Produženi kovid dugo je izmicao naučnicima koji traže njegov uzrok, piše N1.
Nepoznavanje izazivača upornih i uznemirujućih simptoma, produženi kovid čini teškim za lečenje, teško je čak i definitivno reći ko ga ima.
Novo istraživanje objavljeno nedavno u časopisu Science identifikovalo je proteine prisutne u krvi ljudi sa ovim stanjem koji bi mogli da ukažu na put do preko potrebnog dijagnostičkog testa i možda do budućih terapijskih ciljeva.
Naučnici sa Univerziteta u Cirihu otkrili su visoke nivoe proteina uključenih u sistem komplementa – važan deo imunog sistema koji premošćuje urođene i adaptivne odgovore – koji su bili poremećeni kod ljudi sa produženim kovidom, ali ne i kod onih kojima je bilo bolje nakon početne infekcije ili kod onih koji su se oporavili od produženog kovida nakon šest meseci.
Počevši od 2020. godine, tim predvođen Karlom Červija-Haslerom iz Univerzitetske bolnice u Cirihu i Univerziteta u Cirihu nastavio je da uzima uzorke narednih godinu dana. Njihovi rezultati su kasnije potvrđeni u odnosu na veću kohortu „Mount Sinai“ u Njujorku.
Červia-Hasler je rekao za STAT da je upečatljiva razlika u proteinima u početku bila veoma iznenađujuća.
„U jednom trenutku je sve počelo da ima smisla, jer u svim ovim hipotezama koje postoje o produženom kovidu, nekako biste mogli sve da ih povežete sa sistemom komplementa. Tako da će dalje biti veoma zanimljivo videti kako sve izgleda kada se objedini“.
Te hipoteze o uzroku produženog kovida uključuju mogućnost da postoje rezervoari u kojima se SARS-CoV-2 zadržava, da se zapaljenje izazvano infekcijom ne smiri, i da infekcija izaziva autoimunost, u kojoj imuni sistem napada sopstvene ćelije umesto napadača.
„U studiji koja je ovih dana objavljena, određene komponente komplementa su rasle i padale kod ljudi sa produženim kovidom, a te promene bi mogle biti trag zašto se kovid dugo zadržava“, rekao je Červija-Hasler.
On je objasnio da “prvo postoji kaskada proteina komplementa kao odgovor na virus, zatim se komponente komplementa smiruju, napuštajući krv i ulazeći u zdrave ćelije“.
„Sistem komplementa bi trebalo da se bori protiv zaraženih ćelija i da se oslobodi oštećenih, ali kada je sistem previše aktivan, može oštetiti i zdrave ćelije i obnoviti bitku“, dodao je on.
Takođe je rekao da je to možda začarani krug i da „nakon infekcije ili oštećenja tkiva gde je komplement uključen, obično se više ne aktivira nakon određenog vremena“.
Pitanje je, zašto je i dalje aktivan u produženom kovidu i da li možemo to da blokiramo određenom komplementarnom terapijom?
Nadia Roan, viši istraživač na Institutu Gledston i profesor na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koja nije bila uključena u studiju, vodi laboratoriju koja proučava imune ćelije i ljudske viruse, uključujući i produženi kovid, je pomenutu naučnu studiju nazvala „prilično fascinantnom“ u intervjuu.
„Disregulacija koju su primetili je složena, jer neke komponente komplementa rastu, a druge opadaju, ali sveukupno rezultati ukazuju na to da su putevi komplementa nenormalni kod ljudi sa produženim kovidom“, rekla je Roan, stariji autor rada o imunološkom odgovoru na produženi kovid, objavljenog u Nature Immunology sredinom januara.
Takođe je bilo zanimljivo gledati da se disregulacija komplementa normalizuje kod onih sa produženim kovidom koji se kasnije oporavljaju od ovog stanja, navela je Roan.
„Analiza proteina tima iz Ciriha otkrila je nešto što su drugi istraživači primetili: antitela protiv prethodnih infekcija herpesvirusom su ponovo aktivirana. Taj nalaz dalje podržava ideju da ljudi sa produženim kovidom žive sa imunološkom disregulacijom, uključujući povećanu upalu, izmenjene profile autoantitela i povišene reakcije antitela na herpes virus“, dodala je Roan.
Červia-Hasler se nada da bi ove promene u aktivaciji komplementa mogle da postanu dovoljan potpis produženog kovida u uzorcima krvi da se razvije dijagnoza na osnovu njih. Takav test bi takođe posmatrao tri druga faktora: godine, indeks telesne mase i znaci abnormalnog zgrušavanja krvi sa upalom.
„Zaista smo želeli da pronađemo nešto što bismo mogli da iskoristimo, da damo pacijentima, jer su mnogi stigmatizovani kao psihijatrijski pacijenti kojima je potrebno lečenje“, zaključio je Červia-Hasler.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
