Bolnica u Kosovskoj Mitrovici upozorila na rizik od humanitarne krize i neprihvatljivost integracije u kosovski sistem

Trideset i prvog maja su prestale da važe privremene potvrde za uvoz lekova koje je Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici koristio kako bi uvezao medikamente i medicinski materijal iz centralne Srbije, a koje je dobijao preko Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu. Tako od 1. juna ovaj Zdravstveni centar može da se snabdeva lekovima i zdravstvenim materijalom samo kroz humanitarne isporuke sa jedne strane, ili licenciranjem u kosovskim institucijama sa druge. Rukovodstvo ove, za kosovske Srbe ključne ustanove zdravstvene zaštite, zabrinuto je zbog otežanog dopremanja lekova i poručuje da situacija preti da preraste u humanitarnu krizu, ali i da je njihova integracija u kosovski sistem „apsolutno neprihvatljiva“. Sa druge strane, iz Kancelarije za KiM tvrde da čine sve da zdravstvene ustanove na KiM-u funkcionišu nesmetano i da nema nikakvog razloga za nestašicom lekova i sanitetskog materijala, ali i da nikada nije bilo "privremenog humanitarnog aranžmana". Građani, međutim, mesecima već trpe nestašice lekova, a po njih odlaze ili u privatne apoteke, ili u najbliže gradove u centralnoj Srbiji.

Administrativna Kancelarija za Severnu Mitrovicu sredinom prošlog meseca obavestila Zdravstveni centar o nevažećim privremenim potvrdama za uvoz lekova

U obaveštenju Administrativne kancelarije koje je dostavljeno Zdravstvenom centru 19. maja, navodi se:

"Ovim putem obaveštavamo Zdravstveni centar da dosadašnja praksa uvoza-izvoza roba uz privremenu potvrdu izdatu od strane AKSM-a će prestati konačno 31. maja 2015. Izdate potvrde su bile privremenog karaktera i imale su za cilj da olakšaju protok robe na prelazima Brnjak i Jarinje za period u okviru kojeg je bilo predviđeno licenciranje onih biznisa za čije delovanje u smislu uvoza/izvoza robe je potrebna adekvatna licenca. 

Nagoveštavamo da sve do sada iztdate potvrde neće i ne mogu važiti nakon 31. maja."


Građani Severnog Kosova kupuju lekove, ili prepisanu terapiju podižu u državnim apotekama u Raškoj i Novom Pazaru

Građani Severnog Kosova sa kojima smo razgovarali potvrđuju nestašicu lekova takođe. Oni su neprijatno iznenađeni nestašicom osnovnih medikamenata u zdravstvenim ustanovama, ali i zabrinuti za budućnost zdravstvene zaštite koju im trenutno pruža Republika Srbija. Mnogi od njih su prinuđeni da lekove kupuju u privatnim apotekama, a ne retko, i da otputuju do Raške i Novog Pazara, kako bi podigli prepisanu terapiju na recept.

Evo nekih od svedočenja građana sa kojima smo danas pričali u jednoj od privatnih apoteka Kosovske Mitrovice:

"Morala sam da odem za Rašku kako bih majci kupila insulin koji su joj prepisali. Ovo je strašno." (I.V.)

"Dete mi ima bronhitis, pa kupujem sve ono što mu je potrebno za inhalaciju. Nisam pametan, ništa ne razumem." (R.N.)

"Ma sve se kupuje kod privatnika, evo ukočio sam se i injekcije moram da platim. Ne znam zašto izdvajamo novac za zdravstvenu zaštitu." (B.D.)

"Situacija jeste dosta složena i nažalost ceo ovaj petnaestogodišnji period imamo uporno nastojanje kosovskih institucija da nam otežaju život, odnosno da otežaju rad zaposlenima u Zdravstvenom centru, ali i pacijentima da otežaju i onemoguće lečenje," kazao je direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, dr Milan Ivanović, na jučerašnjoj konferenciji za medije i dodao:  

"Doneli su odluku kojom su nas usmeno, a zatim i pismeno informisali da bez registracije, odnosno bez licenciranja u njihov sistem u njihove institucije, nećemo moći da se snabdemo lekovima."

Ivanović kaže da je trenutno jedini način da ova ustanova dobije potrebne lekove i sanitetski materijal humanitarna isporuka.

"U ovom trenutku jedina nam je mogućnost za snabdevanje tim neophodnim medicinskim sredstvima humanitarna isporuka, preko firme koja je licencirana na prostoru Kosova i Metohije. Trenutno je to samo jedna firma – Farmalogistkonekt," rekao je on objasnivši da je do 1. juna Zdravstveni centar mogao da dobije domaće lekove i proizvode CEFTE bez plaćanja taksi, dok su se za strane proizvode plaćale takse u iznosu od 10 do 26 procenata.  

"Međutim od 1. juna, sve i da dobavljač lekova plati takse, ne može da se izvrši isporuka pošiljke Zdravstvenom centru, osim ukoliko ona nije humanitarna isporuka," kaže on.

Ivanović ističe da se situacija u snabdevanju lekovima, sanitetskom materijalu i reagensima značajno pogoršala krajem decembra 2013. godine kada je  uspostavljena integrisana granica između Severa Kosova i centralne Srbije.

"Naravno da smo mi ustanova u okviru zdravstvenog sistema države Srbije i integracija u njihov sistem, odnosno ustavno – pravni poredak značila bi priznanje nezavisnog Kosova, faktičko priznanje, što je za nas apsolutno neprihvatljivo i što mi po bilo koju cenu ne možemo da prihvatimo. Oni su ovom ucenom, ovim ultimatumom od 1. juna – da moramo biti licencirani, onemogućili snabdevanje lekovima, sanitetskim materijalom i potrebnim reagensima," rekao je on. 

Direktor Zdravstvenog centra ističe, međutim, da je i "nepremostiva teškoća" čak i kada bi se Zdravstveni centar "registrovao" u kosovski sistem to što je u kosovskom registru lekova registrovano manje lekova nego što je u srpskom.

"Čak i kada bi se registrovali u ovom trenutku, a to nam, rekao sam, ne pada na pamet, morali bi da se povinujemo odlukama njihovog ministarstva, odnosno njihove agencije za lekove. Samo da napomenem da je kod njih 4,5 puta manje lekova registrovano nego u našem zdravstvenom sistemu tako da bi i to predstavljano nepremostivu teškoću," rekao je on.

On dodaje i da postoji mogućnost da će zbog otežanog dopremanja lekova doći do humanitarne krize.

Na pitanje novinara KoSSeva da li se rukovodstvo Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica obratilo nadležnom ministarstvu Republike Srbije i Kancelariji za Kosovo i  Metohiju kako bi pomogli u ovoj situaciji i da li su dobili ikakav odgovor, Ivanović je odgovorio potvrdno.

"Da, u svakom slučaju svim nadležnim institucijama države Srbije smo se obratili, razgovarali o ovoj situaciji i predložili neka naša rešenja. Mi smo u ovom prethodnom periodu obezbedili neka rešenja i neke zalihe sanitetskog materijala, svega onoga što smo mogli. Takođe, obratili smo su se i RFZO da avansiraju određena sredstva planirana za ovu godinu i očekujemo da ćemo ih dobiti, s obzirom na to da neki dobavljači nemaju uslova da nas kreditiraju. Do sada ih nismo dobili, ali 1. jun je prošao."

Kancelarija za KiM: Nikada nije bilo privremenog humanitarnog aranžmana

KoSSev je uputio i dodatna pitanja Kancelariji za KiM. Iz ove Kancelarije ne vide, međutim, nikakav razlog da ima nestašice lekova i tvrde da nikada nije bilo "privremenog humanitarnog aranžmana".

"Kancelarija za KiM i Ministarstvo zdravlja čine sve da zdravstvene ustanove na KiM-u funkcionišu potpuno nesmetano. Nikada nije bilo privremenog humanitarnog aranžmana, već su se zdravstvene ustanove na KiM-u snabdevale lekovima i medicinskim sredstvima koji se finansiraju preko RFZO, uz dogovor sa Prištinom, koja je izdavala licence i potvrde kako bi takva roba bila oslobođena svih dažbina. Sa tom praksom će se i nastaviti i nema nikakvog razloga da nestašica bude".

Ivanović je istakao da uprkos teškoćama i u otežanim uslovima, uspevaju da funkcionišu. 

"Snabdevenost lekovima u ovim uslovima i sa ovim problemima je relativno zadovoljavajuća, ovih dana ćemo dobiti jednu grupu lekova, pre par dana smo dobili jednu grupu deficitarnih lekova, do kraja meseca očekujemo da dobijemo jednu veću količinu lekova, zatim očekujemo donaciju od jedne ruske delegacije koja nam je i ranije pomagala, sastavljamo spisak potrebnih lekova i aparata za donaciju," rekao je Ivanović, dodajući da se ove nedelje očekuje humanitarna isporuka najdeficitarnijih lekova od Kliničkog centra, Centralne apoteke uz posredovanje Ministarstva zdravlja i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Rukovodstvo Zdravstvenog centra u narednim danima očekuje pisanje pisama međunarodnim humanitarnim organizacijama, pre svega UNICEF-u, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i polumeseca, Lekarima bez granica, u kojima će ih, po Ivanovićevim rečima, lekari iz Kosovske Mitrovice upoznati o riziku da dođe do humanitarne krize, uprkos tome što Ivanović smatra da su upravo navedene organizacije u proteklim godinama bile naklonjenije Albancima.

"Mi u ovom otežanim uslovima uspevamo da funkcionišemo, ali hteli smo da i pred javnošću, posebno međunarodnom javnošću ako do njih stižu ove informacije, ako ih oni ne selektuju kao što to rade – jednostavno ovaj način delovanja kosovskih institucija u pokušaju da izazovu jedno teško stanje, da izazovu jedno nesnošljivo stanje, da izazovu nemogućnost da ljudi ostvare svoja osnovna ljudska prava, a ovo je ukidanje osnovnih ljudskih prava, ovo je ukidanje prava na život, odnosno pravo ne lečenje je i pravo na život, koje se plasira od kosovskih institucija i njihove države. Nama ovde hoće da oduzmu i kiseonik, valjda pokušavaju na ovim pregovorima i vodu i struju i telefone i sve ostale resurse, sve ono što je od vitalnog značaja za naš ostanak i opstanak ovde. Ako to ne sačuvamo, ako ne sačuvamo pravo na lečenje i ako ne sačuvamo i ostale resurse mi ovde ne možemo ostati i opstati," zaključio je Ivanović, dodajući da  veruje da će se "u tom pravcu voditi naši pregovarači."

"Ne može ono što će ugroziti naš opstanak uopšte da bude predmet bilo kakvog razgovora i bilo kakvih ustupaka," rekao je on.


Da će se isporuke lekova institucijama zdravstvene zaštite na KiM-u, u sistemu Republike Srbije, nastaviti u vidu humanitarnih isporuka, ranije je najavila i kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri.

Ona je na regionalnoj ženskoj konferenciji parlamentarki iz nekoliko zemalja iz regiona u Južnoj Mitrovici potvrdila da lekovi stižu na Kosovo iz Srbije "u vidu humanitarne pomoći" i da će se to nastaviti.


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.