Predlog izmene dela kosovskog ustava koji se odnosi na mandat Specijalizovanih veća, a koji je podneo kosovski predsednik Hašim Tači, predat je kosovskoj skupštini mimo pravnih obaveza preuzetih od strane Kosova razmenom pisama između Evropske unije i kosovskog predsednika, stoji u podnesku visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja Specijalizovanim većima Ustavnog suda u Hagu.
Kosovski predsednik, Hašim Tači, zatražio je od kosovske skupštine da izglasa promenu člana 162, stavova 13 i 14 kosovskog ustava u vezi sa mandatom Specijalizovanih veća. On je predložio brisanje stava 14 koji glasi:
U odsustvu obaveštenja o prestanku mandata u skladu sa stavom 12., mandat Specijalnih komora, i Kancelarije Specijalnog Tužioca će se nastaviti do obaveštenja o završetku mandata, koje će biti obavljene u skladu sa Zakonom br. 04 / L-274 i u konsultaciji sa Vladom.
I korigovanje člana 13 koji bi glasio „mandat specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva će se nastaviti do obaveštenja o završetku od strane Saveta Evropske unije, u konsultaciji sa vladom Kosova“, konstatuje se u Boreljovom podnesku.
Mišljenje visokog predstavnika EU je da bi predloženi mandat, ukoliko bi bio usvojen u obliku u kom je predložen, imao uticaja na sudske procese koji su rezultat istrage Radne grupe za specijalne istrage (Radna grupa Klinta Vilijamsona koju je nasledilo Specijalizovano tužilaštvo) jer bi se njime uklonila referenca na Zakon br. 04/L-274 o ratifikaciji razmene pisama o osnivanju misije EULEX i kasnije Specijalizovanog veća i Specijalizovanog tužilaštva.
Ovaj zakon ratifikovan je u kosovskoj skupštini, čime predstavlja međunarodnu obavezu Kosova, podvlači se još u Boreljovom podnesku.
„Međutim, nikakvih konsultacija sa šefom misije EULEX-a na Kosovu i predsednikom Kosova nije bilo pre slanja predloženog amandmana predsedavajućoj Skupština 24. avgusta 2020. godine, što je suprotno gore pomenutoj zakonskoj obavezi koja je trebalo ispoštovati, u skladu sa članom 19 (2) Ustava, koji predviđa da „ratifikovani međunarodni ugovori i pravno obavezujuće norme međunarodnog prava ima superiornost nad zakonima Republike Kosovo“, stoji u podnesku.
Zbog toga, smatra Borelj, sud ne treba ni da razmatra ustavnost predloženih izmena kosovskog ustava. Naprotiv:
„U tom pogledu, zahtev bi omogućio Veću Ustavnog suda da razmotri ustavnost postupka koji se prethodio u postupku izdavanja Predloga izmene, imajući u vidu važnost očuvanja Specijalizovanog veća i Specijalizovanog tužilaštva kao ’nezavisan i nepristrasan sud koji je osnovao zakon’, kako je navedeno u Poglavlju II, članu 31 (2) Ustava, i međunarodnom obavezom Kosova u vezi sa razmenom pisama“.
U Boreljovom podnesku podseća se na to da su 14. aprila 2014. predsednik Kosova i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost razmenili pisma, u vezi sa mandatom Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i osnivanju operacije „specijalizovanog suda“ i „kancelarije specijalizovanog tužilaštva“, za procese koji su rezultat istrage Radne grupe za specijalne istrage. Ova razmena pisama odobrena je 23. aprila u skupštini Kosova usvajanjem Zakona o ratifikaciji razmene pisama kao međunarodnog ugovora između Kosova i Evropske unije.
Podsećamo, Nakon što je krajem avgusta kosovski predsednik, Hašim Tači, predložio izmenu člana 162 kosovskog Ustava koji uređuje osnivanje Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova, predsednica kosovske Skupštine, Vjosa Osmani, prosledila je ovaj predlog Specijalizovanim većima Ustavnog suda na ocenu da li predložene izmene krše prava i slobode garantovane ustavom.
Povezani članci:
STK o predloženom amandmanu kosovskog predsednika: Tači pokušao da poništi Specijalni sud
Tači: Predložen amandman o Specijalnom sudu „da bi se razjasnile nejasnoće o dužini mandata“
Tači zatražio od poslanika da produže mandat Specijalnom sudu do konačne odluke Saveta EU
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
