BIRN otkriva još primera lobiranja za razmenu teritorija

Gaši Tači podela
FOTO: Birn/Ilustracija

Izvor: Prishtina Insight (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

BIRN je otkrio još dokaza o lobiranju kosovskih institucija za razmenu teritorija sa Srbijom: novinar „Le Monde“ lista navodi da se ambasador Kosova u Francuskoj, Ćendrim Gaši (Qendrim Gashi), zalagao za razmenu teritorija, dok je američki akademik otkrio kako je Hašim Tači tražio od njega da mu pripremi dokument koji podržava ovaj plan.

BIRN je 28. maja otkrio da je vlada koalicije PAN platila 168.000 evra kompaniji sa sedištem u Parizu – „Majorelle PR & Events“, koja je promovisala „stav Kosova“ – „teritorijalne modifikacije“ kao put ka postizanju mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije.

Durata Hodža (Dhurata Hoxha), koja je tada bila ministarka za evropske integracije i koja je potpisala ugovor sa „Majorelle“ kompanijom, naknadno je za ovu priču tvrdila da je „lažna vest“ i zapretila da će podneti tužbu za klevetu. Takođe je pozvala predsednicu Skupštine Kosova, Vjosu Osmani, koja je podelila na Tviteru članak koji je objavio Prishtina Insight, da se „izvini i ogradi od svoje javne izjave“.

Međutim, BIRN je od tada stupio u kontakt s jednim novinarom i jednim akademikom koji su potvrdili da im je ponuđeno da u pozitivnom kontekstu pišu o „korekciji granica“ i potencijalnoj razmeni teritorija između Kosova i Srbije.

Žan-Batist Šastand (Jean-Baptiste Chastand), dopisnik „Le Monde“ za Centralnu Evropu, piše o Balkanu od 2015. godine. Kompanija „Majorelle PR & Events“ stupila je u kontakt sa njim i 2018. i 2019. godine.

U septembru 2018. godine predstavnik „Majorelle“ ugovorio je sastanak između Šastanda i Kendrima Gašija, ambasadora Kosova u Francuskoj, kako bi razgovarali o razmeni teritorija između Kosova i Srbije.

„Dana 13. septembra 2018. godine, Ćendrim Gaši došao je u ’Le Monde’ sa ženom iz ’Majorelle’ kompanije kako bi razgovarali o razmeni teritorija“, rekao je Šastand u petak u izjavi za BIRN. „U suštini, on je tvrdio da je [razmena teritorija] dobra ideja za postizanje mira, ali ništa nije precizirao, te nije bilo jasno o kojoj smo teritoriji razgovarali“.

Kako Šastand navodi, na sastanku je Gaši bio jedini koji je pričao, dok je predstavnica iz „Majorelle“ ćutala. „Bilo mi je čudno to što me je Ćendrim Gaši već poznavao“, rekao je Šastand. „Imao je moj broj i ranije smo se sreli. Nije mu bila potrebna ’Majorelle’ kompanija kako bi ugovorio sastanak sa mnom“.

Ćendrim Gaši je 2016. godine imenovan za ambasadora Kosova u Francuskoj od strane koalicione vlade PDK-LDK, u vreme kada je sadašnji predsednik Kosova Hašim Tači vršio funkciju ministra spoljnih poslova.

Gaši je 27. maja rekao za BIRN da je bio u kontaktu sa „Majorelle PR & Events“ kako bi „olakšao kontakt sa novinarima“. Međutim, Gaši je „kategorički“ negirao da je ikada bio uključen u lobiranje vezano za promenu granice. „Odgovor je jednostavan, kategorično ne“, rekao je on.

BIRN je preispitao Gašijeve tvrdnje uz pomoć novih informacija, tražeći od njega da potvrdi da li je ikada održao sastanak sa novinarima iz lista „Le Monde“, na kojem je insistirao na tome da se razmena teritorija između Kosova i Srbije posmatra u pozitivnom svetlu. Ambasador Kosova u Francuskoj nije demantovao ove navode, ali je zatim 30. maja izjavio da „neće dalje komentarisati“.

Nakon sastanka sa Gašijem, Šastand je napisao članak o ideji razmene teritorija, kao i o potencijalnom riziku od nastanka nasilja ako se ta ideja ostvari, ali on navodi da nije morao da citira ambasadora u članku. „Moja priča o ovoj temi trebalo je da bude objavljena, a ja sam bio na Kosovu dve nedelje ranije“, rekao je Šastand, dodajući da se, dok se nalazio na Kosovu, sastao sa predsednikom Tačijem, koji mu je rekao isto ono šta mu je kazao ambasador Gaši.

Međutim, Šastandov opis sastanka postavlja ozbiljna pitanja o Gašijevom ponašanju. Đulijeta Muškoljaj (Gjyljeta Mushkolaj), bivši sudija Ustavnog suda, rekla je za BIRN da je zaštita teritorijalnog integriteta zemlje obaveza svakog ambasadora, čak i ako on dobije naređenje da uradi suprotno.

„U članu 16. kosovskog Ustava navodi se da, čak i ako od vas premijer ili predsednik zatraže da učinite nešto kao što je lobiranje za promenu granica, ambasador mora da služi zemlji jer je Ustav iznad svake institucije i njegova je dužnost da ga zaštiti,“ istakla je Muškoljaj.

Pored ovih ustavnih dužnosti, u članu 10. Zakona o službi u inostranstvu Republike Kosovo navodi se da sve diplomatske misije imaju funkciju „zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta i drugih interesa Republike Kosovo“.

BIRN je kontaktirao Bedžeta Pacolija (Behgjet Pacolli), koji je 2018. godine obavljao funkciju ministra spoljnih poslova, i pitao ga da li je Gaši prekršio ovaj diplomatski kodeks tako što je u razgovoru sa stranim novinarima govorio u korist promene granica.
Pacoli je rekao da je svim kosovskim diplomatama i ambasadorima širom sveta jasno stavio na znanje da „korekcija granica“ na kojoj Tači insistira nije službeni stav Kosova. „Službeni stav vlade po tom pitanju bio je jasan – nema pregovora o teritorijalnom integritetu Kosova u dijalogu sa Srbijom“, rekao je Pacoli 29. maja za BIRN.

Međutim, iako je to možda bio zvanični stav vlade Kosova, u francuskim medijima neprestano su se pojavljivali članci o razmeni teritorija. U septembru 2018. godine, „Le Figaro“ objavio je članak u kojem se govori o spremnosti Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da pristanu na razmenu teritorija.

Novinarka Izabel Laser (Isabelle Lasserre), autorka ovog članka, rekla je za BIRN da je bila u kontaktu sa predstavnicima „Majorelle“, koji su joj pomogli da dogovori intervju s Hašimom Tačijem. Međutim, ona je insistirala na tome da kompanija nije imala uticaj na njen članak.

U ’izveštaju o aktivnostima’ koji je 21. oktobra 2018. godine „Majorelle“ poslala kosovskoj vladi, citirani su članci iz francuskih novina, uključujući „Le Figaro“ i „Le Journal du Dimanche“ (koje su takođe objavile članak o mirovnom sporazumu između Kosova i Srbije u septembru 2018.).

„Putem nedavno objavljenih članaka u mejnstrim medijima kao što su ’Le Figaro’ i ’Le Journal du Dimanche’, koji imaju veliku čitalačku publiku, uspeli smo da podignemo svest na pozitivan način o dosijeu Srbije i Kosova među francuskim donosiocima odluka“, navodi se u izveštaju „Majorelle PR & Events“.

Šastand je rekao da ga je 4. aprila 2019. godine kontaktirala i Viktorija Rej (Victoria Rey), predstavnica „Majorelle PR & Events“, kako bi dogovorila sastanak sa Duratom Hodžom, bivšom ministarkom za evropske integracije.

Kako Šastand navodi, zvanična svrha sastanka bila je razgovor o viznoj liberalizaciji, ali do njega nije došlo jer Šastand nije odgovorio predstavnici „Majorelle“ kompanije.

Od američkog akademika zatraženo da piše o razmeni teritorija u pozitivnom kontekstu

Od svoje prve istrage, BIRN je takođe otkrio da lobiranje da se razmena teritorija između Kosova i Srbije vidi u pozitivnom svetlu naizgled nije bilo ograničeno samo na francuske medije.

Dejvid Filips (David Phillips), američki akademik, rekao je za BIRN da je u jesen 2018. godine predsednik Hašim Tači tražio od njega da pripremi dokument koji podržava razmenu teritorija.

Filips, koji radi kao direktor programa za izgradnju mira i prava na Institutu za proučavanje ljudskih prava na Kolumbija univerzitetu i piše o Kosovu od 1989. godine, potpisao je 28. februara 2018. ugovor sa kosovskim Ministarstvom spoljnih poslova.

U njegovom ugovoru navodi se da je on trebalo da „pruža savete po zahtevu premijera i ministra spoljnih poslova [..] o pitanjima koja se tiču Kosova i regiona, uključujući savete u vezi sa dijalogom sa Srbijom“.

Filips je 7. juna 2020. razgovarao sa BIRN-om o dva zahteva koja je dobio od Tačija dok je radio za MSP. „Tokom jeseni 2018. Hašim [Tači] me je zamolio da pripremim dokument u kojem se navodi da je Specijalni sud bio nelegitiman“, rekao je on. „Odbio sam“.

„Takođe me je zamolio da pripremim dokument koji će podržati razmenu teritorija“, dodao je Filips. „Ne verujem da je podela u interesu Kosova i nikada ne bih uradio nešto što nije u interesu Kosova, pa sam zato to odbio“.

Filips je detaljno opisao putovanje na Kosovo u martu 2019. godine na koje je otišao sa svojim ćerkama, kada je porodica pokušala da obnovi biblioteku u Mitrovici uz pomoć fonda porodice Filips. Filips tvrdi da ga je Tači tokom ovog putovanja optužio za primanje mita.
„Poveo sam moje petnaestogodišnje ćerke bliznakinje kako bi upoznale predsednika Tačija“, dodao je Filips. „Ispred moje dece optužio me za korupciju. Pitao me je: ’Ko te je podmitio da se protiviš mom predlogu o razmeni teritorija? Znam da si podmićen, odakle je taj novac došao?“

„Nema tog novca koji bi mogao da me ubedi da prekršim svoju savest“, dodao je Filips.

BIRN je poslao pitanja predsedniku Tačiju tražeći odgovor na ove tvrdnje, ali do objavljivanja ove vesti odgovor nije stigao.

Šef osoblja Bedžeta Pacolija, Jetljir Ziberaj (Jetlir Zyberaj), rekao je za BIRN da ni on ni Pacoli nisu imali saznanja o tome da je kosovski predsednik tražio od Filipsa da napiše ta dva dokumenta.

Pravne implikacije

Odgovarajući na početnu istragu koju je BIRN sproveo o kompaniji „Majorelle“ , Tim Džuda (Tim Judah), koji piše o Balkanu za „Economist“ (a ujedno je i šef regionalnog odbora BIRN-a), kritikovao je marketinške kompanije zbog iskorišćavanja siromašnih zemalja.

„Želeo bih nešto da napomenem svim balkanskim liderima, tokom svih ovih godina pisanja o politici na Balkanu mogu vam reći da su ove strane marketinške kompanije u potpunosti beskorisne“, rekao je Džuda. „Uzeće vaš novac i neće dati nikakve rezultate ukoliko ni vi ne dobijate nešto nazad.“

Šastand iz „Le Monde“ lista slaže se sa Džudom. „Kontaktiraju nas i marketinške agencije koje plaćaju druge siromašne zemlje, a ne samo marketinške kompanije koje plaća Kosovo“, rekao je on za BIRN. „Slažem se sa Timom, one nemaju efekta“.

Međutim, Ismet Saljihu (Ismet Salihu), profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, smatra da je ovde u pitanju nešto zlokobnije od marketinških konsultanata koje koriste siromašne balkanske zemlje.

Saljihu veruje da prvobitna istraga BIRN-a o „Majorelle“, u kojoj je bivši sekretar Ministarstva za evropske integracije svedočio o pritisku da potpiše ugovor sa marketinškom firmom, potencijalno razotkriva krivično delo „zloupotreba službenog položaja“.

„Vršenje pritiska na državnog službenika da potpiše ugovor je kažnjivo, ali isto tako, ugovor koji je on bio primoran da potpiše je politički katastrofalan“, rekao je Saljihu.

Saljihu se pozvao na izveštaj „Majorelle“ u kojem se navodi da kompanija promoviše „položaj Kosova“ o „teritorijalnim modifikacijama“ kao putu ka postizanju mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije.

„Član 117. Krivičnog zakonika pod nazivom ’Izdaja protiv države’ jasan je po pitanju toga da oni koji sklope bilo koji posao koji podrazumeva ’davanje dela teritorije Republike Kosovo drugoj državi ili koji ostavlja delove teritorije Republike Kosova pod suverenitetom druge države,’ biće kažnjen kaznom zatvora u trajanju od najmanje 15 godina ili doživotnom robijom“, naveo je Saljihu.

Saljihu naglašava da iako nije potpisan sporazum o razmeni teritorija, jasno je da je bilo pokušaja prekrajanja granica i razmene teritorija. „Sudimo pokušaj ubistva gotovo na isti način kao što bismo sudili nekome ko je počinio ubistvo“, objašnjava Saljihu.

„Zbog toga svako ko učestvuje u davanju dela kosovske teritorije – bilo da su to ambasadori, predsednici, ministri ili premijeri – prema našem krivičnom zakoniku se može smatrati saučesnikom u pokušaju izdaje“, dodaje Saljihu.

BIRN je kontaktirao „Majorelle PR & Events“, ali do objavljivanja ove vesti odgovor nije stigao.

Pročitajte još:

BIRN: Korekcija granica promovisana uz pomoć novca kosovskih poreskih obveznika

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.