U selu Grnčar koje se nalazi u opštini Klokot-Vrbovac živi oko pet stotina Srba. Iako stanovništvo od 1999. godine živi u teškoj socio-ekonomskoj situaciji, meštani kažu da iseljavanja nema, ali su povremeno zabrinuti za svoju bezbednost.
U ataru sela Grnčar, koje se nalazi nedaleko od Vitine, ima dosta obradivog zemljišta, tako da se meštani uglavnom bave stočarstvom i poljoprivredom. Iako im je to skoro jedini izvor prihoda, meštani kažu da im je dosta imovine uzurpirano.
„Sve ovo oko sela je obradivo zemljište. Međutim, imamo problem, jer je dosta imovine uzurpirano, pa smo primorani da obrađujemo samo ono što smemo,“ rekao je Nenad Vasić iz Grnčara.
„Bavim se stočarstvom i poljoprivredom. Ranije sam imao do 150 komada ovaca, ali sada ne mogu toliko da držim, јer živim samo sa bratom i majkom. Imam 6 komada ovaca i nekoliko koza i to je to,“ kaže Jovica Jerenić.
„Problem je što nismo sigurni, uvek treba da budemo pažljivi, da se čuvamo. Sada trenutno nemamo probleme, imali smo nakon 1999. godine, аli ipak živimo u strahu,“ rekao je Boško Marinković.
U selu nema nijedne državne institucijе, pa su meštani za sve što im je potrebno primorani da odlaze u susedno selo – Vrbovac, gde se nalazi i škola koju pohađaju deca iz Grnčara.
„Ovo je jedno od najstarijih sela posle sela Binač u ovom kraju. Mahom žive starosedeoci i nema indicija za iseljavanje. Samo je nekoliko porodica otišlo nakon 1999. godine. Ali trenutno mi smo tu, opstali smo i opstajemo i dalje. Imamo oko 100 domaćinstava i preko 500 stanovnika i imamo preko 150-oro dece,“ rekao je Srećko Vlajković, nastavnik matematike.
Jedino mesto okupljanja za meštane Grnčara je crkva Svetog Nikole za koju se veruje da je sagrađena na temeljima crkve Svete Petke, tako da se na ovaj praznik proslavlja seoska slava.
„Sam naziv Grnčar verovatno se misli na grnčariju, jer tu u selu postoji i izvor mineralne vode i mi smo tu kao deca nalazili glinu. U selu je sigurno postojao hram Svete Petke, mada to nije utvrđeno, čak postoje neka nagađanja da su svuda okolo bile crkve, ali kada nije utvrđeno, ne možemo ni da tvrdimo da je to selo bilo bogato mesto sa crkvama,“ kaže Miloš Vukić, paroh vitinski.
Zabrinuti za svoju bezbednost, jer su kako kažu, „odsečeni od sveta“, meštani Grnačara, ipak, ne planiraju da napuste svoj rodni kraj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
