Prvi rezultati primene sporazuma koji je Srbija potpisala u Vašingtonu biće vidljivi već 21. septembra, za kada se, kako je najavljeno iz Privredne komore Srbije, očekuje dolazak pedstavnika američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd.
“Biće to jedan od prvih koraka u realizaciji sporazuma o ekonomskoj saradnji Beograda i Prištine, koji će doneti vidljive i konkretne koristi ne samo za naše poslovne zajednice, već i za ekonomiju celog regiona – kroz jeftine kredite malim i srednjim preduzećima, finansiranje infrastrukturnih i podršku investicionim projektima privatnog sektora – od energetike, preko prehrambene industrije i logistike do visokih tehnologija”, izjavio je Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, prenosi Tanjug.
Čadež, koji je zajedno sa direktorom kancelarije za KiM i ministrom finansija Srbije bio član delegacije koja je, predvođena predsednikom Srbije, ovog vikenda boravila u Vašingtonu, navodi da predstavnici ove američke korporacije dolaze u Beograd radi priprema za što skorije otvaranje svoje kancelarije.
Čadež navodi da se već više od šest meseci radi na pripremi i razradi projekata koje će DFC podržati tehnički i finansijski – posredstvom američke ‘Eksim’ banke i korporacije ‘Milenijum čelindž’.
“DFC će kroz garantnu šemu malim i srednjim preduzećima obezbediti bolji pristup finansiranju – jeftine kredite, pod prihvatljivim uslovima, što je velika podrška firmama pojedinačno i preduslov rastu i razvoju MSP sektora koji predstavlja kičmu svake privrede”, ocenjuje predsednik PKS.
On je ujedno saopštio da će privreda, kao i beogradska kancelarija DFC-a moći da računaju na podršku privrednih komora Srbije i Kosova, kao poslovnih asocijacija, uz naznaku da postoji spremnost za formiranje zajedničkog tima za podršku bržoj i efikasnijoj realizaciji projekata.
Čadež je naznačio da je uloga infrastrukturnog povezivanja presudna za ekonomski razvoj poslovnih zajednica, te upravo zbog toga američku finansijsku podršku vidi kao značajniju.
Podrškom će se pomoći realizaciji projekata – izgradnja deonice autoputa Niš – Priština od Pločnika do Merdara, izgradnja, odnosno modernizaciji železnice na severnom i istočnom kraku ka Prištini, kao i dalje povezivanje saobraćajnica sa albanskom obalom, odnosno lukom Drač na Jadranskom moru, poručio je.
“To nisu projekti značajni samo za Beograd i Prištinu i naše međusobno povezivanje, već za ceo region Zapadnog Balkana. Oni će olakšati i realizaciju ‘Mini Šengena’, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, u kojoj se, po sporazumu iz Vašingtona, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružuje i Kosovo”, zaključuje Čadež.
Podsetimo, delegacije Beograda i Prištine predvođene srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, odnosno kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, potpisale su ovog petka u Vašingtonu dva dokumenta – sporazume o ekonomskoj normalizaciji.
Sporazumi se sastoje od 16 tačaka i identični su, osim poslednje tačke – koja u prištinskom dokumentu glasi da su – Kosovo i Izrael dogovorili uzajamno priznanje, a srpskoj verziji da Srbija pristaje da preseli ambasadu do jula iz Tel Aviva u Jerusalim, čime bi bila “prva evropska zemlja” koja je to učinila.
Jednom od tačaka ovog sporazuma delegacije iz Beograda i Prištine su se obavezale da će sarađivati sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj i EXIM-om.
Strane su se, između ostalog, obavezale na memorandumima o: saglasnosti radi izgradnje „autoputa mira“, zelezničke linije Priština-Merdare i potom Niš – Priština, otvaranje zajedničkog prelaza na Merdaru i otvaranje kancelarije ove međunarodne Korporacije u Beogradu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
