Mislim da su oni koji govore da se “mi međusobno mrzimo zbog toga što smo po mnogo čemu slični“, u slučaju zajedničke opasnosti od pandemije u – pravu. U ovom kontekstu su u pravu zato što su, “na ovim prostorima izbori i vlast važniji od svega, pa i od zdravlja građana, ekonomskog napretka i socijalne sigurnosti”.
To uistinu potvrđuje kosovska politička scena na kojoj se, umesto da se mobilizuje i stvori jedinstven blok vlade i opozicije (25.03.2020) radi fokusiranja u pravcu preduzimanja mera protiv pandemije korona virusom, dogodila vlastoljubiva mobilizacija opozicije, uz svesrdnu pomoć spolja, za obaranje kosovske vlade. Borba protiv pandemije koronavirusom ostala je u senci unutrašnje političke borbe na Kosovu!
Vlada je oborena 50-tog dana na vlasti u jeku eskalacije pandemije. Za tu odluku, glasali su između ostalih, poslanici DSK koji su bili formalno koalicioni partneri „Samoopredeljenja“, koji su i pokrenuli čitavu priču o smeni aktuelnog premijera zbog pritiska američke administracije u vezi sa sporazumom izmedu Kosova i Srbije, dok su narušavanje demokratskih prava i građanskih sloboda upotrebili samo kao povod za unapred smišljeni scenario.
Ovom odlukom, unutrašnji i spoljni politički faktori koji su oborili vladu, dokazali su da su za njih politički interesi iznad humanih.
Na drugoj strani, Vlada u ostavci je naglasila da je njen isključivi prioritet borba protiv korona virusa, dok opozicija na čelu sa predsednikom Kosova nastavlja svoju borbu sa ciljem stvaranja nove vlade u skladu sa prethodno zamišljenim scenarijom američke administracije.
Prvo je predsednik Kosova, zbog svog političkog cilja, na sednici Saveta nacionalne sigurnosti aktuelizovao potrebu o uvođenju vanrednog stanja koju je odbacio premijer. Ali se ta otvorena politička borba između opozicije i predsednika Kosova sa vladom na dužnosti nastavlja, kako zbog zahteva o vanrednom stanju, tako i zbog preduzetih mera Vlade na dužnosti, do dana današnjeg. Zbog ustavnih nejasnoća nastavak procedure je prebačen u Ustavni sud Kosova koji će da odluči o tome da li predsednik ima pravo da ukoliko pobednik izbora (Samoopredeljenje) ne da predlog za novog premijera, to pravo sastavljanja nove vlade iskoristi stranka koja je drugoplasirana, to jest DSK, ili će se ići na nove izbore posle okončanja pandemije, a što je zahtev Samoopredeljenja, odnosno vlade na dužnosti.
U međuvremenu, Ustavni sud u Prištini suspendovao je privremeno, do 29. maja Dekret predsednika Hašima Tačija da mandat za sastav nove vlade poveri Avdulahu Hotiju iz Demokratskog saveza Kosova (DSK).
Suprostavljeni ciljevi u odnosu na buduću vladu nužno su aktuelnu situaciju doveli do suprotstavljenih ocena o tome da li vlada na dužnosti primenjuje adekvatne urgentne zdrastvene mere, ili mere koje primenjuje, narušavaju osnovna prava i slobode građana.
U ovom smislu su pokrenuta dva zahteva pred Ustavnim sudom Kosova. Prvi zahtev je, paradoksalno, podneo nosilac ideje o vanrednom stanju, predsednik Kosova pred Ustavnim sudom koji je prvu Odluku vlade Kosova 23. marta o uvođenju ograničenog kretanja zbog pandemije Covid-19 proglasio neustavnom i proglasio nevažećom, mada preduzete mere Vlade na dužnosti nije ukinuo do 12. aprila.
U međuvremenu vlada je pooštrila mere, time je dala povod da se podnese drugi zahtev (17.04.2020) od strane Demokratske partije Kosova, uz podršku poslanika iz drugih parlamentarnih grupa – Ustavnom sudu Kosova za ocenu ustavnosti. Odluke ministra zdravlja o (novim merama) ograničavanja kretanja građana, o čemu se ponovo izjasnio Ustavni sud, tako što je ovu meru proglasio neustavnom i proglasio nevažećom.
Dakle, umesto stvaranja jedinstvenog fronta u borbi protiv pandemije korona virusa, stvoren je blok većine kosovskih poslanika koji su oborili vladu kako bi se domogli vlasti i vlade na dužnosti; vlade koja je opsednuta uspešnom borbom protiv koronavirusa, naglašavajući potrebu da se nova vlada izabere na novim izborima posle pandemije a ne transformacijom nove politicke većine u parlamentu, koja je izigrala autentičnu političku volju glasača, koji su prvobitno glasali za promene?!
Drugo, po prvi put u istoriji, DSK je odbacio unutrašnjeg koalicionog partnera vlade zbog zahteva američke administracije kako bi potencijalno srpsko-kosovski sporazum priveli kraju.
Treće, po prvi put, prvobitno DSK, a potom i njeni potencijalni partneri nove vlade, odbacili su zahteve visokih zvaničnika Evrope da se ne obori vlada tokom pandemije i time su isključili EU kao ranopravnog partnera u budućem rešenju u vezi sa dijalogom. Jer pad Vlade je organizovan sa ciljem realizacije unapred zamišljenog scenarija o budućem sporazumu izmedu Kosova i Srbije posredstvom Trampove administracije sa novom vladom.
Četvrto, paradoksalno, Vlada koja se osnovano optužuje za kršenje ljudskih prava od strane predsednika Kosova i političkih stranaka opozicije (dva zahteva pred Ustavnim sudom Kosova), od strane stručnih zdrastvenih institucija i zvaničnika unutar i van Kosova, diplomatskih krugova, podržava se i hvali ministra zdravstva za uspešne i hitne zdrastvene mere koje Kosovo ubrajaju među najuspešnije vlade u borbi protiv pandemije koronavirusa, imajući u vidu postojeće kadrovske, infrastrukturne i ekonomske mogućnosti Kosova.
Poštovani prijatelju, uprkos svemu, smatram da u nedostatku ustavnog rešenja za vanredno zdrastveno stanje kosovskog društva (i ne samo kosovskog), poput pandemije, odluke Ustavnog suda Kosova u vezi sa merama ograničenja kretanja građana – bile su ispravne ali i preduzete mere vlade u ostavci koja se uspešno nosi u borbi protiv pandemije su bile neophodne.
Mislim da sloboda kretanja ima smisla samo ukoliko se ne ugrožava život pojedinca, u suprotnom mera koja ograničava kretanje postaje neophodna. Situacija bi bila kud i kamo gora kad bi se realizovala zamisao predsednika Kosova o uvođenju vanrednog stanja koja bi imala osim humanih, i političke i etničke ozbiljne posledice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
