Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) ponovo su otvorile pitanje Zakona o državljanstvu, gotovo čitavu polemiku usmeravajući na Srbe – od tvrdnji da oni „u velikom broju stiču kosovsko državljanstvo“, preko upozorenja na „nacionalnu bezbednost“ i „ratne zločince“, do zahteva da se već stečeni statusi ponište. Samoopredeljenje takvu zabrinutost naziva „veštački izazvanom“ i podseća da osporavana odredba nije nova. Ipak, njegov zvaničnik Enver Dugoli istovremeno poručuje da su spremni da se ona ukloni i iz Ustava – ukoliko opozicija za ustavne izmene obezbedi podršku Srpske liste. Vlast i opozicija, uprkos uzajmnom oštrom sporu oko odgovornosti za zakon, približavaju u jednoj važnoj tački: spremnosti da se ukloni višegodišnja ustavna garancija.
Član 31, međutim, ne spominje Srbe niti bilo koju etničku zajednicu. Pravo priznaje građanima bivše SRJ koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova i njihovim direktnim potomcima, bez obzira na sadašnje prebivalište i drugo državljanstvo. Još važnije – ovo pravo nije nastalo novim zakonom 2026. godine. U Ustavu Kosova postoji još od njegovog usvajanja 2008, a 2012. godine član kojim je garantovano nije ukinut već je premešten iz prelaznih u Osnovne odredbe Ustava.
Nova polemika pokrenuta je izjavama poslanica PDK i AAK Ganimete Musljiju (Ganimete Musliu) i Time Kadrijaj za Ekonomia Online .
Musljiu član 31 naziva „štetnim za Kosovo“, tvrdeći da omogućava sticanje državljanstva „svim Srbima koji su do 1998. godine živeli na Kosovu“, ali i „njihovim potomcima, nezavisno od toga gde su rođeni i gde sada žive“.
Ona odbacuje i obrazloženje vlasti da se novim zakonom prvenstveno olakšava ponovno sticanje statusa pripadnicima dijaspore. Prema njenom tumačenju, iseljenici ni ranije nisu imali izražene probleme, dok je stvarna svrha sporne odredbe upravo da omogući sticanje državljanstva potomcima Srba koji su na Kosovu bili do 1998, te da Albanci „vrlo dobro znaju koji su to Srbi bili i sa kakvim su ciljevima bili na Kosovu“.
„I dalje, sa istim argumentima i iz istih razloga, tvrdim da član 31 ovog zakona omogućava sticanje državljanstva svim Srbima koji su do 1998. godine živeli na Kosovu, ali ne samo njima, već i svim njihovim potomcima, bez obzira na to gde su rođeni i gde žive. Vlada i vladini zvaničnici pokušavali su da nam obrazlože i opravdaju da se ovaj zakon donosi kako bi se našoj dijaspori olakšalo sticanje državljanstva, ali taj argument ne stoji, jer naši iseljenici nikada nisu imali izraženih poteškoća u sticanju državljanstva. Ovaj zakon je donet kako bi se omogućilo potomcima svih onih Srba koji su do 1998. godine bili na Kosovu, a mi vrlo dobro znamo koji su to Srbi bili i sa kakvim su ciljevima bili na Kosovu“.
„Šteta i rizik za Kosovo“, Srbi u centru obrazloženja
Musljiju ide i korak dalje – pitanje državljanstva direktno povezuje sa nacionalnom bezbednošću, a konstituisanje Skupštine predstavlja kao hitno upravo zbog mogućnosti menjanja ovog zakona.
„Ako postoji samo jedan razlog zbog kojeg Skupština Republike Kosovo treba da se konstituiše što pre, onda bi glavni razlog trebalo da bude upravo ovaj zakon. Zato svaki izgubljeni dan u nekonstituisanju Skupštine povećava štetu i rizik za Kosovo. Šteta je već pričinjena. Imamo informacije, verujem da ste ih i vi dobili, iz svih službi civilnog registra, koje svakodnevno izveštavaju da veliki broj Srba dobija kosovsko državljanstvo. Ali, ponoviću još jednom: ako postoji samo jedan razlog zbog kojeg Skupština hitno treba da se konstituiše, onda je to Zakon o državljanstvu Kosova, kako bismo ga hitno vratili na ponovno razmatranje, ponovo amandmanima izmenili i napravili zakon dostojan države, koji će pre svega garantovati bezbednost u našoj zemlji. Ovaj zakon je ozbiljno naneo štetu Kosovu, kosovskom državljanstvu, a ozbiljno je ugrozio i nacionalnu bezbednost“.
Za tvrdnju da veliki broj Srba svakodnevno dobija državljanstvo, međutim, nisu predstavljeni javno dostupni podaci – ni koliko je zahteva odobreno, ni po kom pravnom osnovu, niti kakva je etnička struktura korisnika člana 31.
Musljiju predlaže i retroaktivno preispitivanje već završenih postupaka.
„Jedina mogućnost da se popravi pričinjena šteta jeste da se zakonom uredi da se državljanstva svih osoba koje su ih stekle od aprila 2026. godine do dana kada zakon bude ponovo izmenjen amandmanima ili kada novi zakon sa novim izmenama stupi na snagu, proglase nevažećim ili da te osobe ponovo prođu proceduru po novom zakonu. U suprotnom, ukoliko oni koji su dobili državljanstvo nastave da ga zadržavaju, mislim da će šteta biti nenadoknadiva i da će Kosovo zbog toga plaćati cenu u narednom periodu“.
Šta zaista piše u članu 31?
Sam zakon, međutim, ne pravi etničku razliku niti govori o „Srbima koji su živeli na Kosovu do 1998“.
Član 31 Zakona br. 10/L-023 pravo vezuje za sasvim određeni pravni status: građane bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i njihove direktne potomke, bez obzira na sadašnje prebivalište ili drugo državljanstvo.
Dakle, nije dovoljno da je neko jednostavno nekada „živeo na Kosovu“, niti zakon propisuje srpsku nacionalnost kao osnov za ostvarivanje ovog prava.
Takvo rešenje nije ni uvedeno 2026. godine.
Prethodni Zakon o državljanstvu iz 2013. sadržao je isto pravilo u članu 32, a administrativnim uputstvima godinama su uređivani dokazi kojima se potvrđuju državljanstvo bivše SRJ i stalno prebivalište na Kosovu upravo na datum 1. januar 1998. Administrativno uputstvo iz 2017. izričito je predviđalo da se pravilo primenjuje i na direktne potomke.
Još raniji Zakon o državljanstvu iz 2008. takođe je sadržao isto osnovno pravilo – tada u članu 29.
Ne samo zakon – pravo je u Ustavu još od 2008.
Ključni deo polemike zato nije samo pitanje novog Zakona o državljanstvu.
Isto pravo garantuje član 155 Ustava Kosova od njegovog usvajanja 2008. godine. Njime se pravo priznaje građanima bivše SRJ koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova i njihovim direktnim potomcima, bez obzira na njihovo sadašnje prebivalište i drugo državljanstvo. Član 155 prvobitno se nalazio među prelaznim odredbama.
Ali 2012. godine nije, kako bi se iz dela sadašnjih izjava moglo zaključiti, tek tada „postao“ ustavna norma. On je već četiri godine bio deo Ustava.
Amandmanom 16 iz septembra 2012. član 155 je, naprotiv, premešten u Poglavlje I – Osnovne odredbe Ustava, u sklopu ustavnih izmena povezanih sa završetkom međunarodno nadgledane nezavisnosti. Istim paketom promena član 156, koji se odnosi na izbeglice i interno raseljena lica, premešten je u Poglavlje II.
Zbog toga samo brisanje ili izmena člana 31 Zakona ne bi uklonili ustavno pravo na kojem je zasnovan.
Za ustavne izmene potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika, ali i dve trećine poslanika koji imaju garantovana mesta za nevećinske zajednice. Predložene ustavne izmene prethodno se upućuju i Ustavnom sudu radi ocene da li umanjuju prava i slobode utvrđene Poglavljem II Ustava.
Drugim rečima, reč je o jednoj od ustavnih garancija proisteklih iz Ahtisarijevog paketa, zamišljenog i kao okvir za očuvanje multietničkog karaktera Kosova i zaštitu prava njegovih stanovnika i zajednica. Iako član 155 nije etnički formulisan niti se odnosi samo na Srbe, njegovo pravo na državljanstvo obuhvata i predratne stanovnike i njihove potomke koji danas žive van Kosova – među njima raseljene Srbe i pripadnike drugih nevećinskih zajednica.
Kadrijaj: Od Srba do ratnih zločinaca
Još oštrije član 31 predstavlja poslanica AAK Time Kadrijaj.
Ona tvrdi da je zakon „prokrijumčaren“ kroz ubrzanu proceduru dok opozicija nije bila u sali i odredbu takođe posmatra gotovo isključivo kroz pitanje registracije Srba.
U svojoj argumentaciji pitanje državljanstva direktno povezuje sa ratnim zločinima.
„Mi se tome protivimo, snažno se protivimo, jer se time omogućava svima da se registruju – i onima koji su počinili zločine, i onima koji su osuđivali, i onima koji su silovali žene i decu, onima koji su počinili masakre, kao i ljudima koji su još pre rata hapsili, zatvarali i masakrirali albanski narod. Dakle, to je sporno i to je nešto loše“.
Kadrijaj kaže i da je AAK proveravao da li je unošenje takvog rešenja bilo zahtev Evropske unije, zemalja Kvinte ili SAD i da su, prema njenim rečima, dobili odgovor da nije.
Traži da se zakon nakon konstituisanja Skupštine poništi.
„Mi takođe tražimo da se ovaj zakon poništi i da se stvari vrate u normalu, jer nije pravedno da se danas, dok se još otkrivaju masovne grobnice, oni kriminalci koji su možda počinili te zločine sada postaju građani Kosova. Kada Skupština bude konstituisana, biće to poseban zahtev – da se ovaj zakon poništi i da se Kosovo vrati u normalu. Oni koji su počinili zločine nemaju pravo, oni koji su silovali i ubijali žene i decu nemaju pravo da budu državljani Kosova“.
Samoopredeljenje: Zabrinutost „veštačka“, ali spremni da se odredba ukloni
Nasuprot opoziciji, prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Enver Dugoli odbacuje tvrdnju da je član 31 nova odredba.
On kaže da su osnovne novine zakona zapravo nešto drugo – olakšavanje ponovnog sticanja državljanstva dijaspori i nova mogućnost za „Albance iz Preševske doline“ koji dugo žive na Kosovu.
„Cilj i ideja novog Zakona o državljanstvu jeste da našim sunarodnicima omogućimo i zakonski olakšamo ponovno sticanje državljanstva. To je bio glavni cilj i to ostaje glavni cilj. Dakle, da se našim sunarodnicima omogući da kroz olakšane procedure ponovo steknu državljanstvo. Jedina promena koja se dogodila u Zakonu o državljanstvu jeste upravo ta, kao i druga promena kojom je omogućeno i građanima albanske nacionalnosti iz Preševske doline, koji godinama žive ovde na Kosovu, a nisu imali mogućnost da steknu državljanstvo, da to pravo ostvare“.
Dugoli zabrinutosti opozicije naziva „veštački izazvanim“ upravo zato što je osporavana odredba postojala i u prethodnom zakonodavstvu.
Iako odbacuje alarm opozicije i njene tvrdnje da je vlast novim zakonom otvorila novo pravo Srbima, Dugoli sa druge strane ne brani ostanak same ustavne odredbe. Naprotiv, poručuje da je Samoopredeljenje spremno da ona bude uklonjena ukoliko opozicija obezbedi podršku Srpske liste za ustavne promene.
„Mi ne možemo zakonom da menjamo Ustav, jer zakon proizlazi iz Ustava, a ustavne odredbe ne mogu se menjati na taj način. Nadamo se da će oni imati volje i da će ubediti Srpsku listu da promeni Ustav i ukloni taj član zbog kojeg su sada zabrinuti. A trebalo je da budu zabrinuti onda kada su ga usvajali i kada nisu na vreme intervenisali, pa je ta prelazna odredba postala trajna odredba Ustava Republike Kosovo. Neka samo ubede Srpsku listu da učestvuje u ustavnim promenama, jer je ovo sada postalo norma, odnosno klauzula u Ustavu Republike Kosovo, koja se ne može promeniti bez amandmanske izmene odgovarajućeg člana Ustava. I mi smo, kada oni budu smatrali da je vreme za to i kada ubede Srpsku listu da učestvuje u tom procesu, veoma spremni da ta odredba bude uklonjena. Ali, ovakva kakva jeste, ona ostaje ista kao što je bila i u vreme kada su oni usvojili Zakon o državljanstvu. To je istina“.
Svečlja već u maju: Stotine zahteva državljana Srbije – ali se svi proveravaju
Polemika nije, međutim, počela poslednjeg avgustovskog vikenda.
Još 21. maja Bljerim Kuči iz LDK tvrdio je da član 31 može da izazove „demografski“ i izborni uticaj Srbije i otvori prostor za imovinske zahteve. I on je pravo sadržano u odredbi povezivao sa kriminalcima i paravojnim formacijama.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova u ostavci Dželjalj Svečlja nekoliko dana kasnije saopštio je da je bilo stotine zahteva državljana Srbije koji žive ili rade na Kosovu za dobijanje kosovskog državljanstva.
Ali je istovremeno naglasio da se svi zahtevi proveravaju pojedinačno i da se postupak nastavlja tek kada budu ispunjeni zakonski uslovi.
Nije javno saopšteno ni koliko se tih prijava odnosi upravo na član 31, koliko je odobreno, niti etnička struktura podnosilaca.
Svečlja je, potom, 14. avgusta objavio i da je od januara do juna oko 5.000 građana ukupno podnelo zahteve za sticanje, ponovno sticanje i gubitak državljanstva otpustom ali ni tada nije predstavljeno kao broj Srba koji su dobili državljanstvo.
Dok političari upozoravaju na Srbe, CASA upozorava na prepreke upravo za Srbe
Dok deo opozicije član 31 predstavlja kao odredbu koja Srbima navodno širom otvara vrata, a predstavnik vlasti pokazuje spremnost da se ustavna osnova tog prava ukloni, organizacija CASA je u maju, analizirajući isti novi zakon, upozorila na suprotan problem – mogućnost da pojedine njegove odredbe u praksi nesrazmerno negativno pogode upravo kosovske Srbe i druge nevećinske zajednice.
CASA je ocenila da je novi zakon formalno etnički neutralan, ali da nova ograničenja za osobe rođene van Kosova, problemi civilne registracije, raseljenost, oslanjanje na dokumentaciju srpskog sistema i dugogodišnja institucionalna neizvesnost mogu proizvesti nejednake posledice. Organizacija je zbog toga posebno zatražila da članovi 30 i 31 imaju prednost u odnosu na restriktivnija pravila kako bi se obezbedili pravna sigurnost i jednak tretman Srba, drugih nevećinskih zajednica i raseljenih.
Monitoring iste organizacije iz aprila i maja beležio je i konkretne administrativne teškoće: građane sa nerešenim civilnim statusom, različita tumačenja propisa u kancelarijama, probleme sa dokumentacijom, kao i slučajeve punoletnih osoba koje su pravo pokušavale da ostvare po poreklu, ali su upućivane na znatno složeniju proceduru naturalizacije.
CASA je u završnom monitoringu u junu, a uoči završnog monitoringa primene Zakona o strancima, ponovo upozorila da primena novog Zakona o državljanstvu ne sme da stvori dodatne prepreke, diskriminatorne efekte ili nesrazmerno pogodi pripadnike nevećinskih zajednica i raseljene. CASA je tada ocenila da je samo mali broj građana uspeo da u potpunosti reguliše svoj status, dok je procenjeno da oko 4.000 Srba i dalje nema kosovska dokumenta.
To se poklapa i sa iskustvom dela srpske zajednice na terenu: postojanje prava na papiru godinama nije nužno značilo i jednostavan put do upisa u registre i kosovskih dokumenata.
Od otpora Ahtisarijevom planu do „Treće republike“
Spremnost Samoopredeljenja da otvori pitanje ustavnih promena, međutim, nije nov politički pravac ove stranke.
Samoopredeljenje je svoj rani politički identitet gradilo upravo na protivljenju međunarodnoj upravi i Ahtisarijevom planu za status Kosova. Još 2007. godine organizovalo je proteste protiv tog plana, a Aljbin Kurti ga je javno nazivao neprihvatljivim.
Kurti je i kasnije otvoreno govorio o potrebi drugačijeg ustavnog i političkog poretka. Još 2015. govorio je o „Trećoj republici“, a taj koncept ponovo je snažno vratio u javnost u septembru 2025. godine, kada je poručio da Kosovu treba „treća republika“ – ne nova republika proglašena glasovima 120 poslanika, već „obnovljena“ i „preporođena“, u duhu ideala albanskih nacionalnih preporoditelja.
U više navrata poručivao je i da Ustav predstavlja prepreku kada je reč o eventualnom ujedinjenju Kosova i Albanije, ali da ona „nije nepremostiva“, te da bi, uz političku volju i zakon o referendumu, jednog dana trebalo promeniti Ustav.
Ovog puta, međutim, predmet rasprave više nije apstraktno pitanje „Treće republike“ ili ukupne ustavne arhitekture. U pitanju je konkretan član Ustava koji još od 2008. garantuje pravo svim predratnim stalnim stanovnicima Kosova iz bivše SRJ i njihovim direktnim potomcima, bez obzira na sadašnje prebivalište i drugo državljanstvo.
A iako sama ustavna odredba ne poznaje etničku pripadnost, politička rasprava o njenom uklanjanju vodi se gotovo isključivo kroz Srbe – kao bezbednosni, demografski, pa čak i problem ratnih zločina.
CASA: Novi zakon o državljanstvu može indirektno diskriminisati Srbe sa Kosova
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
