Specijalizovana veća Kosova od početka su, prema oceni Nevenke Tromp, istraživačice Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, nosila „prvobitni greh“ – nisu stvorena prvenstveno kao institucija za utvrđivanje odgovornosti, već da bi se „zadovoljila Srbija“ u širem političkom procesu u kojem se očekivalo da će ustupci Beogradu dovesti do priznanja Kosova.
U velikom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, objavljenom dan posle prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, Tromp istovremeno ocenjuje da potpuno obaranje presude u žalbenom postupku nije najrealniji ishod, ali otvara niz pitanja – od načina na koji je utvrđen zajednički zločinački cilj, preko sedmorice bivših pripadnika OVK koje presuda pominje iako nisu bili optuženi u ovom predmetu, do mogućnosti ukidanja samog suda.
Najtežu političku ocenu iznosi govoreći o Srbiji, za koju tvrdi da ovu presudu može koristiti kao oblik „lawfare“ – nastavka ratnih ciljeva pravnim sredstvima.
Tromp je za albansku redakciju Radija Slobodna Evropa govorila nakon prvostepene presude kojom su Tači i Krasnići osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina.
Sva četvorica proglašena su krivim za ratne zločine protivpravnog ili proizvoljnog hapšenja i pritvaranja, surovog postupanja, mučenja i ubistava, dok su oslobođeni svih šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti.
Pretresni panel utvrdio je da su sva četvorica značajno doprinela zajedničkom zločinačkom cilju usmerenom prema osobama koje su smatrane protivnicima političkih i vojnih ciljeva OVK.
„Prvobitni greh“ – sud da bi se „zadovoljila Srbija“
U komentarima za RSE, Tromp je iznela jednu od najoštrijih ocena o poreklu Specijalizovanih veća.
Njihov „prvobitni greh“, prema njenom tumačenju, jeste to što su stvorena kako bi se „zadovoljila“ Srbija, a ne kao autentična institucija za utvrđivanje krivične odgovornosti.
Sud je, smatra ona, 2015. godine bio politička cena nastavka zapadne podrške Kosovu, uz očekivanje da će ustupci Beogradu na kraju voditi ka srpskom priznanju kosovske nezavisnosti.
Specijalizovana veća formalno su, međutim, uspostavljena ustavnim amandmanom i zakonom koje je 2015. usvojila Skupština Kosova, nakon međunarodnih istraga navoda o zločinima OVK.
Žalba: Potpuno rušenje presude manje verovatno
U pravnom delu razgovora Tromp je znatno opreznija.
Odbrana je već najavila žalbe, ali ona smatra da je realnije očekivati delimične promene nego potpuno obaranje presude.
Kao glavni teren za žalbu vidi zaključke o postojanju zajedničkog zločinačkog cilja i individualnom doprinosu svakog od četvorice.
Posebno izdvaja Seljimija, za koga smatra da je njegov doprinos u presudi ocenjen drugačije nego kod Tačija i Krasnićija i da bi upravo pitanja šta je znao, kada je znao i šta je stvarno mogao da učini mogla biti pogodna za žalbeno osporavanje.
Drugi pravac, prema njenoj oceni, biće dokazni materijal, uključujući svedočenja data mnogo godina nakon događaja.
„Ovo je osnova koja se najviše može osporiti u žalbi“, ocenila je Tromp govoreći o individualnom doprinosu.
Podsetimo, pretresni panel krivičnu odgovornost sva četiri optužena utvrdio je kroz njihov značajan doprinos zajedničkom zločinačkom cilju; razlike među njima odnose se na obim i način njihovog doprinosa, što se odrazilo i na različite kazne.
„Teško je“ oboriti zajednički zločinački cilj
Na direktno pitanje RSE koliko je u žalbi teško osporiti zaključak da su četvorica delila zajednički zločinački cilj, Tromp odgovara:
„Teško je.“
Objašnjava da Apelaciono veće neće jednostavno ponovo izvesti i vrednovati sve dokaze kao da prvostepenog postupka nije bilo, već će razmatrati moguće pravne i činjenične greške prvostepenog panela.
Prema njenoj proceni, realnije je da žalba dovede do sužavanja pojedinih nalaza – na primer, povezanosti određenog optuženog sa konkretnim zločinima ili pripisivanja pojedinih žrtava zajedničkom cilju – nego do rušenja čitave konstrukcije presude.
Apelaciono veće, podseća Tromp, može da potvrdi presudu, ukine pojedine osuđujuće nalaze, promeni kazne ili, u određenim okolnostima, naloži novo suđenje o ograničenim pitanjima.
„Najverovatniji ishod nije potpuno poništenje, već delimično“, ocenjuje ona, uz mogućnost izmene kazni, posebno Veseljiju ili Seljimiju.
Dodaje, međutim, da međunarodni žalbeni postupci umeju da donesu i mnogo dramatičnije preokrete:
„Sve ostaje moguće.“
Ali i Tužilaštvo može da se žali
Tromp upozorava i na drugu stranu žalbenog postupka koja je u delu reakcija na Kosovu ostala u drugom planu – mogućnost žalbe Specijalizovanog tužilaštva.
Pretresni panel je četvoricu oslobodio svih šest tačaka za zločine protiv čovečnosti.
Ukoliko Tužilaštvo ospori taj deo presude i uspe u žalbi, rezultat ne bi nužno bio blaži nego sadašnji.
Tromp smatra da bi eventualno vraćanje dela optužbi za zločine protiv čovečnosti ponovo otvorilo i pitanje kazni, „verovatno u pravcu pooštravanja“.
Takav razvoj događaja produžio bi postupak, jer bi preinačenje oslobađajuće u osuđujuću odluku moglo otvoriti mogućnost dodatnog preispitivanja pred Većem Vrhovnog suda Specijalizovanih veća.
Sedmorica pomenuta u presudi, a nisu bili optuženi
Jedno od pitanja na kojima se Tromp najduže zadržala jeste pominjanje drugih bivših pripadnika i komandanata OVK u nalazima o zajedničkom zločinačkom cilju.
Prema njenim rečima, presuda, pored četvorice osuđenih, kao osobe koje su delile zajednički zločinački cilj navodi još sedmoricu: Lahija Brahimaja, Fatmira Ljimaja, Sulejmana Seljimija, Rustema Mustafu, Latifa Gašija, Šukrija Buju i Sabita Gecija.
Tromp naglašava da oni u ovom predmetu nisu bili optuženi, nisu imali svoje branioce u postupku niti mogućnost da se žale na takav nalaz.
„Četvorica optuženih prošla su kroz kontradiktorni postupak. Sedmorica ostalih nisu“, upozorila je.
Istovremeno priznaje važnu pravnu razliku: takvo pominjanje nije formalno proglašenje tih sedam osoba krivim za krivično delo. Njihova imena pojavljuju se u okviru obrazlaganja odgovornosti optuženih.
Ali za Tromp problem ostaje procesni – ljudi na koje se zaključak odnosi nisu imali status stranke u predmetu niti pravo da ga ospore.
Ljimaj za Tromp posebno problematičan
Posebno izdvaja Fatmira Ljimaja.
MKTJ ga je ranije optužio u vezi sa zločinima u Lapušniku, ali je Limaj 2005. oslobođen svih tačaka optužnice, a oslobađajuća presuda potvrđena je u žalbenom postupku 2007. godine.
Tromp zato smatra posebno problematičnim što se njegovo ime sada pojavljuje u nalazu drugog suda o zajedničkom zločinačkom cilju.
Prema njenoj oceni, time se faktički ponovo otvara pitanje njegovog ponašanja, ali „u tuđem predmetu“, bez nove optužnice i mogućnosti da sam odgovori na dokaze.
Da li sud može biti ukinut? Tromp: U načelu – da, ali…
RSE ju je direktno pitala i postoji li pravni način da se Specijalizovana veća „ukinu“, pitanje koje se nakon presude već otvorilo u političkoj javnosti na Kosovu.
Tromp odgovara da institucija koja je pravnim putem nešto stvorila u načelu može to i da promeni ili ukine. No, odmah dodaje ključnu prepreku – Specijalizovana veća nisu uspostavljena samo običnim zakonom već je njihov položaj ugrađen u član 162 Ustava Kosova.
To znači da bi za diranje u taj ustavni osnov bio potreban novi ustavni amandman, odnosno dvotrećinska većina svih poslanika i posebna dvotrećinska većina poslanika koji imaju garantovana mesta za nevećinske zajednice.
„Pravno gledano, to je i dalje moguće, ali je reč o zaista složenom poduhvatu“, ocenjuje Tromp.
Podsetila je i na neuspešni pokušaj iz 2017, kada je inicijativa za ukidanje zakona naišla na snažan otpor SAD i EU.
Najdalje otišla govoreći o Srbiji: „Lawfare“
Na pitanje RSE kakve posledice presuda može imati na regionalno razumevanje ratova devedesetih i međunarodne pravde, Tromp iznosi najtežu političku ocenu čitavog intervjua.
Tvrdi da se Srbija, 27 godina nakon rata, „vratila u igru“ kroz ono što naziva „lawfare“ – ratom pravnim sredstvima.
Pod tim podrazumeva, kako objašnjava, korišćenje međunarodnog krivičnog prava za nastavak političkih ciljeva drugim sredstvima i pokušaj da se pažnja sa presuda srpskim zvaničnicima pred MKTJ preusmeri na zločine nekadašnjeg protivnika.
To je Trompino političko tumačenje presude i njene regionalne upotrebe, a ne nalaz Specijalizovanih veća.
U istom intervjuu ona poredi kazne u ovom predmetu sa predmetom „Šainović i drugi“ pred MKTJ, navodeći da su Tači i Krasnići dobili po 25 godina, dok su pravosnažne kazne za Nebojšu Pavkovića bile 22, Nikolu Šainovića 18, Sretena Lukića 20, a Vladimira Lazarevića 14 godina.
Iz toga izvodi političku posledicu: da će presudu Beograd moći da koristi kao argument da su bivši čelnici OVK kažnjeni strože od visokih zvaničnika Srbije za zločine mnogo širih razmera.
Sudija Smit upravo pokušao da odvoji presudu od OVK i Srbije
Tromp se osvrnula i na to što je predsedavajući sudija Čarls Smit prilikom izricanja presude izričito naglasio šta ovaj predmet nije.
Smit je rekao da se nije sudilo legitimnosti OVK niti borbi Kosova za nezavisnost, kao i da se predmet nije bavio odgovornošću za zločine velikih razmera koje su srpske snage i paravojne formacije počinile nad kosovskim Albancima.
Tromp, međutim, postavlja pitanje zašto je panel uopšte smatrao potrebnim da javnosti objašnjava politički domet svoje odluke.
Prema njenoj oceni, već sama potreba za takvim ograđivanjem pokazuje koliko će pravna odluka imati političke posledice.
Pretresni panel, podsetimo dalje, nije proglasio OVK kao organizaciju zajedničkim zločinačkim poduhvatom, već je odgovornost utvrđivao individualno i na osnovu doprinosa optuženih zajedničkom zločinačkom cilju. Sudija Smit je prilikom izricanja posebno naglasio da predmet nije ocena legitimnosti OVK ili nastojanja za nezavisno Kosovo.
Sud osnovalo Kosovo, a sada ga odbacuje ista politička klasa
RSE je Tromp pitala i šta sadašnje masovno odbacivanje presude znači za kredibilitet Specijalizovanih veća.
Ona podseća da se politička klasa koja danas odbacuje odluku u značajnoj meri preklapa sa političkom elitom koja je 2015. – doduše uz snažan međunarodni pritisak – omogućila osnivanje suda.
Zbog toga, kaže, sadašnji kritičari ne mogu potpuno da ga predstave kao instituciju bez ikakvog domaćeg pravnog porekla.
Ali upravo ta kontradikcija, prema njenoj oceni, dodatno potkopava poverenje javnosti: sud koji je uspostavljen kroz institucije Kosova sada je doneo presudu koju najveći deo tamošnje političke klase predstavlja kao nelegitimnu i nepravednu.
Tromp smatra da takva situacija može dodatno ojačati regionalni narativ da međunarodni i hibridni sudovi nisu samo instrumenti pravde, već i spoljnopolitičkog uslovljavanja.
„Nije pitanje samo Kosova“
Njena završna poruka izlazi i izvan odnosa Kosova i Srbije.
Tromp smatra da način na koji će ova presuda biti prihvaćena može imati posledice po širi kredibilitet međunarodnog sistema krivične pravde, posebno u trenutku kada su međunarodni sudovi već izloženi političkim napadima u različitim delovima sveta.
„Ono što je dovedeno u pitanje načinom na koji se ova presuda prihvata nije samo odnos Kosova s njegovim saveznicima ili unutrašnja politika Srbije, već širi kredibilitet i budućnost čitavog međunarodnog sistema utvrđivanja odgovornosti“, zaključuje Tromp.
Hiljade u Prištini na protestu „Ne u moje ime“: Najavili okupljanja do povratka osuđenih
U jeku ustavnog spora, Hamza odvojeno sa Kurtijem, Abdidžikuom i Đinijem zbog presude u…
Sud neće žrtve upućivati na kosovske sudove: „Nisu efikasan i realan put“, traje klima…
Milanović o presudi Tačiju i ostalima: Kada se elite okrenu protiv presude, žrtva postaje…
Hamza: Traži konsenzus za odgovor na presudu, ali kaže – ne govorimo o ukidanju..
Dan posle presude: Novi protesti, zastave OVK u školama, inicijativa za ukidanju suda i…
Suroji: Presuda ne sudi OVK ni Kosovu, ali otvara ozbiljno pitanje proporcionalnosti kazni
Vesli Klark izjavio da je šokiran presudom: Tači štitio i nedužno srpsko stanovništvo
Nenezić o presudi Tačiju i ostalima: „Postoji sistemska nesrazmera u načinu na koji se…
Kimberli Vest: Niko, bez obzira na rang ili politički ugled, nije iznad zakona
Mijačić: Srbi na Kosovu trpeće posledice presude Tačiju
SAD: Poštujemo presudu, izbegavati zapaljivu retoriku; pravda za sve žrtve
KP: Demonstranti se vratili pred EULEX, pirotehnika izazvala mali požar; protest završen u 00.20
Ponovo pred EULEX-om: Kamenice i pirotehnika, mediji javljaju da je deo krova zahvatio plamen
KP: Pokušaj nasilnog ulaska u bazu EULEX-a, maskirani kamenovali Vladu; jedna osoba zadržana 48…
Vučić čekao da se „izjasne svi“ o haškim presudama, pa čitao reakcije: „Uvek će…
Meštani Gračanice o zabrinutosti nakon incidenata u Prištini: „Navikli smo na nemire, kako da…
Nasim Haradinaj demonstrantima: Ne idite ka Gračanici! Srpske sredine tokom dana mirne
Posle presude incidenti i u Hagu i na Kosovu: Dvoje uhapšeno u Hagu, policajac…
Od Kosačeva i „Žute kuće“ do „monoetničke pravde“: Šta stoji iza Kurtijevih tvrdnji posle…
Kurti: Presuda Tačiju i ostalima „neprihvatljiva nepravda“, „u ime naroda Kosova“ prazna formula
Marta Kos: Specijalizovana veća su nepristrasna i nezavisna, njihove presude moraju da se poštuju
Velika Britanija nakon presude: Nalazi suda odnose se na pojedince, ovo nije presuda državnosti…
Severna Mitrovica mirna, Kosovska policija vidljiva na svim ključnim tačkama
Protest pred EULEX-om eskalirao: Kamenje i flaše ka objektu, jedna osoba uhapšena
Posle presude Tačiju i ostalim: „Ne u moje ime“, Konjufca: Strašno za Kosovo
Šta piše u sažetku presude: Tači i ostali krivi za četiri ratna zločina, oslobođeni…
Tači i Krasnići osuđeni na po 25 godina, Veselji na 18, Seljimi na 13
Dan presude Tačiju i ostalima: U Hagu deset tačaka optužnice, na Kosovu mobilizacija za…
Islamska zajednica Kosova pred presudu u Hagu: Zastave OVK i na minarete džamija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
