Američki senatori još jednom traže deeskalaciju krize: Neuspeh bi izazvao posledice sa Zapada

senat američki SAD
FOTO: EPA

Vest je ažurirana

Senatori pozvali Vjosu Osmani

A kosovska predsednica Vjosa Osmani je takođe razgovarala sa ovim senatorima, i to na njihov poziv.

„Zahvaljujem se senatorima Šahin, i Piteru Riketsu za njihov poziv danas, gde smo ponovo podcrtali našu zajedničku posvećenost partnerstvu Kosova i SAD-a u tome da Kosovo pomerimo napred ka evroatlantskoj stazi. Podelili smo informacije o najnovijim dešavanjima u nedavnom razvoju na Kosovu o našim naporima da premostimo izazove“.

„Dok oba lidera razmatraju svoje sledeće korake, pozivamo ih da izaberu mir, prosperitet i bezbednost svojih građana“, oglasili su se američki senatori sa još jednim zahtevom Beogradu i Prištini da deeskaliraju novonastalu krizu. Ujedno najavljuju posledice ukoliko do toga ne dođe.

Senatorka Džin Šahin, predsedavajuća podkomiteta Senata za spoljne odnose za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, oglasila se sinoć saopštenjem sa još pet američkih senatora.

U zajedničkoj izjavi Šanin, Marfi, Van Holen, Kardin, Tilis i Rikets su pozvali na smirenost između Beograda i Prištine usled, kako navode „pogoršanja bezbednosnih uslova između dva naroda“.

„Kao američki zakonodavci, preko stranačkih linija, sve smo više zabrinuti zbog krhke bezbednosne situacije na Severu Kosova. Danas ponavljamo da u američkom Senatu postoji široka dvostranačka podrška naporima Evropske unije, u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, da posreduje na putu napred“, naveli su u saopštenju.

Međutim, kako bi rešenje bilo održivo, senatori poručuju da je potrebno da kosovski premijer i srpski predsednik „odmah poslušaju međunarodne pozive za deeskalaciju situacije“:

„Da povrate poverenje građana u lokalne institucije na Severu i ponovo se obavežu na sprovođenje Sporazuma na putu normalizacije uspostavljanjem Asocijacije opština sa srpskom većinom na Kosovu“.

A dok Vučić i Kurti „razmatraju svoje sledeće korake“, senatori ih pozivaju da „izaberu mir, prosperitet i bezbednost svojih građana“.

Oni takođe pominju posledice u slučaju da do toga ne dođe.

„Neuspeh u deeskalaciji situacije izazvao bi posledice sa Zapada, koji je marljivo radio na podršci Kosovu i Srbiji na putu napred, i nepotrebno rizikuje da oslabi naše bilateralne odnose“, naveli su.

Naglašavaju da to nije ni u čijem najboljem interesu.

„Pozivamo Kosovo i Srbiju da rade u dobroj veri sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama kako bi bez odlaganja pronašli put napred”, poručili su senatori.

Ova izjava usledila je nakon telefonskog razgovora između kosovskog premijera i senatora Šahin, Marfija i Riketsa.

Šanin i Rikets izdali su prethodnog meseca saopštenje u kojem su takođe pozvali na smirenost.

Sa druge strane, uoči izbijanja nove krize na Severu Kosova, Beograd i Prištinu su posetili senatori Kris Marfi i Geri Peters.

A nakon izbijanja krize Marfi je predložio korake za njeno otklanjanje.

„Kosovska specijalna policija da se povuče, a Srbija preduzme stvarne korake da okonča proteste, da se zakažu novi izbori, pristup opštinskim zgradama ograniči na državne službenike, poštuju prethodni sporazumi između Kosova i Srbije, uključujući i ZSO“, naveo je tada ovaj senator.

Novo oglašavanje senatora u vezi sa situacijom na Severu Kosova stiže nakon završene posete izaslanika SAD i EU, Beogradu i Prištini koji su, s ciljem rešavanja krize od Kurtija zatražili da hitno deeskalira situaciju i da potom prione na sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnosno formiranje ZSO.

Deeskalacija podrazumeva povlačenje policijskih snaga iz opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, da gradonačelnici svoj, kako ističu, „administrativni“ mandat nastave da sprovode sa alternativnih lokacija i da se raspišu lokalni izbori uz osigurano učešće Srpske liste.

Eskobar i Lajčak napuštaju region bez pozitivnog odgovora kosovskog premijera, koji nastavlja da uslovljava povlačenje specijalnih jedinica sa Severa Kosova, ali i raspisivanje novih izbora.

Eskobar i Lajčak imali su zahtev i za srpskog predsednika, od kojeg traže da doprinese hitnoj deeskalaciji krize, ali i da ubedi Srbe na Kosovu da se vrate u institucije, odnosno učestvuju na izborima bez preduslova.

Eskobar je juče iz Beograda demantovao pojedine izveštaje medija o tome da je navodno dat rok kosovskim vlastima za ispunjenje zahteva. Međutim, naglasio je da on i Lajčak do petka moraju da podnesu izveštaje pretpostavljenima o tome da li je ostvaren nepredak.

I dok izaslanici za petak najavljuju pisanje izveštaja o rešavanju krize, Albanian Post objavio je još jedan tekst sa nezvaničnim saznanjima, najavljujući moguće uvođenje sankcija Kosovu ukoliko kosovski premijer odbije da da pozitivan odgovor upravo do petka u vezi sa zahtevima Zapada.

Ovaj medij tvrdi da bi u tom slučaju Kurti i ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svećlja bili proglašeni za nepoželjne osobe od strane transatlantske zajednice, da bi došlo bi do blokade sredstava i fondova iz SAD i EU, „pasivnosti“ prema kampanji Srbije za povlačenje priznanja, blokiranja integracionih procesa i eventualno isključenja Kosova iz bilo koje međunarodne organizacije u kojoj je već član.

Jedna od najtežih sankcija, prema navodima ovog medija, bio bi povratak Severa pod protektorat KFOR-a, izvestio je Albanian Post, pozivajući se na diplomatske izvore.

Juče se ujedno oglasio izaslanik bivšeg američkog predsednika, Ričard Grenel, takođe sa navodima da je međunarodna zajednica dala Kurtiju rok do petka da ispuni obaveze, te da slede „teške posledice“ ukoliko to ne učini.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.