Ahmeti o sastanku u Berlinu: Nemačka i Francuska se uključuju i pokušavaju da zauzmu ulogu u dijalogu

Izvor: VOA (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)

Gradonačelnik Prištine i kopredsedavajući kosovske delegacije u pregovorima sa Srbijom, Špend Ahmeti, koji je u Vašingtonu pozvan na diskusiju na Republikanskom institutu za pitanja Balkana, u sredu je govorio za Glas Amerike o statusu trenutnih odnosa Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i o poziciji Prištine u odnosima sa Srbijom.

Gospodine Ahmeti, u ponedeljak u Berlinu, lideri Kosova i Srbije biće na sastanku Zapadnog Balkana koji organizuju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. Vi nećete biti tamo, ali ovo će biti prvi slučaj da se lideri dve zemlje sretnu moguće nakon više od pet meseci. Šta očekujete da će se desiti na ovom sastanku?

To je regularni sastanak u okviru Berlinskog procesa gde su lideri šest zemalja Zapadnog Balkana pozvani da diskutuju o bezbednosnim pitanjima, pitanjima integracija, a na marginama ovog sastanka govori se da će se održati sastanak na kojem će se diskutovati o dijalogu.

Ne očekujemo neku veću promenu situacije. Bilo je upozorenja da će tamo doći do nekog sporazuma, možda postoje takve stvari, ali to nije slučaj. Više je reč o definisanju, ili takoreći, dobijanju ideja kako proces može da krene napred. Tako se Nemačka i Francuska, po prvi put u ovom procesu dijaloga, na ovom nivou, uključuju i pokušavaju da zauzmu ulogu kao Evropska unija, da utiču na proces.

Konkretnije, spekulacija o kojoj se govorilo je da se tamo može diskutovati o specijalnom statusu za Sever Kosova, čak i mogućnosti dvostrukog suvereniteta na Severu. Vi kažete da tu nema nečeg stvarnog?

Ne verujem. Ne. To su spekulacije. Šta je istina rekao sam u sredu na konferenciji koju smo imali. Ideja je da se o mnogo toga diskutovalo, čak su bile i ove spekulacije o promeni granica, dok je sada rečeno da Nemačka dolazi sa novim predlogom. Istina je da se odvijaju diskusije na međunarodnom nivou, između SAD i evropskih partnera. Ali, nema reči o tome da će biti predloga, koji mora biti prihvaćen ili odbijen. Mi smo još uvek u fazi započinjanja političkog dijaloga kako bismo postigli sporazum. Ali istina je da se sve ove države slažu da je verovatno to da će se ovaj sporazum postići ove godine. Ali, znate i da je već nekoliko meseci proces blokiran.

Razgovori Kosova i Srbije još uvek su blokirani zbog takse Vlade Kosova na srpske proizvode. Može li barem samit u Berlini razrešiti ovu situaciju? Pitanje taksi?

Ja čak ne očekujem ni to. To je iz razgovora koji sam imao sa premijerom o taksama. Postojao je čak i veći američki pritisak u vezi sa taksama, ali vlada nije promenila svoj stav. Stoga, ne verujem da će se predomisliti tamo. Sem ukoliko bude bilo nekog sporazuma da se nastavi proces dijaloga bez ukidanja taksi a pod uslovom da se o taksama raspravlja u tom procesu dijaloga.

Ali čak su i Priština i Beograd izjavili mnoge stvari koje su popločale pozicije. Vučić takođe navodi da, bez ukidanja taksi, malo je verovatno da ćemo sedeti za stolom. S druge strane, kosovska vlada je preko premijera Haradinaja jasno stavila do znanja da neće ukinuti takse i da će biti ukinute samo kada dođe do priznanja. Koliko će se pozicija promeniti? Ostaje da vidimo, ali kažem, postoji entuzijazam da bi se nešto veliko navodno moglo dogoditi na sastanku u Berlinu. A ja ne očekujem da se nešto tako dogodi.

Ali o tome raspravljate, da li ste razgovarali o nekim kreativnim idejama o tome? Kada ipak očekujete da se takse ukinu?

Ne očekujem, kažem još jednom, s obzirom na to da veliki deo kosovskog društva smatra da su te takse pravedne. Dakle, nakon mnogo akcija Srbije, agresivna spoljna politika dovela je do nekih povlačenja priznanja, iako malih ostrva i malih država. I ono što su oni uradili u vezi sa našim prijemom u INTERPOL. Došlo je do ovog odgovora sa taksama i onda, kažem, došlo je do pritiska jer je to postala velika propaganda Republike Srbije da navodno Kosovo blokira proces dijaloga. Mi to pokušavamo da objasnimo svuda, ali kažem, možda ste čak i vi stvorili ubeđenje, posebno na međunarodnom nivou, da Kosovo blokira putem taksi. Verujem da se svi moramo obavezati da napravimo razliku.

Ipak, gospodine Ahmeti, Vašington je držao stalni pritisak da se ukinu takse i (vi) došlo je do odbijanja saveta Vašingtona. Možda je to oštetilo odnose sa SAD. Šta mislite?

Teško da može da se ugrozi nešto mnogo, naši odnosi ne zavise samo od jedne politike, evo već i tokom posete u kojoj sam sada – jer još jednom kažem, juče smo imali i imaćemo sastanke sa Stejt departmentom, čak i sa Savetom za nacionalnu bezbednost i jasno je da oni nastavljaju sa istom pozicijom; Vlada Sjedinjenih Država kaže da bi trebalo da se takse ukinu. To nam je rečeno na sastancima; ponovo su rekli juče, kao i iz mnogih drugih država, jer misle da zaista može da dođe do dogovora tako da oni misle da se moraju ukloniti ove prepreke koje nas dovode do tog sporazuma.

Moje pitanje je bilo o šteti koja je mogla biti naneta tom odnosu?

Bilo je nekoliko stvari. Vlada Sjedinjenih Država je odbila vize za zvaničnike; ali ne u smislu da su im odbijene, već ih je zadržala u administrativnom procesu tako što ih je odložila iako su poslednjih nedelja dolazili i predstavnici vlade. Takođe je prekinuto učešće Kosova u multilateralnim sastancima vezanim za bezbednost, koje organizuju Sjedinjene Države. Ali nije bilo dalje eskalacije, a razgovori koji su se vodili sa vojskom …

Gospodine Ahmeti, prošlog leta, razgovaralo se o ideji da se u razgovorima između Kosova i Srbije razgovara o granicama, a tu mogućnost je čak podržala i američka administracija ukoliko bi to bilo učinjeno sporazumom strana. Međutim, nedavno su debate o ovom pitanju skoro nestale. Šta se promenilo? Da li se ikakva taktika promenila u diskusiji?

Prvo, ona nikad nije bila zvanično saopštena ni od koga, ni na bilo kom sastanku. Uvek su se vodile diskusije iza kulisa i uvek su postojale pretpostavke da bi to trebalo da podrže Sjedinjene Države. Mislim da su naišli na veliki otpor, čak i na lokalu, na Kosovu i u Srbiji, ali postoji i međunarodna diskusija. Rekao sam juče na konferenciji da po prvi put u poslednjih 20 godina Kosovo sluša dve različite stvari, ili dva različita saveta od najvećih međunarodnih partnera koje ima. Naravno, Sjedinjene Američke Države su za nas najveći partner, ali s druge strane imamo Nemačku, kažem konkretno, a možda i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje su izrazile skepticizam za bilo kakav sporazum o kojem se raspravljalo. Amerika ima stav: ako se obe strane slože, to će biti prihvatljivo za nas, naravno, ako je u skladu sa američkim interesima. Istovremeno su Nemačka i Engleska rekle da nisu za bilo kakav sporazum, stoga moramo biti oprezni u pogledu sporazuma koji može da ima posledice za druge države na Balkanu i šire.

Tražite priznanje od Srbije i međunarodnu podršku za takav stav. Ali kako očekujete da ćete dobiti podršku kada nemate interni konsenzus o procesu?

Ipak mislim da smo usvojili platformu u Skupštini Republike Kosovo. Nema prigovora na platformu. Navedeno je da su naše granice nepovredive i da ne može biti trećeg nivoa upravljanja na Kosovu. Ali možemo da razgovaramo o otvorenim pitanjima, kao što su prava manjina, možemo govoriti o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali treba da govorimo i o nestalim licima, ratnim reparacijama, o štetama koje nam je Srbija nanela, o štetama i saznanjima o činjenicama žrtava seksualnog nasilja, za koje će naredne sedmice biti održano saslušanje u Kongresu SAD.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.