Vest je ažurirana
Nakon što je juče, više od mesec dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih 29. decembra, Centralna izborna komisija (CIK) zvanično potvrdila konačne rezultate, kosovska predsednica Vjosa Osmani zakazala je konstitutivnu sednicu Kosovske skupštine za sutra, 11. februar.
O ovome su danas izvestili iz Kosovskog predsedništva.
Sednica je zakazana tačno u podne, u 12 časova.
Odluka je doneta, kako kažu:
„Nakon konsultacija sa većinom parlamentarnih partija zastupljenih u Skupštini i imajući u vidu hitnost formiranja institucija, usvajanja budžeta i međunarodnih sporazuma, u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom“.
Inače, Osmani je, prema zakonu, imala mogućnost da sazove konstitutivnu sednicu Skupštine Kosova u roku od trideset dana.
Podsetimo, više od mesec dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, Centralna izborna komisija (CIK) je po drugi put potvrdila konačne rezultate. Prvobitno rezultati Srpske liste nisu objavljeni, a u međuvremenu je, nakon žalbe te partije, Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP) naložio da to učine.
CIK po drugi put potvrdio konačne rezultate vanrednih izbora 28. decembra
Konjufca: Sutra očekujemo i formiranje Vlade
Inače, potpredsednik Pokreta Samoopredeljenje i bivši predsednik Skupštine Kosova, Gljauk Konjufca, izjavio je da se sutra, pored konstituisanja Skupštine, očekuje i formiranje Vlade.
„Sutra će biti održana Skupština i ja se iskreno nadam da će Vlada biti formirana. Nikada nismo odbacili presude Ustavnog suda. Bilo je političkih bitaka, ali kada je Ustavni sud dao svoj pečat, povukli smo se“, rekao je Konjufca.
Podsetimo, kosovska vlada nije formirana skoro godinu dana, niti je u tom periodu u potpunosti funkcionisala Skupština, a nakon odluke Ustavnog suda donete po žalbi Srpske liste.
Sud je ocenio da je izbor Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice sproveden suprotno Ustavu, jer nije proistekao iz predloga većine poslanika iz te zajednice.
Istovremeno, Ustavni sud je naveo da presuda nema retroaktivno dejstvo i odbio zahtev za uvođenje privremene mere.
Najširi talas istraga do sada
Nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra 2025. godine, na Kosovu je pokrenut najširi talas istraga zbog sumnji u manipulaciju izbornim rezultatima.
Centralna izborna komisija je, nakon što su u proveri dva odsto biračkih mesta uočena ozbiljna neslaganja, donela odluku pre mesec dana da se ponovi brojanje glasova u svim opštinama, što je kasnije dovelo i do krivičnih istraga.
Kosovska policija i tužilaštvo sprovode istrage u gotovo svim delovima Kosova. U Klokotu je prošlog petka privedeno 14 osoba – predsedavajućih i članova biračkih odbora – zbog sumnje da su manipulisali rezultatima tokom ponovnog brojanja. Slični slučajevi zabeleženi su ranije prošle nedelje i u Đakovici, gde su 22 predsedavajuća biračkih odbora zadržana do 48 sati, kao i u Dečanima, gde je uhapšena šefica kabineta gradonačelnika.
Početkom februara, u mitrovičkom regionu privedene su ukupno 43 osobe zbog sumnje na manipulaciju glasovima u opštinskim centrima za brojanje, dok je najveća akcija sprovedena u Prizrenu, gde je privedeno 109 osoba.
Najupadljiviji slučaj zabeležen je upravo u Prizrenu, gde je jednom kandidatu PDK-a pripisano više od 6.000 glasova.
Istrage su obuhvatile i druge opštine, među njima Gnjilane, Peć, Glogovac, Obilić i Podujevo.
Nacionalna koordinatorka za izbore iz Specijalnog tužilaštva Kosova, Ljaura Pulja, ovaj proces je ranije opisala kao „najkompromitovaniji izborni proces“, uz najavu da će istragama biti obuhvaćeni i kandidati za koje se sumnja da su dobijali nezakonito dodate glasove.
Prvu optužnicu podiglo je Osnovno tužilaštvo u Uroševcu protiv lica sa inicijalima M.A., koje se tereti za oštećenje glasačkih listića.
Stotine optužnica, samo 32 zatvorske kazne
Podaci Sudskog saveta pokazuju da su kazne za zloupotrebu glasa kroz godine uglavnom bile blage. Od 2011. do 2025. godine, od stotina podignutih optužnica, samo 32 osobe su završile u zatvoru, dok su mnogi dobijali uslovne kazne, novčane kazne ili ostali bez epiloga.
Pregled po godinama pokazuje sličan trend: u 2011. i 2012. većina slučajeva završavala je uslovnim kaznama ili bez epiloga; 2015. godina donela je mnogo optužnica, ali malo zatvorskih presuda. Slična situacija zabeležena je i u narednim godinama – više uslovnih kazni, manje zatvora, dok su mnogi slučajevi ostajali nerešeni.
Član 18 Kosovskog krivičnog zakonika predviđa za krivična dela protiv prava glasa kazne od 6 meseci do 5 godina zatvora, ali praksa pokazuje da se zatvorske kazne retko izriču.
Autor teksta problematizuje i činjenicu da je taj kandidat godinama primao platu iz javnog budžeta na osnovu fiktivnog radnog mesta, ocenjujući da i krađa glasova i zloupotreba javnih sredstava predstavljaju ozbiljan udar na demokratiju, dok institucije i dalje izostaju sa jasnom odgovornošću.
Sve o ovoj temi – čitajte na našoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
