Pre četiri godine, na današnji dan, 20. oktobra 2022, Aleksandar Vučić govorio je o obrisima evropskog sporazuma koji će samo pet meseci kasnije biti prihvaćen u Briselu i Ohridu, predstavljajući ga građanima Srbije kao gotovo neprihvatljiv. Poručivao je da im niko ne može „prodati“ plan „Kurti plus ili Ahtisari minus“, govorio da međunarodni predlozi Srbiji ne daju šansu i upozoravao na zapadne pritiske. Istovremeno je potvrđivao da zna da se od Beograda traži da se ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama. Pet meseci kasnije, evropski sporazum prihvaćen je u Briselu, a njegov Aneks u Ohridu. Iako ga Vučić nije potpisao, sporazum je potom zvanično ugrađen u pregovaračko poglavlje 35, čime je njegovo sprovođenje postalo i formalni uslov evropskog puta Srbije. Danas, četiri godine kasnije, Zajednica opština sa srpskom većinom nije formirana, veliki deo institucija Srbije na Kosovu je zatvoren, Srbi su ostali bez ranijih institucionalnih uporišta, a Priština je uspostavila kontrolu nad prostorima i službama koje ranije nije kontrolisala. Između tih događaja dogodila se i Banjska — oružani sukob koji je dodatno promenio bezbednosnu i političku stvarnost na severu. Šta je od onoga što je Vučić najavljivao kao neprihvatljivo postalo obaveza, a šta se za to vreme dogodilo Srbima na Kosovu?
Od Albanian Posta do TV Prva: Šta se znalo još 2022?
Tekst koji je 18. septembra 2022. godine osvanuo na portalu Albanian Post poslužio je kao svojevrsni probni balon za ono što će svega nekoliko meseci kasnije postati evropski sporazum Beograda i Prištine. Javnosti je, preko albanskog medija, prvi put predstavljen okvir budućeg dogovora: normalizacija odnosa bez neposrednog formalnog priznanja Kosova, ali uz jačanje njegovog međunarodnog položaja, finansijske podsticaje Srbiji i postepeno preuzimanje novih obaveza.
Da objavljivanje takvog dokumenta možda nije bilo slučajno, već deo političkog ispitivanja terena, posumnjali su već tada pojedini poznavaoci prilika na Kosovu. Direktor RTV Kim Isak Vorgučić ocenio je da je albanski premijer Edi Rama mogao da učini uslugu Aleksandru Vučiću plasiranjem dokumenta preko medija u Albaniji, kako bi se proverila reakcija javnosti u Srbiji.
Mesec dana kasnije, 20. oktobra, Albanian Post objavio je još detaljniju mapu puta ka sporazumu. Iste večeri Vučić je na TV Prva o tom mediju govorio podrugljivo, pitajući se treba li da se pretplati na njega kako bi saznavao odluke Evropske unije.
Nije, međutim, Vučić te večeri omalovažavao samo Albanian Post. Kada ga je novinarka TV Prva podsetila da je KoSSev preneo delove navodnog nacrta statuta Zajednice srpskih opština, objavljene u medijima na albanskom jeziku, predsednik Srbije je uz opasku o „delu kvazisrpskih medija koji su preneli pisanje albanskih medija“ nastavio da govori o Albanian Postu kao svojevrsnom „službenom glasniku“ preko kojeg saznaje šta međunarodni posrednici pripremaju Srbiji.
Pet meseci kasnije, okvir koji je mesecima predstavljan kao sporan i teško prihvatljiv postao je osnov evropskog sporazuma, dogovorenog u Briselu i Ohridu.
„Kurti plus ili Ahtisari minus Srbiji da prodate ne možete nikada“
„Izvinite, Kurti plus ili Ahtisari minus plan Srbiji da prodate ne možete nikada. I to na vreme kažem i otvoreno. Sačuvaćemo mir, stabilnost, a da li će biti lako, neće i tu nam je potrebno, koliko je moguće – jedinstvo građana“, poručio je Vučić na današnji dan pre četiri godine.
Veliki deo nastupa posvetio je međunarodnim pritiscima, mogućnosti ekonomskih sankcija i planovima za Kosovo.
Potvrdio je da predstavnici Kvinte narednog dana treba da mu dostave novi dokument, ali nije precizirao u kojoj meri se taj dokument razlikuje od ranijih predloga.
„Ne želim da kažem da je to nemoguće za Srbiju, jer uvek možete da kroz razgovor dođete do nečega boljeg, ali ako bih morao da se u ovom trenutku odredim na osnovu onoga što je bilo – prosto za nas nisu nam dali šansu“, govorio je.
Predsednik Srbije je te večeri više puta pominjao Albanian Post, sugerišući da preko tog portala saznaje šta mu međunarodni posrednici pripremaju.
„Nadam se samo da nije tekst iz Albanian Posta. Želim da verujem da nije“, rekao je.
Potom je nastavio:
„Jer onda je sramota, onda mi recite da imam kao glasnik EU – Albanian Post, da se pretplatim na Albanian Post pa da čitam odluke EU u Albanian Post, nemojte ni da me pitate.“
Uprkos tvrdnjama o neprihvatljivosti predloga, Vučić je već tada govorio o njegovim najosetljivijim elementima.
Zabeležili smo te večeri i njegovu potvrdu da zna da se u predlogu nalazi zahtev da se Srbija ne protivi stolici Kosova u UN.
Govorio je i o mogućim ograničenjima investicija i finansijske pomoći Srbiji. Najavljivao je čak mogućnost da podnese ostavku kako bi Srbiji kupio dodatno vreme.
Pet meseci kasnije: Sporazum ipak prihvaćen
Evropski predlog prihvaćen je 27. februara 2023. godine u Briselu, a Aneks za njegovo sprovođenje dogovoren je 18. marta u Ohridu.
Vučić nije potpisao dokument, a zatim je nastavio da tvrdi da nije pristao na priznanje Kosova niti njegovo članstvo u UN.
Evropska unija je, međutim, saopštila da su obe strane prihvatile sporazum i obavezale se da sprovode njegove odredbe.
Član 1 predviđa uzajamno priznavanje odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Član 4 navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Član 7 predviđa aranžmane i garancije za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu, mogućnost pružanja usluga u određenim oblastima, finansijsku podršku Srbije i direktan kanal komunikacije sa Vladom Kosova.
Isti član predviđa formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve i snažnu zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa.
Ohridskim aneksom obe strane su se obavezale na sprovođenje sporazuma, a Kosovo i na pokretanje pregovora o aranžmanima za srpsku zajednicu.
Dokument je potom postao deo evropskih integracionih obaveza Srbije i Kosova.
Ipak, više od tri i po godine kasnije, ključne odredbe sporazuma nisu sprovedene. Kao što je izostalo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, na koje se Priština obavezala još Prvim briselskim sporazumom iz 2013. godine, tako ni danas nisu uspostavljeni aranžmani za odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice, predviđeni članom 7 evropskog sporazuma iz 2023. godine.
Obaveze su ponovo potvrđene, ali Srbi na Kosovu ni trinaest godina nakon prvog, ni više od tri i po godine nakon drugog sporazuma nisu dobili dogovorene institucionalne garancije.
Godinu dana od Evropskog sporazuma: Od bola u ruci do poglavlja 35
Bez Vučićevog potpisa, ali u zvaničnim uslovima za članstvo Srbije u EU
Iako Aleksandar Vučić nikada nije potpisao evropski sporazum, njegove odredbe su u međuvremenu postale sastavni deo zvaničnih uslova koje Srbija mora da ispunjava u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.
Još u Ohridskom aneksu, dogovorenom 18. marta 2023. godine, izričito je navedeno da će sporazum i njegov Aneks postati sastavni delovi evropskih integracionih procesa obe strane, kao i da će Evropska unija pokrenuti izmenu merila za pregovaračko poglavlje 35 Srbije kako bi ona odražavala nove obaveze iz dogovora.
To se i dogodilo u maju 2024. godine, kada su izmenjena merila Poglavlja 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, iako tadašnji predsednik Vučić „nije verovao“. (U aprilu 2024. ministri EU formalno su odobrili izmene Poglavlja 35, kojima su obaveze iz Brisela i Ohrida uključene u pristupne pregovore Srbije).
Evropska komisija je u izveštaju za 2024. godinu potvrdila da su u pregovaračka merila Srbije uneti Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i njegov Aneks za sprovođenje.
Savet EU je i u zaključcima iz decembra 2024. ponovio da se sporazum i Aneks moraju u potpunosti sprovesti, bez preduslova, uključujući obaveze Prištine prema srpskoj zajednici i obaveze Beograda koje se odnose na kosovske dokumente i simbole.
Ministri EU formalno potvrdili izmene poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom
Novembar 2022: Srbi napuštaju institucije — početak institucionalnog vakuuma
Između Vučićevog oktobarskog gostovanja i prihvatanja evropskog sporazuma dogodio se jedan od presudnih događaja za položaj Srba na severu.
U novembru 2022, predstavnici Srpske liste i veliki broj Srba zaposlenih u kosovskoj policiji, pravosuđu i lokalnim institucijama kolektivno su napustili te institucije, formalno saopšteno zbog spora oko registarskih tablica i odluka Prištine.
Predstavnici Srpske liste predstavljali su taj korak kao protest protiv jednostranih odluka kosovskih vlasti i neispunjavanja obaveze formiranja ZSO.
Posledice su, međutim, bile dalekosežne.
Sever Kosova ostao je bez velikog dela srpskog kadra u policiji i pravosuđu. Nestali su institucionalni kanali kroz koje su Srbi do tada učestvovali u sprovođenju zakona, lokalnoj upravi i donošenju odluka.
Usledili su vanredni izbori u četiri opštine na severu, koje je većina srpskih birača bojkotovala. Na čelo opština došli su albanski gradonačelnici izabrani uz veoma malu izlaznost.
Njihov ulazak u opštinske zgrade u maju 2023. pratile su ozbiljne tenzije i sukobi, uključujući povređivanje pripadnika KFOR-a i demonstranata.
Vlada Kosova insistirala je na zakonitosti izbora i ostvarivanju nadležnosti izabranih gradonačelnika, dok su Srbi osporavali njihov politički legitimitet.
Evropska unija kritikovala je jednostrane poteze Prištine, ali je istovremeno ocenila da su povlačenje Srba iz institucija i bojkot izbora predstavljali ozbiljno nazadovanje u sprovođenju ranijih dogovora iz dijaloga.
Za stanovnike severa posledica je bila ista: sve manje mogućnosti da utiču na odluke institucija koje su neposredno uređivale njihov svakodnevni život.
Banjska: Oružani sukob koji je dodatno promenio odnose snaga
Dvadeset četvrtog septembra 2023. godine kod manastira Banjska dogodio se oružani sukob u kojem je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, a poginula su i trojica pripadnika naoružane srpske grupe.
Milan Radoičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste, kasnije je preuzeo odgovornost za organizovanje akcije.
Kosovske vlasti označile su događaj kao teroristički napad i optužile Beograd za povezanost sa njim. Vlasti Srbije negirale su umešanost države.
Evropska unija zahtevala je da odgovorni budu izvedeni pred lice pravde i da Srbija u potpunosti sarađuje u istrazi.
Banjska je postala važna prekretnica u bezbednosnoj situaciji na severu Kosova.
Prisustvo i operativna uloga Kosovske policije dodatno su ojačani, a pitanje bezbednosti postalo je jedan od glavnih argumenata Prištine za intenzivnije delovanje njenih institucija na severu.
Istovremeno, događaj je dodatno otežao položaj srpske zajednice, koja je već bila suočena sa institucionalnim vakuumom, nepoverenjem prema kosovskim vlastima i osećajem sve manje mogućnosti da utiče na političke odluke.
Banjska nije bila sprovođenje evropskog sporazuma, ali je njena politička i bezbednosna posledica značajno uticala na uslove u kojima se sporazum dalje razmatrao.
Priština preuzima institucije, ZSO se ne formira: Jednostrana promena stvarnosti
Najupadljiviji rezultat protekle četiri godine nije potpuno sproveden evropski sporazum, već promenjena stvarnost na terenu.
Kosovske vlasti su tokom 2024, 2025, i 2026. godine zatvarale institucije i službe koje je finansirala Srbija, uključujući opštinske organe, poštanske i finansijske službe i druge administrativne strukture.
Ukinuta je mogućnost obavljanja brojnih ranijih administrativnih poslova u tim ustanovama, a građani su upućivani na institucije kosovskog sistema.
Priština je te poteze predstavljala kao uspostavljanje zakonitosti, zaštitu ustavnog poretka i uklanjanje paralelnih struktura.
Beograd ih je nazivao jednostranim merama usmerenim protiv srpskog stanovništva.
Evropska komisija je u izveštaju za 2025. potvrdila da su kosovske vlasti zatvorile desetine institucija koje podržava Srbija, bez koordinacije i odgovarajućeg uvažavanja potreba stanovništva.
Komisija je konstatovala i da su kosovske institucije na severu bile samo delimično funkcionalne, pretežno sa albanskim kadrovima, zbog čega je Srbima i drugim nevećinskim zajednicama dodatno otežan pristup javnim uslugama.
Drugim rečima, institucionalni sistem koji je godinama funkcionisao uz podršku Srbije postepeno je uklanjan, a uspostavljan kosovski aparat na terenu, uz defakto centralizaciju odlučivanja u Prištini.
Upravo tu se vidi najveći raskorak između dogovorene normalizacije i stvarnog života.
Član 7 evropskog sporazuma predviđa garancije za samoupravljanje srpske zajednice, pružanje usluga i mogućnost finansijske podrške iz Srbije.
Ali ZSO nije formirana, pregovori o ključnim institucionalnim aranžmanima nisu doveli do njihove primene, dok su dotadašnje institucije već zatvarane.
To se ne može pravno izjednačiti sa jednostranim sprovođenjem samog sporazuma: mnoge od tih mera preduzete su izvan dogovorenog procesa i Evropska unija ih je kritikovala upravo zbog toga.
Njihov praktični efekat je, međutim, bio jednostrana promena institucionalne stvarnosti — jačanje kontrole Prištine bez istovremenog uspostavljanja dogovorenih garancija za srpsku zajednicu.
Od dinara i tablica do pitanja opstanka
Promene nisu bile samo političke.
Prelazak na kosovske registarske tablice, ograničenja gotovinskih transakcija u dinarima, zatvaranje ekspozitura finansijskih institucija i poštanskih službi, kao i gašenje brojnih administrativnih kancelarija uticali su na svakodnevni život građana.
Za mnoge Srbe to je značilo nove procedure za pristup novcu, dokumentima i uslugama, dodatne troškove i neizvesnost u obavljanju svakodnevnih poslova.
Pitanja koja su u Briselu predstavljana kao deo normalizacije, na terenu su često doživljavana kao gubitak već postojećih prava i sigurnosti.
Posebno su osetljiva pitanja obrazovanja i zdravstva, odnosno budućnosti škola, Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i zdravstvenih ustanova koje funkcionišu u sistemu Srbije.
Njihov pravni i institucionalni položaj predstavlja jedno od ključnih nerešenih pitanja za srpsku zajednicu.
U međuvremenu su se nastavili odlazak stanovništva, zabrinutost zbog bezbednosti, sporovi oko imovine, eksproprijacija i rada policije.
Srbi na severu i dalje žive između institucija koje se gase, institucija kojima ne veruju i političkih obećanja o zaštiti njihovih prava koja nisu pretočena u dogovorene mehanizme.
Evropska unija: Ni Beograd ni Priština ne ispunjavaju obaveze
Evropska komisija u izveštaju za 2025. nije odgovornost za zastoj pripisala samo jednoj strani.
Od Srbije se očekuje sprovođenje odredaba sporazuma koje se odnose na kosovske dokumente, simbole i institucije, uključujući uzdržavanje od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.
Komisija je konstatovala da je Srbija svojim lobiranjem protiv članstva Kosova kršila preuzete obaveze.
Sa druge strane, Kosovo nije započelo sprovođenje ključnih obaveza u vezi sa ZSO i samoupravljanjem srpske zajednice, a njegove operacije protiv institucija koje podržava Srbija bile su predmet kritika EU zbog nekoordinisanosti i negativnih posledica po lokalno stanovništvo.
Prema nezavisnom izveštaju Centra za evropske politike i organizacije Sbunker iz septembra 2026, ukupna realizacija sporazuma i njegovog Aneksa procenjena je na svega 21,1 odsto.
Ta procena nije zvanični bilans EU, ali potvrđuje razmere zastoja koje međunarodne institucije već duže vreme registruju.
Sporazum koji je trebalo da obezbedi normalizaciju odnosa nije ostvario ni potpunu institucionalnu normalizaciju ni garancije koje su bile obećane srpskoj zajednici.
Od šest meseci za „spasavanje zemlje“ do četiri godine promenjene stvarnosti
U televizijskom nastupu 20. oktobra 2022. Vučić je govorio i o mogućnosti sopstvene ostavke, predstavljajući je kao jedan od taktičkih poteza kojim bi Srbija mogla da dobije dodatno vreme u pregovorima o Kosovu.
„Logično, ali sam kupio šest meseci da spasem svoju zemlju. Samo u tom slučaju bih tako nešto uradio“, rekao je tada.
Te večeri je, govoreći o međunarodnim pritiscima, poručivao i da Srbija mora da sačuva svoj nacionalni ponos, identitet i zemlju.
Četiri godine kasnije, Vučić nije podneo ostavku zbog Kosova. Evropski sporazum je prihvaćen i postao deo Poglavlja 35, a srpska zajednica na Kosovu nije dobila ni ZSO, ni sporazumom predviđene aranžmane za samoupravljanje. Umesto toga, ostala je bez velikog dela institucija na koje se decenijama oslanjala.
Kosovo, o kojem je Vučić nekada opširno govorio u televizijskim gostovanjima i koje je bilo jedna od centralnih tema njegovih političkih poruka, danas je za Srbe koji na njemu žive pre svega pitanje svakodnevnog funkcionisanja, institucionalne sigurnosti i opstanka.
A možda najviše o protekle četiri godine govori još jedna njegova rečenica iz iste emisije:
„Znate kada se trudite da pronađete nešto malo kostiju na koje možete meso da zakačite, da nađete razlog za pregovore i razgovore, ali nam nisu dali šansu iz ovog što sam sada video.“
Pet meseci kasnije sporazum je ipak prihvaćen. Četiri godine kasnije, njegove ključne garancije za Srbe još čekaju na sprovođenje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
