Četiri sporazuma na stolu, paraf samo ako svi pristanu: Lideri Zapadnog Balkana danas na Samitu Berlinskog procesa

Nemanja Todorović
Foto: Euronews

U Berlinu je za danas zakazan novi Samit Berlinskog procesa za zemlje Zapadnog Balkana, koji se ovog puta održava u online formatu, zbog pandemije koronavirusa. Očekuje se da će, kako je najavila direktorka za jugoistočnu Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Suzan Šuec, na potpisivanje učesnicima Samita biti ponuđena četiri sporazuma, a važiće pravilo da nijedan paraf neće biti stavljen ukoliko na to ne pristanu sve zemlje. 

Nemačka zvaničnica je rekla da će biti ponuđeno da se potpišu sporazumi: o slobodnom kretanju sa ličnim kartama, jedinstvenom putnom prostoru za državljanje trećih zemalja, ali i o priznavanju stručnih i akademskih diploma.

Uoči predstojećeg samita, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je i inicijator Berlinskog procesa, obavila je razgovore sa liderima zemalja Zapadnog Balkana, Nemačka vlada je 2014. godine, zajedno sa zemljama regije i ostalim partnerima, pokrenula Berlinski proces kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje država zapadnog Balkana i EU.

Tim povodom Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans, za Euronews Srbija podseća da je Berlinski proces inicijativa koju je Nemačka pokrenula 2014. godine, a koji je nastao kao jedan poseban zamajac za što veće zbližavanje država Zapadnog Balkana, koje se ne može očekivati kroz evropske integracije ili bilateralne odnose zemalja na Zapadnom Balkanu.

„Ubrzanje integracija“

„Zemlje na Zapadnom Balkanu su opterećene bilateralnim problemima, raznim problemima koje imaju među sobom. Međutim, Berlinski proces je doveo do toga da se ta integracija, bez obzira na evropske integracije, što više ubrza. Berlinski proces je jedina inicijativa koja je u poslednjih nekoliko godina imala značajne rezultate, pa je jedan od tih rezultata i ovih nekoliko sporazuma koji su deo stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora“, naveo je on.

Kako dodaje, ovo su konkretni ugovori koji se tiču stvaranja jedinstvenog ekonomskog prostora, na čemu se radi još od Samita u Trstu, koji je bio treći samit Berlinskog procesa. Naglašava i da su ovo stvari koje će konačno da budu vidljive i za građane država Zapadnog Balkana.

Ipak, napominje da kretanje sa ličnom kartom postoji već dosta godina, te da je jedina razlika to što će i Albanija otvoriti svoje granice za državljane Srbije i BiH.

„Tu ostaje i dalje jedan veliki problem, a to je problem viznog režima između BiH i Kosova“, navodi on.S obzirom na to sa će važiti pravilo da nijedan paraf neće biti stavljen ukoliko na to ne pristanu sve zemlje, Todorović Štiplija navodi da se Srbija Briselskim sporazumom obavezala da neće blokirati Kosovo i njegovo članstvo u regionalnim inicijativama.

„Ostaje da vidimo da li će s jedne strane Srbija, sa druge strane Kosovo biti dosledni svemu tome što su potpisali i neće blokirati jedno drugo“, napominje on.

Poslednji susret Merkelove sa liderima Zapadnog Balkana

Sagovornik Euronews Srbija napominje da je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel Berlinski proces jedan od velikih uspeha tokom njenog poslednjeg mandata.

„Ovo je njen poslednji put da će se videti sa liderima Zapadnog Balkana, već u oktobru na samitu lidera Zapadnog Balkana i lidera EU očekujemo nekog drugog kancelara ili kancelarku. Samim tim što su ovi sporazumi usaglašeni i što će biti potpisani ovaj put govori da će Nemačka vratiti Berlinski proces kući“, navodi on i dodaje da vrativši proces u Berlin sama kancelarka i ova nemačka vlada žele da ostave neki trag.

Na pitanje o benefitima Mini Šengena, Todorović Štiplija navodi da se on u potpunosti oslanja na sve ove inicijative. Ipak, potez mini-Šengen vidi kao „PR potez“ tri lidera „koji žele da pokažu da se nešto tu radi, iako su sve te inicijative sa strane možda već ugovorene“.

„Neke države nisu zainteresovane za Mini Šengen, pre svega imamo tu slučaj Crne Gore koja kaže da je preblizu EU da bi sad ulazila u neku drugu inicijativu. Sa druge strane Kosovo, zbog svojih nekih internih stavova koji se tiču toga da kao ravnopravni partner i država bude deo bilo kog procesa, ne želi u Mini Šengen. Ta promocija Mini Šengena kroz naše medije nije na tom nivou na kom je zaista Mini Šengen. Mi posle Mini Šengena, sem te deklaracije, nemamo nijedan papir, nemamo nijedan akcioni plan, nijedan korak da bi taj Mini Šengen profunkcionisao“, navodi on i dodaje da nemamo tačno definisan Mini Šengen.

Euronews

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.