Zumra Kabaši: Ja sam Jugoslavija u malom

Zumra Kabaši
FOTO: KoSSev

Zumra Kabaši, bivša plejmejker košarkaškog kluba mitrovačke „Trepče“, bila je danas gost Evropske kuće u Severnoj Mitrovici i sa gostima podelila svoju životnu priču. Govorila je o svojoj sedamnaestogodišnjoj karijeri, osvrnuvši se i na stanje sporta nekada i sada i na to koliko politika utiče na sportski život, ali i na mentalitet današnjeg društva.

U ne tako davnom vremenu kada suživot nije poznavao granice i kada nacionalnost nije bila izvor netrpeljivosti i razlog za sukob, Zumra Kabaši je izgradila zavidnu karijeru kao košarkaška zvezda bivše Jugoslavije. Rođena je u Bjeljini, odrasla u Malom Zvorniku i zaigrala u Jedinstvu dok je bila u osnovnoj školi.

Sportsku karijeru gradila je na Kosovu, gde se udala i osnovala porodicu. Danas živi u Južnoj Mitrovici.

„Ja sam Jugoslavija u malom“ počinje priču Zumra, koja se bavila košarkom još u osnovnoj školi, ne zato što je, kako je naglasila, to tada bilo profitabilno, već zato što je bila, i ostala zaljubljenik u sport.

Nasuprot tome, smatra da se danas mladi često sportom bave na žalost „iz pogrešnih razloga“, vodeći se finansijskim razlozima i profitom, a ne iz ljubavi, kako bi trebalo.

U kući i danas kod nje, preovlađuje sportski duh, dodaje i savetuje da se ljudi aktiviraju, da se bave  sportom i da se u njemu pronađu.

„Kod nas u kući se na televiziji gleda samo sport i utakmice. Gotovo nikada ne gledamo političke emisije, jedino kada poželimo da saznamo šta je trenutno aktuelno“, kroz smeh nam govori Zumra.

Na pitanje na koju je utakmicu najponosnija, odgovara da je to bila utakmica Trepče protiv Kosovog Polja u punoj sali čiji su posetioci napravili fantastičnu atmosferu, kada su ona i njene saigračice odnele pobedu i tako obezbedile ulazak u Drugu saveznu ligu.

Ističe kako nacionalnost u ono vreme nije bila bitna, da bi volela da upravo ona bude primer omladini, i onima koji nacionalnu različitost vide kao razlog za sukob, da se ne gleda ko je ko po nacionalnoj pripadnosti, već da je mnogo bitnije ko je kakav čovek i kakav je u srcu.

„Volela bih da ljudi razmišljaju poput mene, jer me nikad nije zanimalo da li je neko Srbin, Albanac, Hrvat ili Crnogorac“, kaže, dodajući da bi volela da se utiče na mlade tako da „ne pridaju važnost medijima koji proklamuju etničku različitost“, te da „ne gaje uzajamnu mržnju zasnovanu na nacionalizmu“.

Politika umešana u sport, roditelji da prate i podstiču svoju decu

Tokom današnjeg gostovanja isticala je više puta mešanje politike u sport, te da se u sport sa druge strane najmanje investira, zbog čega je danas jako teško baviti se bilo kojom sportskom aktivnošću na prostoru Kosova. Navela je i primer svoga sina, Enisa Kabašija, koji je zbog nemogućnosti napredovanja i manjka perspektive, otišao u Nemačku kako bi se bavio rukometom.

„Na jednoj utakmici su skandirali njegovo ime. To ne govori samo o tome kakav je on sportista, već i tome kakav je on čovek“.

Košarku igra i njena ćerka, a jedno vreme igrale su zajedno u Trepči.

Roditelji treba da prepoznaju i osete za koji sport je njihovo dete nadareno, i da istraju u tome da dete zavoli sport.

Takođe je  bilo važno i da svoju decu zainteresuje za sport i „uvede ih u salu“ kako ih ne bi „ulica uzela pod svoje“, što je savetovala i ostalim roditeljima.

Na pitanje ko je kriv što se situacija promenila od sedamdesetih godina prošlog veka, ona odgovara:

„Politika. Političari su doveli do toga da se ljudi danas toliko mrze, težeći da finansijski profitiraju i da dospeju ili zadrže svoje trenutne političke i zvanične pozicije. Ne možemo promeniti njih, ali možemo da se međusobno družimo, da gradimo međuetnička prijateljstva“.

Današnje gostovanje naše sugrađanke organizovano je u Evropskoj kući u Kosovskoj Mitrovici.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.