Ambasador SAD: Amerika podržava integracije Kosova u evroatlantske strukture, uključujući i u SE

Ambasador SAD Džef Hovenijer Intervju
FOTO: KoSSev

Dijalog koji se vodi u Briselu je najbolji način za realizaciju vizije koju delimo – da vidimo Kosovo kako zauzima svoje mesto u evropskim i evroatlantskim strukturama, kazao je u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev američki ambasador u Prištini, Džef Hovenijer (Jeff Hovenier). Tvrdi da su SAD, upravo kako bi stvorile veći prostor za olakšavanje dijaloga „preporučile“ Beogradu i Prištini da po isteku važenja jednogodišnjeg moratorijuma iz Vašingtonskog sporazuma nastave sa njegovom primenom. Sa druge strane, poručuje da kosovska vlada ima suvereno pravo da donese odluku da podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope, a da SAD podržavaju integracije Kosova, uključujući i u SE.

Iskusni diplomata za kosovsko pitanje, ambasador SAD-a u Prištini, Džef Hovenijer, boravio je ove nedelje u prvoj poseti Severnoj Mitrovici od preuzimanja nove dužnosti u januaru ove godine.

Ručao je sa predstavnicima Srpske liste i prošetao do glavnog mosta koji deli grad. Oni su mu preneli svoje zabrinutosti, a on njima posvećenost Sjedinjenih Država po pitanju nekoliko principa, među kojima je i taj „da je Kosovo suvereno i nezavisno“.

Iako je grad na Ibru obilazio dok je radio u timu Martija Ahtisarija 2007. godine, rekao je da se mnogo toga od tada promenilo, kako u Mitrovici, tako i na samom Kosovu.

„Mitrovica izgleda prilično drugačije danas u poređenju sa 2007. Kada sam otišao do centra grada i prošetao pešačkom zonom sa pojedinim lokalnim gradonačelnicima, bio sam jednostavno zapanjen koliko sve izgleda drugačije. Koliko atmosfera odražava društvo koje samo živi svoj život. Videli smo pune kafiće i ljude koji uživaju u majskom sunčanom danu u Mitrovici“.

Ambasador veruje da je Mitrovica, iako, kako navodi, mnogi pričaju o njenoj prošlosti, jedan od „najboljih pokazatelja budućnosti Kosova“.

„Zato što je ovo mesto gde demokratsko multietničko Kosovo može i treba da napreduje i mi smo posvećeni tome da se to desi“.

Impresioniran je, kaže, napretkom u celini.

„Koliko su građani Kosova izgradili, razvili i formirali društvo koje donosi rezultate svojim građanima, samo kada uporedite kako je bilo 1999. ili 2000. u poređenju sa 2022. godinom, onda je to prilično impresivno“, kaže ambasador.

Ipak konstatuje da postoji i ono što se nije promenilo, poput stavova i politike.

O dijalogu: Nalazimo se u trenutku kada je napredak moguć

U kojoj fazi se trenutno nalazi dijalog koji se vodi u Briselu, posebno nakon poslednjeg sastanka Petkovića i Bisljimija u Briselu, gde opet nisu mogli da pronađu rešenje za registarske tablice? Kako vidite dijalog?

Dijalog vidim kao neophodnu aktivnost da se dođe do željenog krajnjeg cilja. Krajnji željeni cilj je da Kosovo sa pravom zauzme svoje mesto u evropskim i evroatlantskim institucijama i strukturama i da se ponaša i bude ono što jeste – relativno mala zemlja Zapadnog Balkana. Pratio sam dijalog ili stvari poput dijaloga i ranije, možemo dijalogom da nazovemo Ahtisarijev proces i proces u Rambujeu i bio sam deo svega toga.

Svaki put kada izaberete neko pitanje u datom trenutku, stvari ne izgledaju uvek dobro. Međutim, ako posmatrate dugoročnu perspektivu, uvek možete videti putanju koja je pozitivna i u kojoj se sve više napreduje ka tom krajnjem cilju. Mislim da smo sada upravo tu. Ogroman napredak je ostvaren.

Sastao sam se sa komandirom regionalne policijske uprave (na Severu prim. red.). On i svi njegovi policijski službenici koji ga podržavaju nosili su uniforme Kosovske policije. Da ste mi rekli 2007. godine da će se to dogoditi, možda bih bio skeptičan. To sada vidim kao jedan primer stvarno ostvarenog napretka.

Nalazimo se u drugom trenutku, ovo je važan trenutak, ne mogu da kažem kako će se dijalog rešiti ili koliko će još trajati, jer će to zavisiti od pregovarača, ali verujem da smo u trenutku kada je napredak moguć.

Postoji nekoliko faktora za koje smatram da to mogu da učine realnim. Prvi je promena spoljašnjeg okruženja. Mislim da neopravdana invazija Rusije na Ukrajinu malo menja razmišljanje o Evropi i evropskoj bezbednosti i stvara možda više podsticaja za napredak u ispunjavanju ove vizije celovite i slobodne Evrope u miru čiji je Kosovo veoma važan deo.

Takođe, nema ometanja zbog izbora koji treba da se održe. Na Kosovu još neko vreme neće biti izbora, a u Srbiji su nedavno održani izbori, tako da ovde postoji prilika. I na kraju, Bajdenova administracija je formirala svoj tim, trebalo je malo vremena nakon naših izbora da predsednik oformi svoj tim koji će raditi na ovim pitanjima, ali sada su svi na svom mestu i to je tim koji ima pristojno iskustvo na ovim pitanjima. Zato smatram da sada postoje uslovi za pravi napredak i to je svakako ono čemu sam posvećen. I znam da je ambasador Hil u Beogradu isto tako posvećen tome.

Snažno podržavamo dijalog koji vodi ka uzajamnom priznanju

Da li Sjedinjene Države i Nemačka koordinišu svoje aktivnosti kada je u pitanju dijalog koji se vodi u Briselu?

Sjedinjene Države koordinišu sa mnogim partnerima u vezi sa dijalogom, uključujući Nemačku. Veoma sam zadovoljan naporima koje je nedavno uložio kancelar Šolc da se zajedno sastanu lideri Kosova i Srbije i da vidi da li može dalje da pomogne da se olakša napredak u dijalogu. Imam odličan odnos sa svojim nemačkim kolegom u Prištini, ambasadorom Roudom, koji je aktivno uključen i podržava dijalog, ali isto to bih mogao da kažem i za mnoge druge moje kolege.

Stav Sjedinjenih Država je prilično jasan. Radićemo sa našim partnerima da unapredimo ovaj proces, da bi se postigao sporazum o normalizovanim odnosima usmeren na uzajamno priznavanje. Aktivno podržavamo proces koji predvodi Miroslav Lajčak koji je fasilitator. Pregovarači su naravno Kosovo i Srbija. To je dijalog koji se vodi uz pomoć EU, uz veoma snažnu podršku Sjedinjenih Država.

Sveobuhvatni sporazum moguć za vreme mandata Kurtija i Vučića, uslovi postoje, ali zavisi od političke volje

Da li verujete da će doći do sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije tokom vašeg mandata i mandata ambasadora SAD u Beogradu, Kristofera Hila ili tokom mandata Kurtija i Vučića? Isto tako, kada ste rekli da SAD smatraju da bi u stvari trebalo da dođe do uzajamnog priznavanja – da li se to izričito podrazumeva i da li se SAD slažu sa nečim što zapravo ne bi bilo uzajamno priznavanje?

Počeću sa prvim delom vašeg pitanja. Da li verujem da se to može uraditi tokom mog mandata, mandata ambasadora Hila ili tokom mandata aktuelnih političkih lidera? Da, verujem da je moguće. Da li će se to apsolutno dogoditi, to ne mogu da kontrolišem, to je zapravo nešto što dve vlade same, predsednik Vučić i premijer Kurti, moraju da odluče.

Verujem da su se stekli uslovi, ukoliko postoji politička volja da se to ostvari (zaključi sporazum prim. red.) i vidim neke stvarne naznake da je to moguće. Što se tiče onoga što Sjedinjene Države očekuju da će se desiti iz ovog procesa, mislim da je moj predsednik bio sasvim jasan i da je u više navrata jasno izrazio našu viziju, a to je sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije usmeren na uzajamno priznavanje, ali neka reči predsednika Bajdena po tom pitanju govore same za sebe.

Ali šta ako Vučić i Kurti ne dođu do sporazuma? Kada sagledate dijalog, zapravo i nije bilo mnogo dijaloga. Strane uvek jedna drugu optužuju. Poput optužbi Beograda i Prištine u poslednjih godinu dana – da druga strana ne radi ono što bi trebalo da radi. Šta ako ne mogu da postignu dogovor?

Diplomata sam, a to znači da sam optimista i realista, jer takvi treba da budete kada ste diplomata. Optimista u meni kaže da nema razloga da se ne dogovore, jer je to u interesu Srbije i u interesu Kosova. Realista sam povodom toga da je ovo teško. Postoje teška pitanja koja imaju političku cenu. Obe strane će morati da se aktivno i kreativno angažuju i sa izvesnom hitnošću da se to postigne, ali verujem da je to moguće. I to je naravno jedan od mojih najvećih prioriteta kao američkog ambasadora na Kosovu da se to ostvari.

Ambasador SAD Džef Hovenijer Intervju
FOTO: KoSSev
SAD podržavaju Kosovo da se integriše u evroatlantske strukture – uključujući i Savet Evrope

Hajde da popričamo o najpopularnijoj temi u regionu u poslednje dve sedmice ili nazovimo je ‘najpopularnijoj’ instituciji – Savetu Evrope. Da li verujete da će Kosovo postati članica Saveta Evrope u narednih dvanaest meseci? Da li je moguće da je to gotova stvar? Ili recimo, da li je moguće da Kosovo povuče svoj zahtev za članstvo?

Ne mogu da govorim o tome šta će Vlada Kosova odlučiti, ali smo vrlo jasni da je Kosovo suverena zemlja i da može da donosi sopstvene suverene odluke u pogledu svojih spoljnopolitičkih ciljeva i prioriteta i Kosovo je donelo odluku da podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope i oni su izneli prilično jake argumente da su njihove vrednosti usklađene sa vrednostima Saveta Evrope. Kao pitanje politike, Sjedinjene Države podržavaju i podržavale su Kosovo da se integriše u evropske i evroatlantske strukture, uključujući Savet Evrope.

Da popričamo o Vašingtonskom sporazumu i moratorijumu koji je bio deo tog sporazuma. Godinu dana nakon potpisivanja sporazuma, Sjedinjene Države su zapravo rekle da Kosovo i Srbija treba da nastave sa primenom ovog moratorijuma. Da li su SAD promenile stav po ovom pitanju?

Kao što sam upravo rekao, prihvatamo da će Kosovo samo da određuje svoju spoljnu politiku, prioritete i ciljeve. Dakle, Sjedinjene Države su poštovale odluku da se pristane na jednogodišnji moratorijum na osnovu Vašingtonskih obaveza iz 2020. godine i apsolutno je slučaj da je preporuka obema stranama bila da se moratorijum nastavi, jer verujemo da je stvorio veći prostor za olakšavanje dijaloga.

I opet, mi dijalog vidimo, ne kao cilj sam po sebi, već kao najbolji način da se ostvari ova vizija koju svi delimo – a to je da vidimo Kosovo kako zauzima svoje mesto u evropskim i evroatlantskim strukturama. Vlada Kosova ima suvereno pravo da donese odluku da podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope i oni su to uradili.

O sastanku sa SL: „Rekao sam im kojim smo principima posvećeni – Kosovo je nezavisno“

Šta možete da kažete javnosti o sastanku sa predstavnicima Srpske liste, kao i sa predstavnicima Kosovske policije na Severu, o čemu ste razgovarali?

Sastao sam se sa liderima Srpske liste, uključujući četiri gradonačelnika četiri opštine ovde na severu i malo smo prošetali Mitrovicom i nakon toga smo imali zajednički radni ručak gde smo razgovarali o mnogim temama. Mislim da ću to o čemu smo razgovarali uglavnom ostaviti među nama, ne zato što je to tajna, nije, nego nije bilo nekih iznenađenja. Podelili su sa mnom zabrinutosti koje su javno izrazili.

Podelio sam sa njima posvećenost Sjedinjenih Država po pitanju nekoliko principa. Jedan je da Sjedinjene Države imaju vrlo jasan stav po pitanju toga da je Kosovo od 2008. godine suverena, nezavisna i demokratska država i da su Sjedinjene Države posvećene suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova. Znamo gde je granica. Granica je severno od mesta gde trenutno sedim, a ja sedim ovde u Mitrovici.

Isto tako, Sjedinjene Države su podjednako posvećene tome da svi građani Kosova imaju ista prava i privilegije. I znate i u Ahtisarijevom procesu zaista smo naporno radili na razne načine da izgradimo niz zakonskih zaštita koje bi rešavale specifične probleme srpske zajednice na Kosovu. Razgovarali smo o tome koliko je važno da se te zaštite ostvare. Bio je to dobar razgovor.

U Severnoj Mitrrovici sastao sam se i sa predstavnicima civilnog društva. Smatrao sam da je isto tako veoma važno da čujem perspektivu grupa civilnog društva o tome kako se stvari odvijaju, šta je postignuto i šta su njihove dalje težnje po pitanju ostvarivanja zajedničkog cilja, a to je da imamo istinsko demokratsko multietničko društvo u kojem svako živi i može da ostvaruje svoja prava i živi u slobodi i prosperitetu bez obzira na etničku pripadnost ili druge različitosti.

Napadi na policiju su u poslednje vreme postali učestaliji. Većina njih se desila u opštini Zubin Potok. Razgovarali ste i sa predstavnicima Kosovske policije. Da li imate bilo kakvu informaciju koju možete da podelite sa javnošću – ko je odgovoran za te napade? Zašto se oni dešavaju?

Teško mi je da spekulišem i nemam nikakve informacije osim onoga što i javnost sama zna i bilo bi neprikladno da govorim o istragama koje su u toku čak i da imam. Ono što mogu da kažem je to da su me uverili da vlasti uzimaju ovo veoma ozbiljno.

Želim da razjasnim nekoliko stvari. Ovo je Kosovo i Kosovska policija je odgovorna da obezbedi red i zakon, uključujući i ovde. Izgleda da su ovi napadi u velikoj meri bili upereni protiv ljudi koji su izvršavali svoje dužnosti da obezbede red i zakon tako da se nadam da su odgovorni identifikovani i da će snositi odgovornost.

Niko ne želi da u ovom području nema bezbednosti i stabilnosti. Važno je da se radi kako treba. Važno je da se radi na način tako što se poštuju prava i poštuje zabrinutosti svih građana bez obzira na nacionalnu pripadnost. I nadam se da će mere koje preduzimaju kosovske vlasti pružiti takva uveravanja.

Ambasador SAD Džef Hovenijer Intervju
FOTO: KoSSev
SAD cene podršku Kosova Ukrajini i sankcije Rusiji

Kosovo je iskoristilo rat u Ukrajini da poveže kosovsko pitanje sa krizom u Ukrajini. Od izbijanja rata, Kosovo je bilo glasno po pitanju toga da bi trebalo odmah da postane članica NATO-a i članica Saveta Evrope. Tražili su priznanje pet država EU, ali isto tako, s druge strane, bili su glasni po pitanju toga da je Srbija „faktor krize i nestabilnosti“. Moje pitanje je, šta je po Vašem mišljenju istina? Da li je Beograd u stvari faktor krize i nestabilnosti u regionu, kao što ga vide zvaničnici Kosova ili je Beograd faktor stabilnosti i mira u celom regionu, kao što ga takvim vide predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Srbije?

Mislim da je karakterisanje pozicioniranja Beograda nešto što bi pre trebalo da čujete od ambasadora (SAD u Beogradu Kristofera) Hila, a ne od mene. Ono što mogu da kažem je to da je prioritet za Sjedinjene Države da vidi ovaj projekat celovite i slobodne Evrope u miru i da Kosovo zauzme svoje mesto u evropskim i evroatlantskim strukturama pošto je suverena i nezavisna država i trebalo bi da bude u tim organizacijama i dalje napreduje.

Kada je reč o Ukrajini, želim da kažem nekoliko stvari koje su važne kao odgovor na vaše pitanje. Prvo, Sjedinjenim Državama je drago i cene veoma snažnu podršku koju je Vlada Kosova pokazala narodu Ukrajine. Kosovska vlada bila je jedna od prvih koja je osudila neopravdanu invaziju Rusije. Mislim da je to jedina zemlja za koju znam da je usvojila kako sve pakete sankcija Sjedinjenih Država, tako i sve pakete sankcija EU i ta podrška je prepoznata u nedavnoj izjavi G7 koja je posebno istakla Kosovo, koje nema obavezu ili zahtev da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, ali je to u svakom slučaju veoma snažno i učinilo.

Zato to pozdravljamo i podstičemo i verujemo da odražava Kosovo onakvim kakvo jeste, kao partnera u ovome i da je apsolutno spremno da se suprotstavi tiraniji i da se suprotstavi zemlji poput Rusije, pokušavajući da nametne svoju volju u odnosu na odbijanja suseda. Narod Ukrajine je taj koji treba da odluči da li će biti deo EU ili ne, narod Ukrajine je taj koji treba da odluči kako će izgledati njihov bezbednosni aranžman i pogrešno je, potpuno je pogrešno, da Rusija koristi vojnu silu da pokuša da promeni te odluke.

Hvala Vam što ste govorili za KoSSev.

Bilo mi je zadovoljstvo. Hvala vam što ste me pozvali.

Autor: Ivan Mitić

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.