Podela Kosova je gore rešenje od “zamrznutog konflikta”!

Beljulj Bećaj
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova.

Piše: Beljuj Bećaj

Odmrzavanje konflikta u skladu sa “deklaracijom koja nije prekršila nijedan primenljivi princip međunarodnog prava“, zapravo ne žele upravo “sijamski blizanci” koji su “zamrzli konflikt” i protivrečan je pristup međunarodnih odlučujućih faktora. Jer odmrzavanje konflikta podrazumeva kraj dosadašnjih vlastodržaca u Srbiji i na Kosovu, ujedno i produbljivanje jaza između aktuelne Trampove američke administracije i najuticajnih država u Evropi! Zbog toga “sijamski blizanci“, uz pomoć njihovih ključnih međunarodnih podržavalaca, čine sve da se ništa ne promeni kako bi oni ostali nezamenljivi!

Poštovani prijatelju,

U nameri da se nađe pravno rešenje za proglašenu nezavisnost Kosova, setimo se da je Srbija uputila zvanično pitanje Međunarodnom sudu pravde da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbedosti. U vezi s tim MSP je rekao da „deklaracija o nezavisnosti doneta 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti (1999), niti ustavni okvir“. Na kraju, sud je zaključio da „shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedan primenljivi princip međunarodnog prava.“

Uprkos ovom zaključku MSP građani imaju dosta razloga da misle kako je “zamrznuti konflikt” korišćen kao argument za priznavanje nezavisnosti Kosova, kao alibi za protektorat, kao problem koji se može prevazići samo etničkom podelom teritorije… ali, pre svega kao spinovani razlog višegodišnjeg osnaženja političkih lidera, umesto njihovog odlaska u krematorijum političke istorije Balkana! Nezavisno od toga što neki primeri ukazuju da se sa zamrznutim konfliktom može živeti i bez većih posledica. U javnosti se pominju razni slučajevi poput Kipra i Tajvana koji su zamrznuti konflikti, ali su ipak obezbedili značajan ekonomski rast tokom prethodnih decenija. Maroko je postao najrazvijenija država Magreba, a Pridnjestrovlje je izgradilo institucije i obrazovni sistem koji su po mnogo čemu ispred moldavskih…

Dabome, “zamrznuti konflikt”, s jedne strane stvara svestranu nesigurnost i nedostatak perspektive građana, izaziva političke napetosti, eskalira kroz povremene manje ili ozbiljne krize, ali sa druge strane, predstavlja sigurnu opciju opstanka vladajućih elita u Srbiji i na Kosovu. U onoj meri koliko je situacija zamrznuta, u toj meri se povećava mogućnost opstanka i nezamenljivost aktuelnih “sijamskih blizanca!

U ovom kontekstu, da budem iskren, nisam siguran da li je ova situacija podržana od strane određenih visokih međunarodnih zvaničnika zbog balkanske lukavosti naših političara, ili zbog njihovog pragmatizma prema rešenjima koja se direktno ne dotiču njihovih država, ali itekako poboljšavaju njihovu personalnu karijeru.

Inače, kako je moguće da su svi dosadašnji međunarodni posrednici Ketrin Ešton (Catherine Ashton), Kuper (Cooper) u dijalogu ispraćeni (bojim se da će tako nastaviti i ubuduće…) sa najvišim počastima (ne isključujući potencijalno i Nobelovu nagradu za mir?!), dok je situacija ostala zamrznuta između nas?! Inače, kako je moguće da na čelu dijaloga o takozvanoj normalizaciji budu neprestano uzročnici i učesnici zadnjeg sukoba? Kako je moguće da se građani različite nacionalnosti koji žive na teritoriji “zamrznutog konflikta“ podjednako pribojavaju odmrzavanja! Krenimo redom…

Prvo, eventualno odmrzavanje konflikta, imajući u vidu koliko su vlasti uložile svestrane manipulativne energije na teritoriji “zamrznutog konflikta”, definitivno bi značilo njihov odlazak. Dosadašnje javno pomenute neprihvatljive opcije neminovno pretpostavljaju kraj dosadašnjih nosilaca vlasti u Beogradu i Prištini. Jer ukoliko se rešenje nametne u okviru granica koje je proglasila Skupština Kosova, koju poznaje i priznaje više od 110 država međunarodne zajednice, onda se može očekivati zalazak vlasti u Beogradu i prestanak međunarodne toleranciije te srpske vlasti koja se dodvorava Rusiji, iako ona nije čak ni na desetom mestu doniranja; dok je samo u periodu izmedu 2000-2016, po raznim osnovama, EU donirala više od četiri miljarde i 300 miliona evra?!

Imajući u vidu dosadašnju manipulatvnu retoriku aktuelne vlasti u Srbiji, rešenje u okviru proglašenih granica koje je priznao MSP, bilo bi doživljeno kao kapitulacija Vučićeve politike, ne samo od strane Srba koji su instrumenti vlasti na čelu sa listom Srpska. Zar ne?! Zbog toga predsednik Srbije spinuje izgovor da „građani Srbije podržavaju status kvo, što je nemoguće stanje. To ne želi ni Evropa, ni svet, ni Albanci, kojih je 92 odsto na Kosovu i Metohji, a čini mi se da ne razumemo sa čim se suočavamo. „Vidim da građani ne žele rešavanje problema“, ali podržavaju (zadnja anketa 56,7%) njegovu politiku?!

Drugo, mislim da rešenje koje zagovara gospodin Hašim Tači o podeli, razmeni, korekciji, prisajedinjenju… u dosluhu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neminovno znači mogućnost njegovog dvostrukog odlaska. Prvo – političkog, zbog “pogrešnog odmrzavanja“, jer na osnovu dosadašnjih anketa koje su sprovedene na Kosovu, apsolutna većina građana se izjasnila protiv podele! Drugo – pravnog, zbog činjenice što će on, posle eventualnog rešenja, potom postati beznačajan, ali i kao glavnoosumnjičeni iz izveštaja Dika Martija, neminovno biti predmet Međunarodnog specijalnog suda za pretpostavljena krivična dela tokom i neposredno posle sukoba – ukoliko Međunarodni specijalni sud ne želi da obezvredi osnovni razlog svog formiranja! Štaviše, ukoliko dođe do podele, bojazan da će se situacija destabilizovati posle eventualne podignute krivične prijave prema njemu, svodi se na minimum. Dok će na drugoj strani početi da se vraća ozbiljno poljuljano poverenje prema međunarodnoj pravdi!

Zato, čitaocima treba da bude jasno zašto kosovski predsednik kaže da “za Kosovo je status kvo veoma opasan i ne bi smelo da čekamo da se sukob sa Srbijom prenese i na narednu generaciju“. Dakle, on se slaže sa ponudom predsednika Srbije koja je  neprihvatljiva (za racionalne Srbe) i za Kosovo. Međunarodnoj zajednici nudi “odmrzavanje” koje produbljuje razlike između Amerikanaca i Evropljana. Građanima “zamrznutog konflikta” nudi rešenje koje žrtvuje Srbe južno od Ibra i Albance pretežnog dela Preševske doline! Dakle, kosovski predsednik rešenje čini nemogućim, ali pregovarače čini nezamenljivim, jer zahvaljujuci njima, 20 godina nema sukoba?!

Treće, odlučujući faktori međunarodne zajednice u načelu su jedinstveni da podržavaju bilo koje rešenje “zamrznutog konflikta” sa kojom se slažu pregovaračke strane, ali ipak imaju različite pristupe prema formuli rešenja. Amerikancima ne bi smetalo i ako dođe do podele (bitno je da potvrde da se bez njihovog lideršipa, ništa ozbljno ne može rešiti?!), dok Evropljanima, prvenstveno, Nemcima i Britancima, zbog toga što su Kosovo i Srbija u Evropi, smeta “odmrzavanje” koje bi otvorilo ”pandorinu kutiju“ čije će se direktne posledice podele odraziti na Evropu?!

Dakle, odmrzavanje konflikta zapravo ne žele u skladu sa “deklaracijom koja nije prekršila nijedan primenjivi princip međunarodnog prava“ upravo “sijamski blizanci” koji su ”zamrznuli konflikt” i protivrečan pristup međunarodnih odlučujućih faktora. Jer, odmrzavanje konflikta podrazumeva kraj dosadašnjih vlastodržaca u Srbiji i na Kosovu, ujedno i produbljavanje jaza između aktuelne Trampove američke administracije i najuticajnih država u Evropi. Zbog toga “sijamski blizanci“ uz pomoć njihovih ključnih međunarodnih podržavalaca čine sve da se ništa ne promeni, kako bi oni ostali nezamenjljivi!


Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije KoSSev i donatora. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.