Premda odluke Ustavnog suda treba da se sprovode, ipak nikada ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo, ovako je kosovski ministar kulture Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku) ocenio to što se već šest godina manastiru Visoki Dečani ne vraća 24 ha zemlje, upravo kako je to odlučio Ustavni sud Kosova 2016.
„Potrebno nam je kritičko razmišljanje da analiziramo šta je to u odluci“, smatra ovaj ministar, kada je u pitanju presuda Ustavnog suda kojom se traži povraćaj zemlje Visokim Dečanima.
On je sinoć u intervjuu za kanal 10 ponovo izneo kritike i na račun SPC, i na račun organizacije Evropa Nostra zbog toga što se manastir koji je inače već drugu deceniju pod Uneskovom zaštitom, za prošlu godinu našao među 7 najugroženijih evropskih spomenika kulture.
Podsetimo, upravo je ovaj ministar, uz kosovsku predsednicu i premijera, prošle godine u ovo vreme, pisao Evropi Nostri i na više međunarodnih adresa izražavajući protest zbog odluke ove evropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa da se zaštite Visoki Dečani.
„Prošle godine smo imali neviđeni napad evropske nevladine organizacije Europa Nostra, koja je na paradoksalan način proglasila manastir Dečani za jedno od najugroženijih mesta u Evropi.(…) Činjenica je da postoje Srbi koji rade za Evropu nostru, koji lobiraju za srpsku politiku u ovoj nevladinoj organizaciji koja je najstarija u Evropi za kulturno nasleđe. Uvek je bila poznata kao vrlo profesionalna organizacija, ali su, nažalost, pali na beogradsku politiku“, kazao je sada Čeku.
Na to što se odluka Ustavnog suda Kosova o povraćaju manastirske zemlje ne sprovodi već godinama redovno podsećaju zemlje Kvinte, EU, i sam manastir Visoki Dečani sa pozivima da kosovska vlast primeni odluku sopstvenog Ustavnog suda.
Ove nedelje je na to u još jednom godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu podsetio i Stejt Department.
U nastavku objavljujemo deo transkripta sinoćnjeg razgovora Hajrula Čekua za Kanal 10
Kanal 10: U poslednjem izveštaju Stejt departmenta navodi se činjenica da se odluka Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani ne primenjuje od 2016. godine.
„Ima mnogo važnih pitanja i ja ću spomenuti samo nekoliko njih. Prvi je uništavanje kosovskog kulturnog nasleđa u ratu 1998-99. Postoji preko 1000 spomenika koje su srpske snage namerno uništile kao napad na albanski identitet na Kosovu. Ima i drugih pitanja, kao što je otpor pravoslavne crkve ne samo da ne prizna Kosovo kao državu, već uopšte ne žele da kontaktiraju našu Vladu kako bi razgovarali o pitanjima koja ih zanimaju. Čudno je videti da međunarodna zajednica ne govori ništa o ovome. Prošle godine smo imali neviđeni napad evropske nevladine organizacije Evropa Nostra, koja je na paradoksalan način proglasila manastir Dečani za jedno od najugroženijih mesta u Evropi“.
Kanal10: Mislim da su spomenuli činjenicu da postoji odluka o zemljištu koje se ne vraća manastiru.
Čeku: „Ako u svojoj metodologiji kažu da sporovi u vezi sa imovinom predstavljaju opasnost, onda se slažem, ali to nisam video ni u jednoj njihovoj tački. Činjenica je da postoje Srbi koji rade za Evropu nostru, koji lobiraju za srpsku politiku u ovoj nevladinoj organizaciji koja je najstarija u Evropi za kulturno nasleđe. Uvek je bila poznata kao vrlo profesionalna organizacija, ali su, nažalost, pali na beogradsku politiku“.
Kanal10: Da li treba sprovesti odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani?
Čeku: „Verujem da postoji mnogo problema oko toga kako je ta interpretacija napravljena u to vreme. Mnogi ljudi ne znaju da sudski argumenti druge strane nisu razmatrani, zbog proceduralnog odugovlačenja. Ne razumem ni kako je pravoslavna crkva bila zastupljena na sudu sa svojim sveštenstvom, kada oni tvrde da imaju predstavništvo u drugoj zemlji. Tu je i pitanje sadržaja sudske odluke, iako u principu kada postoji odluka Ustavnog suda, ona treba da se sprovodi, ali nikada ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo. Potrebno nam je kritičko razmišljanje da analiziramo šta je to u odluci“.
Kanal10: Imali ste šest godina da to uradite. Odluka datira pre 6 godina, 2016. godine.
Čeku: „Tačno, ali još uvek možemo o tome da razgovaramo. Verujem da sveštenici Srpske pravoslavne crkve ovde često paradoksalno traže da se sprovede odluka Ustavnog suda, istog suda koji proizilazi iz Ustava koji kaže da je Kosovo nezavisna država. Oni bi prvo trebalo da nam kažu da li priznaju ovaj Ustav koji proglašava Kosovo kao nezavisnu državu, onda možemo da govorimo o Ustavnom sudu koji je upisan u ovaj Ustav. Verujem da izazove koje imamo sa Srpskom pravoslavnom crkvom treba rešavati unutrašnjim dijalogom. Čudno, naša Vlada, Kurtijeva vlada je prva sa kojom odbijaju da razgovaraju. Nikad nismo razumeli zašto. Tražili smo pomoć od ambasada i međunarodne zajednice da posluže kao posrednici da sednemo zajedno i razgovaramo o svim njihovim brigama. Pokrivamo kulturnu baštinu, a možemo mnogo da uradimo za pravoslavnu crkvu“.
Kanal10: To je kulturna baština Kosova, zar ne? Manastir Dečani, drugi manastiri na Kosovu, vidite li ih kao deo kulturnog nasleđa Kosova?
Čeku: „Ovo je pitanje međunarodnih konvencija. Spomenici koji se nalaze na teritoriji jedne zemlje briga su te zemlje. Nije stvar ličnog stava, međunarodne konvencije su jasne. Naša je odgovornost da zaštitimo te spomenike, i to je ono što im poručujemo – da želimo da sednemo zajedno i razgovaramo o svim pitanjima koja nas brinu, ali može potrajati. Oni znaju i mi znamo da imaju ogroman pritisak iz Beograda, Srbije. Stav Vlade Srbije u briselskom dijalogu je da status srpskih crkava treba ponovo da se otvori. Ovo je za nas potpuno neprihvatljivo. Ne može biti Ahtisari plus, ili drugi Ahtisari. Status ovih crkava je najnapredniji model prava manjina i verskih prava na svetskom nivou. Verujem da znamo da moramo da sednemo i razgovaramo jedni sa drugima. I, ako postoji nešto što se ne sprovodi iz Ahtisarijevog plana, jeste da se naši artefakti ne vraćaju iz beogradskih muzeja“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
