Na samitu Berlinskog procesa, potpisan je regionalni sporazum o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija u četiri oblasti, a na snagu su stupile odredbe o sniženim naknadama za roming između EU i Zapadnog Balkana.
Na Samitu je opredeljeno ukupno milijardu i po evra za ubrzanje procesa zelene agende, ali istovremeno pokazano interesovanje za kritične minerale poput bakra i litijuma koji su potrebni za tranziciju. Učesnici sa Zapadnog Balkana istakli su važnost usklađivanja zakonodavstva sa EU u energetskom sektoru, u cilju omogućavanja pune integracije tržišta.
Lideri Evropske unije (EU) pozvali su na jednodnevnom samitu Berlinskog procesa u Tirani da se ubrza proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana evropskom bloku. Oni su poručli da je Berlinski proces najbolji instrument za ubrzavanje evropske integracije regiona.
„Veoma je jasno da, 20 godina nakon što je ovim zemljama obećano pristupanje, to se mora dogoditi vrlo brzo“, izjavio je nemački predsednik vlade Olaf Šolc.
Učesnici samita iz šest zemalja Zapadnog Balkana su izrazili potrebu da se premosti socio-ekonomski jaz i poboljša proces približavanja Zapadnog Balkana i Evropske unije.
U tom cilju, oni su izrazili svoj interes za jačanje saradnje među sobom i, gde je to moguće, sa EU u nizu oblasti politike, kao što su Jedinstvena zona plaćanja u evrima (SEPA), olakšavanje trgovine i transporta, telekomunikacija i digitalizacija, klima, energetika, poljoprivreda, bezbednost, omladina, obrazovanje i nauka i integracija Roma.
Priznate kvalifikacije u zdravstvu, farmaciji
Na samitu je potpisan regionalni sporazum o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija. To znači priznavanje diploma i slobodu kretanja za medicinske sestre, veterinare, farmaceute i babice. Ovaj sporazum trebalo bi da unapredi mobilnost stručnjaka na Zapadnom Balkanu.
Govoreći o Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA), istaknut je značaj smanjenja troškova prekograničnog plaćanja, kroz uspostavljanje sistema instant plaćanja, olakšavanja ponude usluga nebankarskih provajdera plaćanja, dalji razvoj finansnijsko-tehnološke (FinTech) industrije u regionu.
Niži roming sa EU, tema i Kosovo
Učesnici su pozdravili stupanje na snagu sniženih naknada za roming podataka između EU i Zapadnog Balkana od 1. oktobra, na osnovu Deklaracije o romingu, koju je omogućio Savet za regionalnu saradnju uz snažnu podršku Evropske komisije, potpisanu između 38 operatera Zapadnog Balkana i EU na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani, decembra 2022. godine.
Jedna od tema samita bili su odnosi Beograda i Prištine. Poitičari su izrazili zabrinutost zbog nedavnog porasta tenzija između Beograda i Prištine koji je rezultovao sa četiri poginula. Oni su istakli da nedavna dešavanja ugrožavaju mir, bezbednost i saradnju u regionu i potiskuju napore EU i drugih strateških partnera na pomirenje na Zapadnom Balkanu.
Ipak, smatra se da bilateralni odnosi ne smeju da budu prepreka Berlinskom procesu i ohrabrili su evropske napore da se angažuju u dijalogu sa obe strane.
„Ne dozvolite da vam duhovi prošlosti ukradu budućnost. Nema stabilne budućnosti bez pomirenja za koje je potrebna politička hrabrost. Budućnost će biti centru pažnje samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u decembru u Briselu“, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Učesnici su su podvukli potrebu za zajedničkim evropskim naporima i posebnim mehanizmima za ekonomski razvoj, mlade i obrazovanje, kao i za međuljudske kontakte i međugrupnu saradnju civilnog društva.
„Zapadni Balkan je najbolji prijatelj EU“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na otvaranju Samita rekla da „živimo na planeti koja gori“ i da su u ovim trenucima svima potrebni najbolji prijatelji, a da je Zapadni Balkan najbolji prijatelj kojeg Evropska unija može da poželi.
„Hajde da radimo na tome da se pridružite EU, da dokažemo da je moguće da imamo održivi mir i održivi prosperitet“, rekla je fon der Lajen.
Ona je istakla i razliku u snazi ekonomija EU i Zapadnog Balkana po kome regionalne ekonomije čine tek 35 odsto evropskog proseka.
„Zemlje Zapadnog Balkana se moraju približiti zajedničkom tržištu EU. Evropa će otvoriti neke oblasti privrede za balkanske kompanije. Otvaranje vrata nije dovoljno, već je potrebno da zemlje Zapadnog Balkana moraju da zaokruže svoje tržište i daju pristup svojim komšijama na svojim tržištima“, rekla je fon der Lajen.
Unapređenje integracija mladih i obrazovanja
Učesnici šestorke Zapadnog Balkana izrazili su želju za unapređenjem postepene integracije obrazovnih, naučnih i omladinskih institucija i politika Zapadnog Balkana u srodne oblasti i mehanizme EU.
Učesnici su pozdravili preporuke Zajedničke naučne konferencije održane u Tirani, u vezi sa potrebom da se povećaju ulaganja u istraživanje i inovacije, kao i da se uspostave centri za istraživanje i tehnologiju i univerziteti na Zapadnom Balkanu, kao i regionalni istraživački fondovi čime bi se doprinelo jačoj integraciji Zapadnog Balkana u Evropski istraživački prostor i Evropski obrazovni prostor.
EU sa Balkana želi kritične sirovine
Učesnici su priznali da sa trenutnom geopolitičkom situacijom treba istražiti partnerstvo u lancu vrednosti između EU i Zapadnog Balkana. Oni su prepoznali strateški značaj regiona Zapadnog Balkana u kontekstu kritičnih sirovina poput litijuma, bakra, nikla, kobalta i baterija, kao i njegovu ulogu u lancu vrednosti i industrijama EU. Sa sve većom globalnom potražnjom za ovim materijalima, Zapadni Balkan ima značajan potencijal koji se mora efikasno iskoristiti da doprinese sigurnosti snabdevanja EU.
Učesnici su podvukli da ulaganja u istraživanje, inovacije i prakse održivog rudarstva treba da budu prioritet, sa ciljem da se poveća doprinos regiona kritičnim sirovinama i lancu vrednosti industrije u EU. Takvo povećanje ne samo da bi poboljšalo sigurnost snabdevanja EU, već bi i promovisalo ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta na Zapadnom Balkanu.
Učesnici Zapadnobalkanske šestorke istakli su potrebu za povećanjem ulaganja u interkonektivnost i infrastrukturu, kao i izgradnju kapaciteta u oblasti životne sredine, transporta i energetike.
Zelena agenda: Za Zapadni Balkan milijarda i po
Učesnici su pozdravili ishode Dijaloga lidera u junu 2023. i uspostavljanje Regionalnog klimatskog partnerstva između zemalja Zapadnog Balkana i Nemačke, sa ciljem da se zajednički ubrza primena Zelene agende za Zapadni Balkan. Shodno tome, lideri zapadnobalkanske šestorke i Savezne Republike Nemačke podržali su Zajedničku deklaraciju o namerama o regionalnom klimatskom partnerstvu.
U njemu su naveli nameru da unaprede svoj strateški dijalog o klimi i prošire saradnju za socijalno pravednu i zelenu tranziciju u oblastima kao što su energetika, sa fokusom na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, održivi urbani razvoj, turizam, transport, poljoprivreda. Oni su naglasili važnost podsticanja investicija privatnog sektora u ovim oblastima.
Oni su pozdravili posvećenost Savezne Republike Nemačke da podrži ovu tranziciju sa početnim paketom od miijardu evra, uključujući projekte i razvojne zajmove do 2030. godine preko KfV razvojne banke, kao i dodatno obećanu budžetsku podršku od 500 miliona evra kroz promotivne kredite na kratak rok.
Učesnici Zapadnog Balkana istakli su važnost usklađivanja zakonodavstva sa EU u energetskom sektoru, u cilju omogućavanja pune integracije tržišta, dekarbonizacije, ubrzanja preuzimanja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije gasova staklene bašte koja je u skladu Ugovorom o energetskoj zajednici.
Učesnici su se složili da je potrebna pojačana saradnja u oblastima poljoprivrede, hrane, ruralnog razvoja i šumarstva kako bi se efikasno rešili izazovi održivosti i bezbednosti hrane. Učesnici su odali značajne napore Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SVG).
Učesnici su izrazili punu podršku Deklaraciji Zajedničke transportne zajednice i CEFTA-e o „Unapređivanju zelenih traka“. Zelene trake su prioritene transportne rute u regiji Zapadnog Balkana, zahvaljujući kojima će vitalni proizvodi sa zajedničke liste imaju olakšan promet na određenim graničnim prelazima između zemlja CEFTA.
Čvršća saradnja u oblasti sajber bezbednosti
Zemlje Zapadnog Balkana su istakle značaj dublje regionalne saradnje u oblastima politika koje se odnose na bezbednost. Oni su ponovili veliku potrebu za višim nivoom razmene informacija između Zapadnog Balkana i Zajedničkih operativnih grupa EU, kao i za zajedničke vežbe za rešavanje specifičnih aspekata organizovanog kriminala, kao što su trgovina ljudima, krijumčarenje migranata i trgovina drogom kao način napred.
Oni su naglasili da je izgradnja čvršće saradnje u oblasti sajber bezbednosti ključna, uključujući koordiniranu operativnu i tehničku podršku, te postavljanje platforme koja će omogućiti rano upozoravanje na sajber pretnje i razmenu praksi i iskustava.
Učesnici su ocenili napredak u primeni Poznanjske deklaracije partnera sa Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja. Političari sa Zapadnog Balkana pozdravili su i formalno usvojili zaključke Četvrtog ministarskog sastanka za Rome održanog u Skoplju, 22. septembra. Ovi zaključci jasno identifikuju međukorake koji su potrebni za sprovođenje obaveza o integraciji Roma u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, regulisanja neformalnih naselja, digitalne oblasti i civilne registracije.
Na marginama samita u Tirani, crnogorski premijer Dritan Abazović je potpisao Ugovor o osnivanju Centra za sajber-kapacitete Zapadnog Balkana sa adresom u Podgorici.
Šta je Berlinski proces
Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrednosti. Osnovan je 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.
Cilj je da zemlje Zapadnog Balkana sarađuju u razvoju infrastrukture, smanjenju nezaposlenosti, povećanju konkurentnosti privrede, međusobnom pomirenju, obrazovanju, ekologiji.
U okviru Berlinskog procesa potpisani su sporazumi o međusobnom priznavanju ličnih dokumenata, obrazovnih diploma, profesionalnih kvalifikacija, a dogovorena je saradnja u oblastima energetike, ekologije, digitalizacije, rominga, saobraćaja. Samiti Berlinskog procesa održavaju se jednom godišnje.
Državama Zapadnog Balkana obećana je evropska perspektiva pre 2003. godina u Solunu. Od tada je u EU ušla jedino Hrvatska.
Pročitajte još:
Na Samitu u Tirani potpisan sporazum o uzajamnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
