Deo poslanika EP podržali zahtev opozicije za ekspertskim izveštajima o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji

Foto: Evropska unija

Predstavnici tri grupe u Evropskom parlamentu koje zajedno imaju 311 poslanika podržale su zahtev opozicije u Srbiji upućen evropskim institucijama o uspostavljanju ekspertske grupe EU, za kreiranje izveštaja o zarobljavanju države i medija u Srbiji od strane vlasti, kao prvi korak u rešavanju političke krize pod okriljem EU, preneo je juče portal European Western Balkans (EWB) pozivajući se na zajedničku izjavu predstavnika ovih parlamentarnih grupa u koju su imali uvid.

Kako su ranije preneli mediji, predstavnici opozicije u Srbiji koja je bojkotovala izbore 21. juna poslala je pismo Evropskoj komisiji u kojoj poziva EU da formira ekspertske grupe koje bi, po uzoru na rešavanje političke krize u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, izradili izveštaj o stanju vladavine prava i demokratije u zemlji. Ovaj izveštaj bi predstavljao polaznu tačku za angažman EU u rešavanju političke krize u Srbiji. Novina u slučaju Srbije je što opozicija zahteva i ekspertsku grupu o stanju u medijima.

Deo poslanika u Evropskom parlamentu odlučio je da podrži ovu inicijativu i pozvao Evropsku komisiju da uspostavi ove grupe i izradi izveštaje.

Saopštenje je u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata potpisala Tanja Fajon, u ime liberalne grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, a u ime grupe Zelenih Viola fon Kramon Taubadel. Grošelj i Fon Kramon su izvestioci iz senke za Srbiju u ime svojih grupa, dok je Fajon predsedavajuća Delegacije EP za Srbiju.

Tri grupe koje su podržale predlog opozicije u Srbiji zajedno imaju 311 poslanika, što je znatno više od Evropske narodne partije (EPP), jedine grupe koja i dalje jasno podržava Srpsku naprednu stranku. EPP, u čijim se redovima kao pridružena članica nalazi SNS, ima 178 poslanika u Evropskom parlamentu, koji ukupno ima 705 poslanika.

Portal EWB je nedavno analizirao koje grupe u Evropskom parlamentu su kritične prema vladajućoj partiji u Srbiji, koje je podržavaju, a koje se do sada nisu značajnije angažovale oko situacije u Srbiji. U poslednjoj navedenoj grupi ima nešto više od 200 poslanika, među kojima Evropska levica svakako nije naklonjena vlastima u Srbiji, dok je teško očekivati da bi se desničari iz grupa ID, a posebno ECR, u kojoj se nalazi vladajuća partija Poljske Pravo i pravda, pridružili ovoj inicijativi. Grupe koje su kritične prema stanju u Srbiji svakako čine jasnu većinu.

U svojoj izjavi, Fajon, Grošelj i Fon Kramon istakli su da su se zajednički napori Evropskog parlamenta i Evropske komisije u prošlosti pokazali kao efikasni za rešavanje političkih kriza u drugim zemljama u regionu, jasno aludirajući na Severnu Makedoniju, i dodali da mogu dati rezultat i u Srbiji.

Oni su dodali da Evropski parlament treba da podrži jačanje demokratskog stuba nove metodologije proširenja i da obezbedi učešće svih glavnih političkih partija u Srbiji u nastavku dijaloga pod posredstvom Evropskog parlamenta. Dijalog su u prvoj fazi vodili Tanja Fajon i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (EPP), a najavljeno je da će se on nastaviti nakon održavanja izbora.

Fajon, Grošelj i Fon Kramon istakli su u saopštenju da je demokratija u Srbiji trenutno ugrožena autoritarnim tendencijama vlasti, nefer izbornim uslovima i odsustvom osnovnih sloboda i vladavine prava. Uprkos nedavno održanim izborima, protesti na ulicama Srbije i njihovo nasilno suzbijanje pokazuju da zemlju očekuju teški izazovi, napisali su evropski poslanici.

“Bez solidnog odgovora i rešenja za navedene probleme, Srbija nema stabilnu budućnost i, nažalost, stvarnu perspektivu članstva u EU”, napisali su oni.

Kako je rešena politička kriza u Severnoj Makedoniji?

Tadašnja opozicija u Makedoniji optuživala je režim Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006. do 2017, za autoritarizam i zarobljavanje države, koji su onemogućivali održavanje slobodnih i poštenih izbora. Politička kriza u državi izbila je aferom “prisluškivanje”, kada je opozicija predvođena Zoranom Zaevim otkrila da je vlast tajno i nedozvoljeno snimala razgovore velikog broja građana.

Evropska komisija je u trenutku političke krize u Makedoniji, uporedo sa posredovanjem između političkih aktera, okupila i grupu nezavisnih stručnjaka, na čelu sa Rajnhardom Pribeom, penzionisanim direktorom Evropske komisije, sa zadatkom da istraži sistemske probleme vladavine prava u ovoj zemlji. Ishod ovog poduhvata bio je tzv. Pribe izveštaj, nastao nakon višestrukih poseta stručnjaka Makedoniji, sastancima sa vladinim i nevladinim akterima, i pristupu relevantnoj dokumentaciji koji je omogućila EK.

Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti, koje sada traži i opozicija u Srbiji, bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom. Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.

Nedugo nakon objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Ričarda Hovita i Iva Vajgla, koji su dolazili iz tri najveće grupe u EP, došlo je do sklapanja Pržinskog sporazuma 2015. između lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i dogovora o izbornim uslovima.

KoSSev: Čeka nas teška jesen i teško leto po pitanju Kosova i Metohije

Podrška inicijativi srpske opozicije dolazi u trenutku dok u Srbiji vlada nezadovoljstvo upravljanjem pandemijom koronavirusa zbog čega su se više večeri zaredom u gradovima širom Srbije održavali sporadično nasilni protesti, kao i u trenutku kada srpski predsednik Aleksandar Vučić, nakon što je njegova partija i koalicija oko nje osvojila više od 2/3 mandata, nastavlja pregovore sa zvaničnom Prištinom nakon 20 meseci pauze.

I dok srpski predsednik negira važnost protesta koji su održavani navodeći da se na njima nikada nije okupilo više od 4.500 ljudi, on priznaje i najavljuje da će ove jeseni trpeti pritiske zbog kosovskog pitanja.

Tako je nakon pripremnog sastanka u vezi sa dijalogom u nedelju rekao da evropski partneri od njega imaju „velika očekivanja“,

Isti pritisak prepoznali su i iz Srpske liste.

„Nastavak dijaloga Beograda i Prištine označio je početak neviđenih pritisaka stranih službi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića gomilom laži koje sinhronizovano u javnost puštaju stipendisti Dragana Đilasa i pojedinih inostranih centara moći“, upozorili su javnost pre dva dana.

S druge strane, deo javnosti koji je kritičan prema predsedniku Vučiću strahuje da bi on pod pritiskom zapada mogao da „izda“ nacionalne interese i prizna Kosovo. Te zebnje izneli su desno orijentisani učesnici prošlonedeljnih protesta ispred Doma narodne skupštine koji su bili i najglasniji.

Odgovor EK na zahtev za izradu „Pribe izveštaja“ za Srbiju pokazaće jasnije u kom smeru će se u narednom periodu kretati politika EU prema Srbiji, smatra programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Marko Savković.

„Ima naznaka da se raspoloženje menja, ali još je rano reci da li će se pretvoriti u konkretan pritisak“, prokomentarisao je kratko za KoSSev.

Jedna od potpisnica inicijative dela poslanika EP, Viola Fon Kramon vrlo je glasna u kritikama o stanju demokratije u Srbiji, a kao izvestiteljka EP za Kosovo u javnost neretko iznosi očekivanja da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se završi do kraja godine i to obostranim priznanjem.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.