Grupa evropskih političara uputila je javno pismo visokom predstavniku EU Žozepu Borelju i specijalnom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku, u kojem se traži da se ponište mere koje su uvedene Prištini krajem juna ove godine.
U pismu, koje između ostalih potpisuje i poslanica i predsednica Odbora za spoljne poslova u Skupštini Ujedinjenog Kraljevstva, Ališa Kerns, od evropskih zvaničnika se traži da se nastavi saradnja sa kosovskom vladom.
„U svetlu samita EU-Zapadni Balkan, tražimo da se ponište sve negativne mere koje su uvedene protiv Kosova i da se nastavi puna saradnja sa Vladom Kosova“, poručeno je.
Hronološki su izneli događaje koji su obeležili ovu godinu, a za koje smatraju da su osmišljeni da „destablizuju Kosovo“.
„Bojkot opštinskih izbora koji je osmislila Srpska lista 23. aprila, napad na KFOR 29. maja, proizvoljno pritvaranje kosovkih policajaca od strane srpskih vlasti 14. juna i napad u Banjskoj 24. septembra otkrivaju obrazac agresije osmišljen da potkopa i destabilizuje Kosovo“, navodi se u pismu.
Poručuju i da je od vitalnog značaja da međunarodna zajednica „odbaci iredentizam i agresiju“, te da ponovo potvrdi podršku „nezavisnosti i suverenitetu Kosova“.
Ističu i da je napad 24. septembra u Banjskoj od strane, kako su naveli, „tridesetak teško naoruažnih militanata predvođenih bivšim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem – označio značajnu eskalaciju situacije“.
Situacija je lako mogla da preraste u širu eskalaciju, „da nije bilo profesionalizma i hrabrosti pripadnika Kosovske policije od kojih je jedan ubijen“, naveli su.
„Količina i vrsta naoružanja zaplenjenog nakon napada postavlja ozbiljna pitanja o tome kakvu ulogu je srpska država mogla da ima u podršci i operaciji“, naveli su.
U javnom pismu, pozvali su EU, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo da preduzmu punu istragu o ovom incidentu, kao i da se obavežu da će objaviti rezultate istrage.
Osim Kerns, ovo pismo potpisali su i drugi poslanici iz zemalja Evropske unije. Reč je o članovima Odbora za spoljne, odnosno evropske poslove.
Među njima je Mihael Rot, predsednik odbora Bundestaga za spoljne poslove iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke. Svoj potpis su stavili i Čarls Flenagan iz Irske, Pavel Fišer i Marek Ženišek iz Češke, Ričard Kols iz Latvije, Žigimantas Pavilionis iz Litvanije, Marko Mikelson iz Estonije, Mark Demesmaeker iz Belgije, Domagoj Hajduković iz Hrvatske, Mihael Jensen iz Danske, Lia Kuartapele iz Italije i Ekatarina Zaharieva iz Bugarske.
U međuvremenu se oglasila kosovska predsednica, Vjosa Osmani, zahvalivši se evropskim političarima na podršci.
„Mir i sigurnost su temelj prosperiteta budućnosti za čitav Zapadni Balkan. Mir i sigurnost napreduju kada su odgovornost i pravda u centru pažnje“, poručila je.
Sa druge strane, podcrtala je da „nepravedne mere protiv Kosova moraju da se ukinu“.
Podsetimo, Evropska unija uvela je mere protiv Kosova još juna meseca, uz ocenu da Priština nije učinila dovoljno da deeskalira novonastalu situaciju nakon nasilnog upada specijalnih jedinica u opštinske zgrade na Severu Kosova, s ciljem uvođenja novoizabranih gradonačelnika.
Prištinski zvaničnici su odmah ocenili da je reč o „nepravednom potezu“, tražeći da se mere ukinu.
Ovaj zahtev su sve češće iznosili nakon sukoba između grupe naoružanih Srba i Kosovske policije u Banjskoj 24. septembra, uz optužbe na račun zvaničnog Beograda i pozive da se iste mere uvedu Srbiji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
