Mandat Specijalnog suda se automatski produžuje ukoliko nema obaveštenja da su okončani svi postupci, dok bi ukidanje istog u skupštini bilo političko i diplomatsko samoubistvo koje bi moglo dovesti do sankcija – poručio je sinoć na KTV-u Ehat Miftaraj sa Kosovskog instituta pravde. Tačiju je, nakon njegove sinoćne video poruke, poručio da ne komentariše rad Specijalnog suda jer bi se to moglo protumačiti kao sukob interesa, dok je samo njegovo obraćanje protumačio i kao pokušaj „smirivanja napetosti“ grupa koje žele ukidanje suda.
Kosovski presednik, Hašim Tači, zatražio je sinoć od poslanika u kosovskoj skupštini da produže mandat Specijalizovanih veća sve dok Savet EU ne saopšti zvanično da je mandat ovog suda završen.
Tačijev poziv poslanicima za produženje mandata Specijalnog suda stigao je u danu kada je jedan od poslanika iz redova AAK, Hadži Šalja, potvrdio da je pozvan u svojstvu osumnjičenog. Juče su ujedno potvrdili da su pozvani da se pojave u Hag i Ziadin Hodža i Ali Ahmeti.
Osvrnuvši se na Tačijev poziv upućen poslanicima, Miftaraj navodi da je svako obraćanje institucijama kojim se traži poštovanje mandata Specijalnog suda dobrodošlo, ali i da skupština nema nadležnost da produži mandat ovom sudu.
„Njegov mandat se automatski produžuje ukoliko nema obaveštenja da su okončani svi predmeti“, navodi.
Da je zakonom koji je usvojen u Skupštini Kosova predviđeno da mandat Specijalizovanih veća Kosova traje sve dok Savet EU ne obavesti kosovsku vladu da su svi postupci i istrage završeni, te da ne postoji potreba za produženjem mandata, prethodno je za KoSSev potvrdila portparolka Specijalizovanih veća, Angela Griep,
Iste navode sinoć je izneo i advokat sa Kosova, Arianit Koci, ali i to da, sa druge strane, ustavni amandman na osnovu kojeg je osnovan Specijalni sud u Hagu „jasno predviđa da je maksimalna dužina mandata ove institucije 5 godina“.
Ehat Miftaraj sa Kosovskog instituta pravde rekao je da obraćanje kosovskog predsednika Hašima Tačija u vezi sa Specijalnim sudom vidi i kao pokušaj „smirivanja napetosti“ grupa koje žele ukidanje ovog suda, prenosi prištinska Koha.
Sa druge strane, kaže da zahtevi za ukidanje suda, koji su se često mogli čuti u Prištini, a naročito nakon što su optužnice podignute protiv kosovskog predsednika i lidera PDK, Kadrija Veseljija, „ne odgovaraju stvarnosti“.
„Svaka takva inicijativa šteti Kosovu i dobra je vest za Srbiju. Ova međunarodna obaveza se mora ispuniti“, rekao je.
Osim toga, navodi i da bi se Kosovo suočilo sa međunarodnim sankcijama, ukoliko bi ikako došlo do ukidanja suda.
„Ukoliko bi takva inicijativa bila uspešna, Kosovo bi moglo po prvi put da se suoči sa američkim sankcijama, od strane EU, ili sponzora kosovske državnosti. Ukoliko bi se tako nešto izglasalo, to bi bilo političko, diplomatsko samoubistvo Republike Kosovo u odnosu na međunarodni faktor“, zaključuje Miftaraj.
Dodaje i da Kosovo ne bi trebalo da prenese suverenitet ili da „traži od Specijalnih veća da istraže ratne zločine, koje je počinila Srbija“, a što je jedan od zahteva Udruženja veterana „OVK“.
Podcrtao je da Kosovo „mora da pronađe volje za procesuiranje ratnih zločina“.
Miftaraj ujedno navodi da je krajnje vreme da „politika zaustavi amnestiju srpskog državnog aparata za ratne zločine“ i da odvoji odgovarajući budžet za strategije za suđenje za ratne zločine.
„Od vremena UNMIK-a, a potom i EULEX-a, kako politika, tako i bezbednosne institucije, nisu ispunile svoj mandat da osude one koji su izvršili zločine na Kosovu. Ispostavilo se da se Albanci više gonjeni za ratne zločine nego Srbi“, dodao je, prenosi Koha.
Tačijevo obraćanje može da se shvati kao sukob interesa
Komentarišući sinoćno obraćanje kosovskog predsednika, koji je, između ostalog, rekao i da Kosovo „ne može da dozvoli da o njegovoj sudbini odlučuju oni međunarodni akteri koji su bili protiv „slobode i državnosti“, ali da međunarodna zajednica „ćutanjem odobrava genocid od strane države Srbije protiv građana Kosova“, Miftaraj ujedno ocenju da se ono može protumačiti kao sukob interesa.
„Obraćanje predsednika kada je predmet optužnice za koju se očekuje da bude potvrđena ili odbačena, može se smatrati sukobom interesa“, navodi Miftaraj, naznačivši da se to može koristiti u samom krivičnom postupku, te da bi se doprinelo nezavisnosti samog suda ukoliko rad istog Tači ne bi komentarisao.
Specijalni sud za ratne zločine OVK je još od svog osnivanja 2015, na meti kritika i pokušaja opstrukcije nekadašnje OVK, odnosno dela kosovskih zvaničnika i institucija, a jedan od zvaničnika kojeg optužuju za opstrukciju ovog suda je upravo Tači.
Među poslednjima koji su ga optuživali za opstrukciju je i samo Kosovsko specijalno tužilaštvo.
KST je u saopštenju o tome da je sudu na ispitivanje podneta optužnica protiv Tačija, Veseljija i drugih, navelo i da je dvojac ometao i podrivao rad suda sprovodeći tajnu kampanju za ukidanje zakona o Specijalizovanim većima.
Specijalno tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu, od novembra 2018. pa do danas, ispitalo je više stotina osoba. Prema navodima kosovskih medija, više stotina bivših pripadnika „OVK“ je ispitano ili je pozvano na ispitivanje do kraja prošle godine. Među najistaknutijim imenima „OVK“ ali i kosovske politike koja su ispitana su kosovski predsednik, Hašim Tači, bivši predsednik kosovske skupštine u više mandata, Kadri Veselji i bivši kosovski premijer takođe u više mandata, Ramuš Haradinaj.
Dve optužnice su podnete na ispitivanje sudu, jedna u aprilu, druga u februaru, potvrđeno je iz tužilaštva, od čega je jedna protiv Tačija, Veseljija i drugih.
Prema pravilima suda, sudija ima 6 meseci da nakon podnošenja optužnice istu potvrdi ili ne zbog čega bi prvu potvrđenu optužnicu ovog suda javnost mogla da vidi u avgustu. S druge strane, rok za potvrđivanje optužnice protiv Tačija i Veseljija ističe 24. oktobra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
