Da li su podaci o broju zaraženih i preminulih od koronavirusa koje je svakodnevno saopštavao Krizni štab tačni i da li je broj veći nego što su zvaničnici tvrdili pitanje je koje će ostati otvoreno i nakon današnje konferencije za medije članova Kriznog štaba. Novu raspravu o tačnosti podataka inicirala je izjava epidemiologa Predraga Kona da je od marta do juna bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je zvanično objavljeno, odnosno nego što je prijavljeno. Međutim, Kon je na današnjoj konferenciji za medije rekao da bi bolje bilo da nije rekao da je smrtnost trostruko veća, da nikada ništa nije prikrivano od podataka, da je on svoje tvrdnje izneo na osnovu mortalitetne statistike i da je jedino želeo da ukaže na to da je potrebna revizija svih podataka.
„Dakle, radi se o proceni, a ni u kom slučaju o nečemu što je pouzdano. Ne možemo govoriti ništa drugo nego koliko je bilo smrti u određenom periodu i upoređivati sa ukupnom smrtnošću ranije”, rekao je Kon uz opasku da se radi o proceni koja se ne može primeniti na celu Srbiju.
Zašto je naveo da je imao potrebu da sam sprovede istragu o podacima Kon nije objasnio.
Revizija podataka o broju zaraženih i umrlih biće urađena, ali je potrebno vreme kako bi to bilo učinjeno kvalitetno, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
„Morate da budete strpljivi da napravimo reviziju i dobijemo tačne podatke. Nama i posebno kliničarima je to najbitnije da vide kako se radilo i znaju za neki sledeći put. Nama je više stalo nego vama da dođemo do toga. U ovom momentu to je nemoguće. Nismo sakrili nijednu stvar niti ćemo sakriti. Potrebno je vreme da bismo došli do tačnog broja i insistiraćemo na tome i na reviziji“, rekao je Lončar odgovarajući na pitanje kako je moguće da dolazi do tolike razlike razlika u podacima s obzirom na to da je epidemiolog Predrag Kon rekao da je moguće da je broj preminulih i tri puta veći od saopštenih podataka.
Ministar se sam zapitao zašto bi neko smanjivao podatke, a na opasku novinarke da je u to vreme bio derbi, pa onda i izbori i potreba za relaksiranjem mera Lončar je odgovorio da derbi i izbori nisu život.
„Sve vreme se balansira između potrebe da se zaustavi širenje virusa i da se nastavi život“, objašnjavao je ministar.
Ipak, na pitanje ko je imao pristup podacima iz baze kovid/19 ustvrdio je da su imali svi kojima je bilo potrebno iako su dvojica članova Kriznog štaba doktori Kon i Janković još u julu rekli da nisu imali pristup.
Pojačano interesovanje medija za istinitost podataka o žrtvama kovida19, za ministra je znak da su neki pomislili da je to „pogodan teren da kompromituju Krizni štab”, a da im je krajnji cilj predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Govoreći o podacima koje je objavljivao BIRN ministar zdravlja je na ovoj konferenciji prvi put rekao da su, izmišljeni, čak navodeći da je to mogao da napiše bilo ko. Očekivao sam, rekao je ministar, da BIRN napiše da je Srbija jedna od najboljih po rezultatima borbe protiv kovida i izrazio nadu da će i toga biti jer, kako je rekao, i ti koji to finansiraju vide da ima rezultata.
Sistem za prikupljanje podataka o kovidu je, prema Lončarovim rečima, krajnje jednostavan, a su jedini relevantni su podaci iz Batuta i Zavoda za javno zdravlje.
„Svaka bolnica šalje podatke i sve se sliva u Institut Batut. Jedini relevantni podaci su oni koji iz zdravstvenih ustanova dođu u Batut. Jedino tome možemo da verujemo“, istakao je Lončar.
Inače, ovako je Informacioni sistem kovid19 zamišljen kada je napravljen još u martu 2020. zaključkom Vlade Srbije i svaki lekar i svaka bolnica morali su da u roku od dva sata unesu podatke. Da li tako i rađeno i kako je došlo do razlike u brojevima ni nakon svih pitanja novinara nije razjašnjeno.
Imunolog Srđa Janković ponudio je objašnjenje navodeći da u svim zemljama postoji razlika između prvobitno i naknadno saopštenih podataka, u nekim slučajevima je razlika i deset puta, ali niko to ne proglašava manipulacijom činjenicama.
„U bazi su podaci prikupljeni inicijalno, a vreme donosi nove podatke i korekcije. To je priznato svuda u svetu. Kina je pisala u jednom danu preko 1.000 slučajeva i niko nije rekao da su lagali, već da je bilo komplikovano postaviti dijagnozu. Greška je u premisi pitanja, a to je da se istina zna u trenutku kada je saopštena. Neke stvar otkrivamo i nismo mogli da znamo tog dana, a onda bude korekcija statistike. Utvrđivanje činjenica se ne podrazumeva. Istina je tamo negde. Ono što je na raspolaganju danas nije isto kao i ono što je bilo pre tri meseca“, naveo je Janković.
Govoreći o novim žarištima koronavirusa i situaciji u Beogradu, Kon je rekao da se broj zaraženih uglavnom održava, da je nešto povećan broj na nedeljnom nivou, ali da je situacija i dalje stabilna. Kako je istakao, situacija je u školama pod kontrolom u Beogradu.
Kon je naveo i da su u Trsteniku potvrđena dva slučaja za poslednja 24 sata.
„Beograd je apsolutno dominantan, na današnji dan je 23 slučaja u Beogradu. On svakako apsolutno iskače ispred svih ostalih“, rekao je Kon.
Mijodrag Pelemiš je negirao da broj pacijenata na Infektivnoj klinici u Beogradu raste.
„Infektivna klinika nema povećan broj bolesnika. Ni pola kapaciteta nije zauzeto, Broj hospitalizovanih pacijenata je vrlo malo povećan“, dodao je Pelemiš.
On je apelovao da se intenzivno krene sa vakcinacijom protiv gripa, ali i penumokoknom vakcinom, koja je sada dostupna, navodeći da bi istovremena zaraza sezonskim gripom i koronavirusom mogla da dovede do značajno teže kliničke slike pacijenata.
Epidemiolog Predrag Kon prethodno je izjavio da je prema njegovom istraživanju na osnovu podataka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, od marta do juna, bilo tri puta više smrtnih slučajeva nego što je sistem prikupio i što je zvanično objavljeno, odnosno nego što je pisano prijavljeno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
