Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je danas da bi izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova mogle da ugroze napredak na evropskom putu. Potvrdila je i da Evropska unija o ovom pitanju već razgovara sa kosovskim vlastima. Upozorenje je usledilo nakon prvostepene presude četvorici bivših lidera OVK, protesta u Prištini, usvajanja spornih zakonskih izmena u Skupštini Kosova i odluke predsednice Justine Široke-Pulje da zakon vrati poslanicima na ponovno razmatranje.

Kos je o tome govorila na današnjoj konferenciji za novinare Evropske komisije, održanoj povodom predstavljanja godišnjeg paketa izveštaja o proširenju Evropske unije, zajedno sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Kajom Kalas.

Odgovarajući na pitanje o evropskoj perspektivi Kosova, komesarka je upozorila da izmene zakona o Specijalizovanim većima predstavljaju rizik za dosadašnji napredak.

„Izmene koje se odnose na Specijalizovana veća Kosova, međutim, rizikuju da ugroze svaki napredak“, poručila je Kos.

Dodala je da se o tim izmenama već vodi dijalog sa kosovskim vlastima.

Ovo nije prvo upozorenje evropske komesarke. Ona je 15. oktobra, u razgovoru sa glavnim pregovaračem Prištine sa EU Jetonom Zulfajem, ocenila da su zakonske izmene neprihvatljive i da bi njihovo usvajanje i primena predstavljali ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama. Takođe je odgovorila i par dana ranije.

Evropska služba za spoljne poslove prethodno je, 8. oktobra, saopštila da je izmenjeni zakon u suprotnosti sa međunarodnim obavezama koje je Kosovo preuzelo prema Evropskoj uniji, insistirajući na nezavisnosti Specijalizovanih veća i njihovom postojećem mandatu.

Politička kriza oko Specijalizovanih veća zaoštrena je nakon što je sud u Hagu 16. septembra izrekao prvostepenu presudu četvorici nekadašnjih visokih pripadnika OVK.

Bivši predsednik Kosova Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina.

Sud ih je proglasio krivim za ratne zločine protiv osoba koje su smatrane protivnicima OVK, uključujući protivpravno ili proizvoljno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i ubistva.

Prema sažetku presude koji su objavila Specijalizovana veća, sudsko veće utvrdilo je krivičnu odgovornost optuženih za protivpravno pritvaranje 385 osoba, okrutno postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 osoba.

Istovremeno, četvorica optuženih oslobođena su optužbi za zločine protiv čovečnosti, jer nije dokazano postojanje široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo u smislu tih optužbi.

Presuda nije pravosnažna.

Protesti su 5. oktobra eskalirali u sukobe sa policijom, uz upotrebu suzavca i vodenih topova.

Šta predviđaju sporne izmene zakona?

Na inicijativu Demokratske partije Kosova (PDK), Skupština Kosova je 6. oktobra, u drugom čitanju, sa 88 glasova za i bez glasova protiv ili uzdržanih, usvojila izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu.

Predložene promene, između ostalog, odnose se na: ograničavanje najviše zatvorske kazne na 15 godina, sužavanje nadležnosti Specijalizovanih veća, mogućnost preispitivanja odluka pred sudskim instancama na Kosovu, mogućnost izdržavanja zatvorskih kazni na Kosovu, proširivanje mogućnosti pomilovanja osuđenih.

Predviđeno je i da predmeti koji više ne bi bili u nadležnosti Specijalizovanih veća budu preneti redovnim pravosudnim institucijama na Kosovu.

Posebno je značajno što su trojici od četvorice bivših lidera OVK prvostepeno izrečene kazne veće od 15 godina, koliko iznosi predloženi novi maksimum.

Ipak, samo usvajanje izmena zakona ne znači da se postojeće presude automatski menjaju, niti da bi osuđeni bili oslobođeni. Njihova pravna primena zavisila bi od daljih institucionalnih i sudskih postupaka.

Predsednica vratila zakon Skupštini

Predsednica Kosova Justina Široka-Pulja odlučila je 22. oktobra da izmenjeni zakon vrati Skupštini na ponovno razmatranje, što je EU odmah pozdravila.

Odluka je usledila nakon zvaničnog zahteva poslaničke grupe PDK, inače predlagača zakona, da se ponovo preispitaju naročito odredbe koje se odnose na nadležnost i mandat Specijalizovanih veća, kao i zaštitu ustavnih prava optuženih.

Široka-Pulja je pritom ponovila podršku deklaraciji koju je Skupština Kosova usvojila 28. septembra povodom presude četvorici nekadašnjih lidera OVK.

U obrazloženju je istakla da se nastavljaju konsultacije sa nadležnim institucijama u vezi sa daljim koracima.

Uprkos prethodnom skupštinskom usvajanju, nije završio zakonodavni postupak, već je vraćen poslanicima.

Postupak protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija još nije pravosnažno okončan.

Prema informacijama Specijalizovanih veća, žalbeno veće produžilo je rok za podnošenje najava žalbi na prvostepenu presudu do 27. novembra 2026. godine, kako za odbranu tako i za Specijalizovano tužilaštvo.

Marta Kos je na istoj konferenciji govorila i o zahtevu Kosova za članstvo u Evropskoj uniji.

Objasnila je da je za naredni korak potrebna saglasnost svih 27 država članica da Evropska komisija pripremi mišljenje o tom zahtevu.

Prema njenim rečima, Komisija je spremna da to učini, ali Priština mora da pokaže rezultate u reformama i obezbedi stabilno funkcionisanje institucija.

U danas predstavljenom paketu proširenja Evropska komisija ocenila je da je evropski reformski proces Kosova stagnirao zbog dugotrajne institucionalne krize. Istovremeno, konstatovan je određeni napredak u borbi protiv teškog i organizovanog kriminala, ali i zabrinjavajuća kretanja u funkcionisanju pravosuđa i poštovanju osnovnih prava.

Na konferenciji je o nastavku dijaloga govorila i Kaja Kalas, koja je potvrdila da su pripreme za trilateralni sastanak Beograda, Prištine i EU već vođene, ali da se sada čeka formiranje nove vlade Srbije.

O samom izveštaju za Kosovo, kao i onome što je kazala Kalas na istoj konferenciji, opširije u posebnim vestima: