Kosovska ministarka u ostavci za pravdu, Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), saopštila je da se sudija Ustavnog suda Kosova iz reda srpske zajednice, Radomir Laban, sumnjiči da je navodno saradnik Agencije za obaveštajne poslove Srbije (BIA) i da ima bliske veze sa, kako to saopštavaju mediji u Prištini, „glavnim teroristom“ Milanom Radoičićem. Kako je navela, Laban predstavlja „ozbiljnu pretnju ustavnom poretku Republike Kosovo i bezbednosti zemlje“.
Time se praktično nadovezala na prošlonedeljni, neuspeli pokušaj Vjose Osmani da zbog sličnih navoda o Labanu povuče sopstveni zahtev iz Ustavnog suda o uključivanju u rešenje institucionalne krize na Kosovu.
Ustavni sud Kosova doneo je ove nedelje odluku kojom se praktično otvara put za deblokadu institucija, što je naišlo na tešku kritiku Samoopredeljenja, a sa druge strane – pozdravljanje od strane opozicije i dela stručne javnosti.
Hadžiju: Laban je pretnja kosovskom ustavnom poretku
Na današnjoj konferenciji u Prištini, koja je najavljena ranije, Hadžiju je istakla da Srbija „nikada nije prestala sa pokušajima destabilizacije“ Kosova i da su poslednja otkrića kosovskih bezbednosnih i obaveštajnih institucija „dokaz njihove borbe protiv srpskih špijunskih i sabotažnih aktivnosti“, javljaju mediji na albanskom koji su pratili ovaj događaj.
„Srbija nikada nije odustala od pokušaja da destabilizuje Kosovo i spreči njegov razvoj u svim oblicima. U poslednje vreme postignut je veliki uspeh naših bezbednosnih i obaveštajnih institucija u dokumentovanju aktivnosti špijunaže i sabotaže Srbije na Kosovu. Jedan od njih je završio sa kaznom jer je sam priznao krivicu. Srbija je ranije, i danas koristi svoje agente kako bi širila uticaj u svim susednim zemljama, a naročito na Kosovu. Među tim primerima je i Radomir Laban“, rekla je Hadžiju, prenosi Koha.
Na Kosovu su u toku hapšenja, odnosno proterivanja zvaničnika, ili osoba koje kosovske institucije, pre svega na čelu sa Samoopredeljenjem povezuju sa BIA i optužuju za navodnu špijunažu, odnosno saradnju.
Poslednji takav slučaj je ono što se dogodilo pomoćniku direktora Kancelarije za KiM Igoru Popoviću, koji je prvo uhapšen zato što je OVK nazvao teroristima, da bi se kroz javnost pokrenula kampanja o njemu kao saradniku BIA, nakon čega je ovaj državni zvaničnik sklopio sporazum u Prištini o priznanju krivice, platio kaznu i bio proteran sa Kosova.
Uz njega, tu su još šest lica koja su i dalje u pritvorima zbog navodne špijunaže u korist BIA.
Osim u jednom, i to prvom slučaju, kada je demantovala, BIA se više nije oglašavala.
Hapšenje i prošlost Radomira Labana
Hadžiju je podsetila da je Radomir Laban 2006. godine uhapšen dok je bio službenik za obaveštajne poslove u Carini Srbije, te da je osuđen na šest godina zatvora zbog primanja mita. „Veruje se da je to trenutak kada ga je BIA kompromitovala i organizovala njegovo premeštanje na Kosovo… kako je oslobođen ostaje enigma, ali Srbija i dalje vodi postupak protiv njega“, istakla je, prenose mediji u Prištini.
Tajanstven ostaje i način njegovog imenovanja na mesto sudije Ustavnog suda Kosova, kao i njegov ostanak na toj funkciji uprkos okolnostima koje se dovode u vezu sa njegovim delovanjem, navela je Hadžiju dalje.
Navodne veze sa Milanom Radoičićem i lične koristi
Ministarka u ostavci rekla je da Laban ima navodno vrlo bliske veze sa Milanom Radoičićem, kojeg je označila kao „glavnog teroristu slučaja Banjskа“. Dodala je da je Laban, zahvaljujući tim vezama, navodno stekao imovinsku korist – nekretnine i zapošljavanje članova porodice – kao i da i dalje prima finansijske prihode iz Srbije.
Poziv na istragu i razrešenje
Hadžiju je, na liniji ostalih funkcionera u vlasti iz Samoopredeljenja, kritikovala, kako predstavljaju, neaktivnost pravosudnih i ostalih kosovskih institucija u vezi sa slučajem Laban, posebno nakon konferencije Osmani prošle nedelje.
Pozvala je Tužilaštvo da pokrene istragu ili, ako je istraga već pokrenuta, da o tome javno izvesti. Takođe je zatražila da Ustavni sud pokrene proceduru za razrešenje Radomira Labana.
Institucionalna kriza
Izjava Hadžiju dolazi u momentu kada se kosovska politička scena nalazi u dubokoj krizi zbog nemogućnosti formiranja Skupštine, samim tim i vlade – više od šest meseci nakon izbora.
Nedavna odluka Ustavnog suda Kosova tumači da predsednik Skupštine treba da bude biran javnim, a ne tajnim glasanjem, da predsedavajući konstitutivne sednice nije postupio u skladu sa ranijom presudom, i da se za istog kandidata može glasati najviše tri puta.
Ove odluke su izazvale oštre kritike pokreta Samoopredeljenje, koji je upravo kroz tajno glasanje pokušavao mesecima bezuspešno da nametne samu Hadžiju za predsednicu skupštine. Odluku Ustavnog suda je ova stranka označila kao „arbitrarno izmišljanje novih pravila“ i „neustavnu intervenciju u nadležnosti Skupštine“.
Ove kritike, Hadžiju je ponovila i danas.
Sa druge strane, opozicione stranke su ih listom pozdravile, ocenjujući da je time okončana „diktatura“.
Poslednji pokušaj, kako je to deo stručne javnosti video, dezavuisanja Ustavnog suda da reši krizu bila je ovonedeljna odluka kosovske predsednice da povuče sopstveni zahtev Ustavnom sudu.
Tri dana pred oglašavanje suda, Osmani je povukla zahtev upućen ovoj instituciji, navodeći da je razlog imenovanje Radomira Labana kao sudije-izveštača, koji se prema bezbednosnim izveštajima smatra se „rizikom po nacionalnu bezbednost i ustavni poredak“.
Odbijanje imenovanja Labana za notara
U maju 2024. Kosovsko ministarstvo pravde odbilo je da imenuje Radomira Labana za notara, nakon što je Kosovska obaveštajna agencija dostavila negativnu procenu o njegovom integritetu, podseća Radio Slobodna Evropa.
Ko je Radomir Laban?
Radomir Laban je već godinama sudija Ustavnog suda Kosova i široj javnosti je nepoznat.
Navodnu povezanost ovog sudije sa Milanom Radoičićem, u javnosti je još 2021, spomenuo tadašnji predsednik Udruženja Crnogoraca Kosova, Slobodan M. Vujičić, koji je ujedno zatražio tada od Osmani da razreši Labana.
Ime ovog sudije, međutim, prvi je u to vreme spomenuo Branimir Stojanović prilikom predaje svoje kanditature za gradonačelnika Gračanice, uz naznaku da je Laban navodno zloupotrebio svoj položaj, te da je on taj koji donosi odluke o kadriranju na centralnom Kosovu, a samim tim, i o tome ko će biti kandidat Srpske liste za gradonačelnika.
Optužbe na njegov račun ponovio je i u intervjuu za KoSSev iz te godine, nazvavši ga „sivom eminencijom života i smrti Srba“ na centralnom Kosovu. Odbranio ga je tadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić, kazavši da se napada čoveka koji je „kredibilan i profesionalan“ i da mu je Stojanović „nacrtao mu metu na čelo“. Od samog Labana nismo uspeli da dobijemo tada komentar, iako je danima u predizbornoj kampanji za lokalne izbore 2021, bio tema.
Srbija je još krajem 2017. od EULEX-a zatražila da uhapsi Radomira Labana, dok ga je Srpska lista tada predložila za sudiju, da bi zakletvu položio 2018. godine.
Kao član tzv. carinske mafije, 2011., lice pod imenom Radomir Laban osuđeno je u srpskom sudu zbog primanja mita na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, s tim što mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru u trajanju od dve godine i četiri meseca. Kako je više medija pisalo, verovalo se da je tada boravio na Kosovu, upravo u bekstvu od srpskih vlasti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
