Američki kongresmeni od Blinkena zatražili prava za „kosovsku manjinu“ na jugu Srbije

Reciprocitet je jedan od uslova koje je kosovski premijer postavio da bi se formirala ZSO – a to je da se Zajednica formira i za Albance na jugu Srbije.

Dok su se Beograd i Priština prethodnih meseci usaglašavali preko međunarodnih posrednika oko nekadašnjeg „francusko-nemačkog predloga“, koji je sada predstavljen kao evropski „Sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, u javnosti su se aktivirali i predstavnici Albanaca sa juga. Uz koordinaciju sa kosovskom vladom i Kurtijevom strategijom – „reciprocitet“, aktuelizovali su svoje zahteve i ono što predstavljaju kao probleme.

Dve su poruke: Albanci na jugu su diskriminisani, i zahtevaju Zajednicu opština, uz to da budu i deo briselskog dijaloga o Kosovu.

Nedavno je u SAD boravila delegacija ove zajednice.

„Naša poseta Sjedinjenim Američkim Državama pre dve nedelje urodila je plodom“, poručila je sada bivša gradonačelnica Preševa Ardita Sinani, trenutno savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija za „Dolinu“, pohvalivši se i da je:

„Pre ohridskog sastanka premijera Republike Kosovo i predsednika Srbije, državni sekretar SAD Entoni Blinken dobio poruku iz Kongresa o pitanju Preševske doline“.

U pitanju je pismo koje su kongresmeni Džim Hajms i Riči Tores uputili Blinkenu, zatraživši da se prava Albanaca u „Preševskoj dolini“, tretiraju „simetrično“ sa pravima Srba na Kosovu.

Oni konstatuju da se u Srbiji radi o „kosovskoj manjini“, čija se prava ne spominju u Baznom sporazumu oko kog su se Vučić i Kurti usaglasili 27. februara, a koji je deo dijaloga o kosovskom pitanju.

Podsetivši na to da se Vučić i Kurti sastaju danas – 18. marta naveli su:

Ovaj dijalog je osmišljen kako bi se postigao konačni i pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uključujući uzajamno priznanje. Kao što znate, jedno od mnogih izazovnih pitanja koje treba rešiti uključuje odredbe koje se mogu doneti da bi se obezbedila prava srpskog manjinskog stanovništva na Kosovu i kosovskih manjina u Srbiji. S obzirom na istoriju sukoba u regionu, neuspeh da se obezbede ova prava na pravičan i održiv način može ugroziti sve druge aspekte sporazuma. Koliko smo shvatili, trenutni plan od 11 tačaka ne uključuje nikakvo pominjanje manjinskih prava, niti potrebu da se osigura poštovanje mera za obezbeđivanje takvih prava“.

„Pozivamo vas da insistirate na tome da se ovo uključi u konačni sporazum“, naglasili su kongresmeni.

„Nedavno je objavljeno da će Zajednica srpskih opština biti uključena u dijalog kako bi se osiguralo da srpska manjina koja živi na Kosovu ima prava. Pozivam vas da se zalažete za reciprocitet i slično udruženje albanskih manjinskih zajednica koje žive na jugu Srbije“.

U zaključku su izneli stav da snažno podržavaju dijalog i da „podstiču jednak tretman manjina u obe zemlje“.

Riči Tores (Ritchie Torres), imenovan je prošle godine za kongresmena SAD-a. Ovu poziciju preuzeo je od kongresmena Eliota Engela koji je u Prištini važio za jednog od najvećih saveznika Kosova, odnosno nekog ko je pružao najjaču podršku Kosovu u američkom kongresu, a upravo zbog prikupljanja podrške za priznavanje nezavisnosti. Time što Tores dolazi na njegovo mesto, pre dve godine pohvalila se i tadašnja ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj Stubla.

I Džim Hajms je član albanskog kokusa u kongresu.

Ardita Sinani je, podelivši ovo pismo, navela da se radi o „istorijskom“ primeru, jer je „po prvi put, problem Preševske doline dostigao vrhunac diplomatije i svetskog odlučivanja“.

„S pravom se nadamo dugoročnom rešenju pitanja albanske manjine na ovim prostorima. Beskrajno sam zahvalna svima koji su doprineli da tema Albanaca iz Doline stigne ovde. Zahvalna sam Vladi Republike Kosovo, odnosno premijeru g. Aljbinu Kurtiju, albansko-američkoj ligi građana sa g-dinom Džozefom i g-đom Širlez Diogardi, te Fatonu Bisljimiju“.

Pre nego je ovo pismo objavljeno, a po povratku iz SAD-a, jedan od članova albanske delegacije s juga Srbije, Ragmi Mustafi iz Albanskog nacionalnog saveta, pre desetak dana je kazao da su u SAD-u „dobili garancije“ da će ova zemlja podržati pitanje Albanaca u Srbiji. Drugi, poslanik u skupštini Srbije Šaip Kamberi je poručio: Nastupa nova faza za prava manjina.

Ardita Sinani je sa druge strane kritikovala evropskog posrednika Miroslava Lajčaka, jer se tokom ovonedeljne posete Beogradu, nije sastao sa Albancima sa juga.

Simetrija i reciprocitet u pravima ključne su reči u Kurtijevim obraćanjima kada odgovara na pitanja o ZSO, ili uopšte pregovora sa Beogradom.

Kosovski premijer je par dana pre usaglašavanja Baznog sporazuma u Briselu potvrdio da radi na internacionalizaciji albanskog pitanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Kaže da je to jedno od ključnih nacionalnih obaveza njegove vlade, te da je Priština podržala diplomatske i lobističke aktivnosti za internacionalizaciju pitanja prava Albanaca koji, kako je kazao, „žive na svojoj zemlji u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, pod državom Srbijom“.

I dok Kurti traži reciprocitet za Albance u Srbiji, sličan zahtev pojavio se i u Severnoj Makedoniji gde je stranka „Alternativa“ zatražila formiranje Zajednice albanskih opština, a upravo na ugled na Zajednicu srpskih opština, i takođe uz pozive o primeni reciprociteta.

I dok jedni traže „Zajednice“ za Albance, drugi protestuju zbog „Zajednice“ za Srbe, a protesti Albanaca na međunarodnoj sceni protiv ZSO odvijaju se paralelno sa ovim procesom.

O najnovijoj inicijativi da se uz razgovore o pravima Srba na Kosovu, odnosno dijalogu Beograda i prištine, veže i pitanje Albanaca na jugu, čitajte na našoj tematskoj stranici: Aktuellizacija albanskog nacionalnog pitanja

O francusko-nemačkom predlogu koji je u međuvremenu preimenovan u Evropski, a potom postao Sporazum Evropske unije, čitajte na našoj tematskoj stranici: Evropski predlog