Balkan: stabilokratija ili kleptokratija

Milivoje Mihajlović

Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.Poštovani prijatelju,

Zašto se na Balkanu, pre svega na Zapadnom Balkanu ili jugoistočnoj Evropi, neprestano govori o novim mogućim ratovima? Lokalni politički oligarsi i njihovi medijski mandarini neprestano plaše svoje građane ratnom opasnošću.

Evropa, računajući na loša balkanska iskustva, stalno “upozorava” da je ovo područje trusno kako bi ogromna diplomatska, činovnička, NGO, lobistička mašinerija imala “izvor prihoda”. Drugo ime za “ratnu opasnost” i pretnje sukobima je regionalna nestabilnost. Strahuje se od stvaranja “velike Srbije”, “velike Albanije”, otcepljenja Vojvodine, Sandžaka, podele Bosne i Hercegovine, podele Makedonije, Crne Gore…

“Poverljiva” predviđanja donose novu bojazan – da će Balkan biti krajnja destinacija miliona izbeglica sa svih istočnih ratnih žarišta (kojima ne daju da stignu do Evrope). Kataklizmične prognoze traju decenijama i postale su deo medijskog tretmana ovog dela Evrope.

Agencija Blumberg je nedavno prognozirala da bi „sledeći sukob NATO-a i Rusije mogao da se vodi na Balkanu“. Balkanski lideri takve prognoze svojim građanima nude kao “utehu” za stalno siromašenje, za urušavanje demokratije i uspostavljanje korupcijskih mehanizama i pravila. Vođe bi sve sredile, ali moraju da svoje kapacitete usmere na sprečavanje ratne opasnosti. Sve je bolje od rata. Tom pričom o “ratnoj opasnosti” drže u zabludi svoje građane, sledbenike, protivnike i birače, a sebi grade alibi za pljačku i bogaćenje. Svetskim centrima moći (koji su im pomogli da dođu na vlast) sebe nude kao spasioce interesa velikih sila i snagu koja može da se izbori protiv pretećih nestabilnosti.

Osim toga, regionalni političari pokušavaju da “balansiraju” između Istoka i Zapada verujući, valjda, da su apsolvirali te tehnike po uzoru na “neumrlog” Broza.

Zapravo, njih zanima samo da što duže ostanu na vlasti, da pronađu model kako da, po odlasku sa vlasti, do njih ne stigne ruka zakona, niti ruka “osvete” opljačkanog naroda. Slobodu, po pravilu, “kupuju” tako što “naslednicima” na vlasti predaju poslove, “šeme” i pljačkaške sisteme. Uostalom, većina se zbog toga i bori da dođe na vlast.

Posao političara je, tako, postao jedan od najunosnijih poslova u jugoistočnoj Evropi. S generacije na generaciju se upravo zbog toga prenosi “amanet” da se usvoji zakon o poreklu imovine, ali to ostaje samo predizborna iluzija za birače.

Politički sistemi u našem regionu funkcionišu kao divlje neoliberalne kompanije. Da bi stranke i lideri na vlasti stavili pod sopstvenu kontrolu finansije u zemlji – menjaju zakone, uvode mere “štednje” za građane, kontrolišu tržište, telekomunikacije, podzemlje…

Zapadu, prema kojem je region okrenut, to ne smeta. Zapad ima novu mantru: “Balkan je važan jer Rusi pokazuju veliki interes za njega”. Zbog toga Zapad sopstveni interes u ovom delu Evrope često definiše terminom “stabilokratija”. Zapadnom Balkanu je potrebna stabilokratija, jer taj oblik političkog postojanja sigurno vodi u Evropsku uniju, čuje se sa evropskih govornica.

Za njih je to stabilokratija, za nas – kleptokratija. Stabilokratija podrazumeva stanje krhkog mira, lažne stabilnosti, dramatičnog raslojavanja stanovništva – enormno bogaćenje malog broja ljudi i fatalno siromašenje svih slojeva stanovništva. Za održavanje ovakvog modela grade se piramide “reketiranja” od pijace do državne kase. Stabilokratiju prati urušavanje obrazovnog sistema (kupovina diploma i zvanja), sistematsko slabljenje zdravstva, odliv stručnjaka svih profila i atrofija državnog aparata.

Mediji se pretvaraju u fabrike laži. Polako nestaje granica između države i podzemlja. Zapad podržava ovakve sisteme jer i sam funkcioniše kao lobista krupnog kapitala motivisanog neokolonijalnom logikom – skupo naplaćuje transfer prljavih i niskoprofitnih tehnologija i u bescenje kupuje nacionalne resurse. Lokalne vođe dobijaju proviziju i neograničenu vlast, a “mentori” im tolerišu sve što nije dozvoljeno u njihovim zemljama. Stabilokratije su magnet za ugursuze i secikese sa svih meridijana, redovne pratioce grotesknih sistema.

Nije čudo što je bivši britanski premijer Toni Bler postao glavni savetnik većini „zavađenih“ lokalnih lidera, ali je čudno da tvrde da on taj posao obavlja „pro bono“, iako svi znaju da Bler nikada ništa nije radio za džabe.

Stabilokratija je alibi za kleptokratiju. Taj začarani krug sistematskog pljačkanja naroda traje decenijama. Autokrate i kleptokrate Zapad podržava jer su oni nekada, navodno, protivnici učvršćivanja ruskog uticaja, a nekada protivnici širenja NATO-a – zavisno od toga čiji im je uticaj potreban u tom trenutku.

U poslednje vreme kao opasnost se navodi i Kina koja sporo i stabilno “osvaja“ svet, bez agresivnosti, na istočnjački, prijateljski način. “Turska ne može da bude uticajna u međunarodnim odnosima bez povratka svog uticaja na Balkan”, navodi u svojoj knjizi “Strateške dubine” Ahmet Davutoglu koga s pravom nazivaju “turski Kisindžer”.

Ali, vrlo brzo će i turski uticaj na Balkanu postati problematičan. Braneći Balkan od ruskog, NATO, kineskog, turskog… uticaja, svi zapravo nastoje da ograde interesnu zonu sopstvenog krupnog kapitala.

Zemljama jugoistočne Evrope se stalno ispostavljaju novi zahtevi: borba protiv korupcije, sloboda medija, funkcionisanje pravnog sistema… Ali, ti zahtevi, izgleda, da više ne zabrinjavaju ni njih, niti uzbuđuju balkanske vođe. Znaju evropski činovnici da ćemo mi Balkanci, njihov nalog da se “borimo protiv korupcije”, iskoristiti da pohapsimo svoje političke protivnike.

Njihov zahtev da se izborimo sa kriminalom mi uvek iskoristimo da u akcijama zvučnih imena pohapsimo konkurentski klan, nikako mafiju koja je u milosti vlasti…I njima i nama je jasno da nam ta iluzija evropskog puta prija i gajimo je kao politički program, državni projekat broj 1, kao “put bez alternative”, kao mazohistički ritual trčanja za nečim što se sve više udaljava…

U periodu stabilokratije stvoreni su kreaturni sistemi koji nemaju veze sa redom i zakonom, gde zakon služi da bi bio izigran, a policija ne sme da se obračunava sa organizovanim kriminalom, gde je pljačka smisao politike, gde svakog jutra mnogo ljudi ustaje sa namerom da nekoga prevari…

Nekažnjivost kriminala, sistemske korupcije, autokratskih zloupotreba, sistema za pranje novca… to je kancer za balkanska društva. Podstiče se hirovitost moćnika koji su iznad zakona. Zakon je za nemoćne, za moćne važe druga pravila – balkanska pravila.

„U državama gde vlada kleptokratija vlastodršci javnom imovinom raspolažu kao svojim privatnim vlasništvom, a sredstva troše ili na vlastiti luksuz ili ih prebacuju na račune stranih zemalja čime obezbeđuju sebi lagodan život u egzilu u slučaju gubitka vlasti. Kleptokratska praksa se javlja u raznim oblicima, kao što su nameštanje prodaje preduzeća vlastodršcu ili članovima porodice, iznuđivanje novca od poslovnih ljudi, pronevera novca državnih fondova, skretanje stranih investicija u svoju korist…“. Ova definicija pojma „kleptokratija“ najbolja je definicija stanja na području jugoistočne Evrope.

Mehanizam je prilično jednostavan: dovedite građane na rub siromaštva, držite ih u strahu i – vladate. Još, uz to, svađate svoj sa susednim narodima… To je sistematsko uništavanje kapaciteta države. To od države pravi ruinu. Građani, da bi izbegli da se izgube u vrtlozima siromaštva i poniženja, beže glavom bez obzira. Polovina stanovništva su potencijalni pečalbari. Skoro svaki lekar u regionu u džepu ima udžbenik za učenje nemačkog jezika. U školskom sistemu najbolje rade večernje škole i kursevi za medicinsko osoblje koje se sprema za rad u Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj, Austriji…

Region sanja da se teleportuje u zapadnu Evropu. „Pola“ Albanije je već i inostranstvu. Pola Kosova u „niskom startu“ i čeka viznu liberalizaciju. Svaki lekar, inženjer i stručnjak i majstor bilo koje vrste iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine budućnost vidi „vani“. U stotinama sela u Bosni i Hercegovini nema ni jednog stanovnika. Slično je i u Makedoniji.

U Srbiji ima 150 hiljada praznih kuća. Od 4700 naselja, ispražnjeno je 1200. U bogatoj Vojvodini seosko imanje je jeftinije od polovnog automobila. U Toplici je nekada bilo više Karađorđevih zvezda, nego danas stanovnika… Preskupo je plaćena „stabilokratija“ u zemljama u kojima se ne zna šta je realnost, a šta fikcija.

U normalnim zemljama se godišnja izgradnja puteva meri kilometrima, u stabilokratijama – santimetrima. Stabilokratije su „groblja“ evropskih pogrešnih ideja, loših tehnologija i polovnih automobila…

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da se među deset najzagađenijih gradova u Evropi, pet nalazi na Balkanu ( Tuzla, Pljevlja, Skoplje, Tetovo i Bitolj). Nedavno se i Beograd popeo na vrh liste najzagađenijih gradova u svetu!

Odlazeći predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker smatra da „zemlje zapadnog Balkana treba da imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji jer u suprotnom, upozorio je, postoji rizik od povratka u 90–te godine prošlog veka“. O sličnosti ovog vremena sa 90-tim godinama najbolje svedoče crne hronike.

Aktuelni protesti u Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori – takođe. U parlamentu – cirkus. Ispred parlamenta – protest. Sve, nažalost, liči na 90-te godine, a znamo u šta se sve to izrodilo.
Nadam se da ćemo ovoga puta biti pametniji. I mi i Evropa.


Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije KoSSev i donatora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.