Na 178. sednici kosovske vlade doneto je više odluka, uključujući i dodatno izdvajanje finansijskih sredstava za Kosovske bezbednosne snage (KBS).
U pitanju je iznos od 40 miliona evra.
Ovim izdvajanjem ukupan budžet koji je ove godine opredeljen za KBS iznosi preko 200 miliona evra, odnosno više od 2 odsto BDP, što je uslov za članice NATO-a, poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti.
„Dostizanje ovog nivoa po prvi put u novijoj istoriji naše vojske pokazuje koliko je Vlada posvećena ostvarivanju našeg zajedničkog cilja, a to je da postanemo država članica Partnerstva za mir ka članstvu u NATO“, naveo je Kurti.
Kosovski premijer, kao i drugi prištinski zvaničnici neretko su i u prethodnom periodu najavljivali veća ulaganja za KBS, uz navode da je budžet za ovu formaciju višestruko uvećan.
„Udvostručili smo budžet za vojsku Kosova u odnosu na 2021. godinu, dok će 2023. godine biti povećanje od 20%“, kazao je Kurti početkom ove godine navodeći da je bezbednost u glavnom fokusu, tj. nabavka savremenog naoružanja za KBS.
Od tada je najavljivao nova povećanja, te je sredinom prošlog meseca Kurti spomenuo brojku od 153 miliona.
Osim većih ulaganja u opremu i naoružanje za KBS, prištinski zvaničnici su u više navrata najavljivali povećanje broja pripadnika.
„Sa brojem od 1852, za više od dve trećine je pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga ove godine nego pre nego da Samoopredeljenje dođe na vlast, a ulaganja u KBS je povećano za skoro 200%, poručio je Kurti oktobra meseca ove godine.
Kosovskim bezbednosnim snagama, nedavno su pridodata 302 nova pripadnika, a ministar odbrane, Ejup Maćedonci najavio je da će ova formacija do 2025. godine imati tri pešadijska puka.
Kurti je ujedno skorije najavio da će sledeće godine KBS biti uvećan za 600 pripadnika.
Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
Zakoni su izglasani da bi se zaobišlo to što u skupštini se nije dobijala potrebna većina za promenu mandata KBS, a to se moglo isključivo kroz promenu ustava. Za svaku izmenu pitanja koja su od posebnog/osetljivog interesa, potrebno je 2/3 glasova svih poslanika kosovske skupštine i ujedno 2/3 glasova poslanika svih predstavnika nevećinskih zajednica kojih je u kosovskoj skupštini 20.
Takođe, KBS, prema sporazumu iz 2013. godine nema pravo da dođe na Sever, bez prethodne saglasnosti pre svega komandanta KFOR-a ali i četiri gradonačelnika sa Severa.
Među poslednjima koji je na to podsetio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, početkom septembra a pre izbijanja sukoba u Banjskoj.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
