Dan pobede: Moskva, Brisel, Beograd, Priština

U Evropi se danas obeležava Dan pobede nad fašizmom. Za razliku od prethodnih 76 puta, ova 77.godišnjica obeležava se u senci ruske agresije na Ukrajinu. Zapadna Evropa i Rusija obeležavaju ovaj dan potpuno odvojeno, bez prisustva gostiju na jednoj i drugoj strani. Događaji iz Prištine i Beograda se takođe razlikuju. U Srbiji po prvi put nije bilo prenosa vojne parade iz Moskve.

Moskva: Bez zapadnih zvaničnika na paradi ali parada pod budnim okom zapada

Na Crvenom trgu, kao i svake godine, održana je parada povodom Dana pobede.

Uprkos tome što na paradi u Moskvi nije bilo zapadnih državnika, ona je zavredila veliku pažnju zapadnih medija, koji su je uživo prenosili, ali i komentarsali.

Komentarisalo se i samo pojavljivanje Putina, za kojeg zapadni mediji, kao i pojedini ruski koji nisu pod kontrolom države, već duže vreme spekulišu da je „navodno bolestan“.

Takođe, pažnju je privuklo i pojavljivanje ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua, za čije su zdravstveno stanje takođe ovi mediji spekulisali, ali i za navodni sukob sa samim Putinom.

Ipak, on se, kao i svih ranijih godina danas pojavio na paradi, prekrstio se na početku prolaskom kroz kapiju i stavio vojničku kapu, vožnjom duž Crvenog trga u jednoj od dve limuzine sa otvorenim krovom kao i uvek, stigao do centralne bine gde je salutirao okupljenim vojnicima.

Osim naoružanja koje je Ruska federacija danas prikazala, primećeno je da je izostala avijacija, kako je primetio novinar britanskog Telegrafa, zvanično objašnjenje je bilo usled oblačnosti.

Očekivano, posebnu pažnju privukao je Putinov govor, koji su prvo zapadni mediji, spekulišući, najavljivali kao istorijski, da bi danas, primetili da je u njemu „bilo malo čega istorijskog“. Takođe, u prenosu britanskog Telegrafa sa parade, primetili su i da je „znatno brzo“ prešao na kritike ka Zapadu.

Zapadni mediji primećuju i da se Putin navodno nadao da će imati više toga da proslavi do današnjeg dana, o čemu se spekulisalo i prethodnih dana. Ovi mediji naglasak stavljaju na jakom otporu ukrajinskih snaga, ali i snažnoj pomoći zapada u pružanju naoružanja i bezbednosnih podataka.

Ruski predsednik Vladimir i danas je naglasio da je „specijalna operacija u Ukrajini“ bila pravovremena i neophodna akcija i optužio Zapad da je planirao invaziju Rusije, uključujući i Krim.

Podsetio je na ranije stavove, da je tokom protekle godine bilo tenzija sa drugim evropskim zemljama i NATO-om kao i da je Rusija tada pozivala Evropu da pronađe „pravičan kompromis“ a što ona nije „htela da čuje“. Putin tvrdi da su Evropljani pripremali „krvavu operaciju u Donbasu“.

„U Кijevu su govorili o mogućem stvaranju nuklearnog oružja, a NATO je postao očigledna egzistencijalna pretnja našoj zemlji i našim granicama. Sve nam je govorilo da je sukob sa neonacistima, sa banderovcima na koje su kladile SAD i njihovi kampanjoni, bio neizbežan“, istakao je ruski predsednik.

U Moskvi u 15:00 časova po lokalnom vremenu počeće i tradicionalna akcija „Besmrtni puk“ tokom koje će, kako navodi agencija RIA Novosti, a prenosi Tanjug, „sa portretima učesnika Velikog otadžbinskog rata“ ljudi prošetati centralnim moskovskim ulicama u Crvenim trgom na trasi dugoj sedam kilometara.

Agencija TASS podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin povodom 77. godišnjice nad fašizmom uputio čestitke liderima i narodima bivših sovjetskih republika – Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Tadžikistana, Turkmenistana, Uzbekistana, Abhazije, Južne Osetije, ali i Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, kao i narodima Gruzije i Ukrajine.

Međutim, britanski ministar odbrane Ben Volas na današnji dan je fašizam od pre 77 godina uporedio sa današnjom invazijom na Ukrajinu.

Kako „Radio Slobodna Evropa“ javlja, prenoseći reči britanskog ministra, Putin i njegov uži krug generala sada „odslikavaju fašizam i tiraniju od pre 77 godina ponavljajući greške totalitarnog režima iz prošlog veka“.

Volas je ranije ove nedelje u intervjuu za britanski radio sugerisao, kako je primetio CNN, da bi Putin mogao da odustane od svoje „maske specijalne operacije“ i „otvoreno objavi rat“.

„To bi moglo da izazove ogromnu mobilizaciju ruskih boraca, čak i civilnih regruta. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je u sredu Volasovu sugestiju kao ‘besmislicu’. Ali ako ruska vojska nastavi da se iscrpljuje brzinom kojom je, nije nemoguće da će Putin u nekom trenutku doneti tu odluku“, naveo je CNN.

„Kao što će Rusi slušati Putinov govor povodom Dana pobede, tako će i globalni lideri i posmatrači, željni da saznaju gde bi Putin mogao sledeće da odvede svoj rat. Bilo je mnogo spekulacija, ali kao i uvek sa ruskim predsednikom, niko zaista ne zna“, zaključuje CNN u svom komentaru.

Evropa: Jedinstvo evropskih vrednosti protiv agresije

Dan pobede je upozorenje Evrope o ljudskim pravima, piše u autorskom tekstu za „Politico“ autor Nil Mužnjiks (Nils Muiznieks), i to u naslovu. On u susret obeležavanju Dana pobede nad fažizmom podseća na važne događaje u odnosima Evrope i Rusije:

„Savet Evrope je 16. marta proterao Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu. A 16. septembra, ova zemlja će prestati da bude članica Evropske konvencije o ljudskim pravima, što znači da će Evropski sud za ljudska prava prestati da razmatra sve ruske slučajeve u vezi sa događajima koji se odigraju nakon tog datuma“.

U centru izjava evropskih zvaničnika o današnjem danu je upravo ruska agresija, odnosno invazija na Ukrajinu, kako to suprotno od Moskve, sagledava Brisel.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj istakao je da ovogodišnja komemoracija ima posebno značenje upravo zbog rata u Ukrajini koja „čak iako nije članica EU, njen je blizak partner“.

„Rat u Ukrajini nas sada na dramatičan i upečatljiv način podseća na trajnu vrednost Evropske unije kao mirovnog projekta među Evropljanima i kao snažnog aktera koji podržava i promoviše bezbednost na našem kontinentu i širom sveta“, poručio je Borelj, te istakao četiri razmatranja u ovom pogledu.

„Prvo, države članice su pokazale najjače političko jedinstvo suočene sa agresijom. Neki bi pomislili da je ovo nezamislivo, a ruski agresor je sigurno sumnjao da ćemo uspeti u takvoj odlučnosti, uprkos jasnim upozorenjima. Svi smo razumeli ozbiljnost agresije i opasnosti koje ona nosi. Otuda brzina kojom je Unija usvojila finansijske i ekonomske sankcije Rusiji u koordinaciji sa partnerima iz G7“, naveo je Borelj.

Drugi ključni element, kako navodi Borelj, jeste bila odluka da se po prvi put ikada finansijska sredstva Evropskog mirovnog fonda koriste za pomoć napadnutoj državi da se odbrani.

Treći element jeste to da EU pokazuje da je jača u zbiru svojih delova nego kada države članice deluju same i to kako navodi „zajedničkim radom na okončanju energetske zavisnosti Evrope od Rusije“.

Najzad, kao četvrti element navodi da snaga i odlučnosti EU u podršci Ukrajini nije samo od koristi za Evropljane, te da nije pitanje „Zapada“ protiv Ukrajine već da se „održavanje osnovnih međunarodnih principa sadržanih u Povelji UN podjednako tiče severa, istoka, juga i zapada“.

Borelj je podsetio na glasanje u generalnoj skupštini UN-a u kojoj je 141 država „izričito odbacila rusku agresiju na Ukrajinu“.

„Oni brane sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet od budućih potencijalnih agresija i govore ‘ne’ povratku zakona džungle u međunarodne odnose. Oni govore ‘ne’ lažima ruskog rukovodstva i plaštu multilateralnog relativizma pod kojim se pretvaraju da prikrivaju svoje postupke“.

Na kraju svog obraćanja Borelj je naglasio da današnji dan treba da bude odbrana vrednosti EU, ali i pomoć Ukrajini.

U Prištini 81 organizacija pisala Makronu za vizne liberalizacije, Gervala u Izraelu potpisuje memorandum u Jad Vašem institutu za holokaust

Dan pobede nad fašizmom na Kosovu obeležen je centralnom paradom u Prištini, odnosno vožnjom bicikala i trotineta, kao i paradom specijalizovanih jedinica EULEX-a. Međutim, vest dana je boravak kosovske ministarke spoljnih poslova Donike Gervale u prvoj zvaničnoj poseti Izraelu i poseta Jad Vašem institutu, te pismo 81 nevladine organizacije sa Kosova, uključujući i one iz srpske zajednice, upućeno Makronu da se Kosovu da vizna liberalizacija.

Gervala i izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapido (Yair) potpisali su tri memoranduma o razumevanju: Memorandum o saradnji u obrazovanju, nauci i kulturi, zajedničku deklaraciju o saradnji u mnogim oblastima i memorandum o filmskoj koprodukciji.

U jučerašnjem saopštenju Svetskog memorijalnog centra Holokausta Jad Vašem najavljeno je i da će Gervala posetiti ovaj centar, kao i Istorijski muzej Holokausta, Dečiji memorijal kao i da će prisustvovati komemoraciji u Memorijalnoj sali.

FOTO: Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore/Tviter

Na današnji dan 81 kosovska NVO potpisala je pismo upućeno reizabranom predsedniku Francuske Emanuelu Makronu u kome mu čestitaju na pobedi, ali ga i podsećaju da je dijalog o liberalizaciji viznog režima ušao u desetu godinu.

„Mi građani Kosova sa očajem smo gledali na građane drugih zemalja u regionu, uživajući u njihovom pravu da se slobodno kreću kroz EU. A kada je 2012. konačno došlo vreme da se započne proces liberalizacije viznog režima, Kosovu je uručena mapa puta koja je sadržala duplo više kriterijuma nego za druge zemlje zapadnog Balkana. Uprkos tome, Kosovo je u narednih šest godina ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima. Ovo je zvanično potvrđeno u julu 2018. godine, a kasnije su ga nekoliko puta potvrdili Evropska komisija i Evropski parlament. Neprekidni pozivi Savetu EU da okonča izolaciju Kosova bili su uzaludni“, navodi se u pismu.

Dan Evrope obeležen je u Prištini vožnjom bicikala i električnih trotineta, ali i uličnim crtanjem. U akciji pod nazivom „Zelena budućnost i digitalna transformacija“, učestvovali su ambasador Evropske unije na Kosovu, Tomaš Sunjog i gradonačelnik Prištine, Perparim Rama.

Misija EU za vladavinu prava (EULEX) obeležila je dan Evrope paradom svoje Specijalizovane (SPJ) i rezervne Specijalizovane policijske jedinice (RSPJ).

Tokom ceremonije odsvirana je evropska himna „Oda radosti“, dok su policajci EULEX-a vijorili zastavu EU.

Proslava Dana Evrope završena je defileom poljskih policajaca iz EULEX-ove SPJ i portugalskih i francuskih žandarma iz EULEX-ove RSPJ pred šefom Kancelarije EU na Kosovu, specijalnim predstavnikom EU, Tomasom Sunjogom, šefom EULEX-a, Larsom-Gunarom Vigemarkom, i predstavnicima država članica EU.

„Obeležavanje ovogodišnjeg Dana Evrope važnije je nego ikada, jer su mir i bezbednost u Evropi ugroženi zbog ruskog rata protiv Ukrajine, koji takođe može uticati na stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana. Kao druga instanca za bezbednosni odgovor na Kosovu, EULEX je na Kosovu u ime Evropske unije i njenih država članica, kako bi pružio dodatni bezbednosni pokrivač i uverio svoje kosovske partnere da je stabilno i mirno Kosovo u interesu EU“, poručili su iz EULEX-a.

Kosovski premijer Aljbin Kurti se povodom Dana Evrope oglasio porukom na Fejsbuku čestitajući Dan Evrope i poručivši da je „Kosovo najdemokratskija zemlja na Zapadnom Balkanu“.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je projekat i proces za Evropu i sve njene građane koji veruju u vrednosti slobode i demokratije, pravde i jednakosti, ljudskih prava i građanskih prava, slobode izražavanja i slobode medija, vladavine prava i nezavisnosti sudstva.

„Ove vrednosti se danas brane u Ukrajini. Tamo se, pred agresorom i despotskim okupatorom, brani ideja slobodne i ujedinjene Evrope. Na današnji dan moramo da se založimo da ćemo zaštititi i ubrzati projekat Evropske unije integracijom Kosova, celog Zapadnog Balkana i svih miroljubivih evropskih država koje prihvataju naše zajedničke vrednosti, uključujući Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju“, poručio je Kurti.

Šef kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjog takođe se oglasio poručivši da je budućnost Kosova u Evropskoj uniji, te da evropski put Kosova nema alternativu.

„Evropska Unija neće biti kompletna bez Zapadnog Balkana. Ruska agresija na Ukrajinu učinila je još važnijim napore na evropskim integracijama“, poručio je Sunjog na Tviteru.

Srbija: Od slova Z do izostanka prenosa vojne parade

U Srbiji je takođe održano nekoliko ceremonija, ali su se one razlikovale u stepenu solidarnosti sa Ruskom federacijom.

Polaganjem venaca u Novom Sadu obeležen Dan pobede nad fašizmom. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je zajedno sa predstavnicima Vojske Srbije i Gradskog odbora SUBNOR-a položio vence na Spomen groblju u znak sećanja na pale borce Narodnooslobodilačkog rata 1941-1945. godine.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin položio je na Novom groblju u Beogradu vence na spomenike prvim antifašističkim ministrima unutrašnjih poslova Aleksandru Leki Rankoviću i Slobodanu Peneziću Krcunu.

U Beogradu je održana manifestacija „Besmrtni puk“. U šetnji su, kako su javili beogradski mediji, učestvovali ministar Nenad Popović, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, funkcioner Socijalističke partije Srbije i direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović i funkcioner Dveri Ivan Kostić.

Na čelu kolone je bio veliki transparent „Besmrtni puk Beograd“ i figura predsednika Rusije Vladimira Putina od kartona, kao i veliko latinično slovo „Z“, javio je N1.

Zastave sa slovom „Z“, kao i simboli Donjecke Republike bili su i na ceremoniji u Nišu povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom. Prekoputa zastava su gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i saradnici, javio je reporter N1.

Manifestacija Besmrtni puk, sa slovom Z održana je kasnije i u Novom Sadu, kao i u Banjaluci, uz jasnu podršku Ruskoj federaciji.

FOTO: Plebiscitrs

Ove godine izostao je i prenos vojne parade u Moskvi koju su tradicionalno prenosili srpski mediji, uključujući i javni servis.

Inače tema već nekoliko dana u Srbiji jeste promena narativa srpskih naslovnica, ali ono što analitičari primećuju, narativa u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kada je u pitanju favorizovanje simpatija prema Vladimiru Putinu.

Ukrajinska ambasada u Srbiji položila odvojeno cveće

Konačno, povodom današnjeg dana oglasila se i ambasada Ukrajine u Srbiji osvrćući se na tekući rat, ali i poručivši da su vence oslobodiocima Beograda položili odvojeno od Srpske strane, jer su oni vence položili sa zvaničnicima Ruske Federacije.

„Ambasada Ukrajine u Republici Srbiji nema moralno pravo i ljudsku želju da zajedno sa predstavnicima zločinačkog Putinovog režima odaje počast žrtvama Drugog svetskog rata, onima koji su dali svoje živote za slobodu i nezavisnost Srbije i njenog glavnog grada Beograda. Upravo zbog toga smo danas zajedno sa našim prijateljima i istomišljenicima odali počast poginulim oslobodiocima Evrope, svima bez izuzetka koji su se borili i odneli pobedu dobra i čovečnosti nad mržnjom i zlom, nad onima koji nastoje da se stave iznad svih drugih“, poručili su.

Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, slavi se i obeležava u znak sećanja na dan kada je 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.