ZSO: "Nikada" ili do aprila 2017, sa novim upravljačkim timom?

Zajednica srpskih opština biće nevladina organizacija, a druga mogućnost je da neće uopšte biti formirana. Formiranje ZSO biće uslovljeno, a među uslovima su ukidanje preostalih institucija Republike Srbije, dobijanje međunarodnog broja za Kosovo, formiranje vojske Kosova i uspostavljanje kosovskog nezavisnog energetskog sistema. Ovo su stavovi građana u našoj najnovijoj anketi o tome šta misle o ZSO. I u ovoj anketi većina ispitanika dolazi sa severnog Kosova, njih 63%, ali je za razliku od ostalih anketa, ovog puta starosna dob ispitanika ujednačenija. Sa izuzetkom onih preko 56 godina, ostale generacije su zastupljene u sličnim procentima. Na ulicama Kosovske Mitrovice Mitrovčani su bili nevoljni za bilo kakav odgovor, ili komentar na pitanje kada će biti formirana ZSO. Rezultate ovonedeljne ankete komentariše dr Dušan Janjić.

Da će buduća ZSO biti NVO, smatra 36 odsto ispitanika, a njih čak 29% da uopšte neće biti formirana. Da će biti organ sa izvršnim ovlašćenjima, misli njih 19%, dok među 15% onih koji su se opisno izrazili, dominiraju kritički stavovi:

Ovonedeljnu anketu komentariše Dr Dušan Janjić:

Anketa koju je među građanima sproveo Kossev ukazuje da se građani kreću unutar dominantnih političkih nedoumica o pravnoj prirodi i statusu Zajednice srpskih opština (ZSO).

Dominantnost stava da će ZSO biti "nevladina organizacija” govori o većoj uspešnosti političkog stava koji je prvi nametnuo nekadašnji predsednik Vlade Kosova – Hašim Taći. Tvrdnje zvaničnika Beograda i političara među Srbima da je to jedno od najvećih dostignuća Beograda u briselskom dijalogu i da je reč o svojevrsnom “entitetu” unutar Kosova nisu podržane. Ovo nameće pitanje uspešnosti propagandne aktivnosti Beograda i argumentacije koja je do sada korišćena.

Naime, Beograd je preduzeo vrlo malo u objašnjavanju onog šta je stvarno potpisano u Briselu kad je u pitanju ZSO. Napori par nevladinih organizacija da nadoknade ovaj manjak očigledno nisu dovoljni. Ipak, glas vlasti je jači od drugih glasova koji idu ka građanima Kosova. Zato i brine odgovor koji je većina dala u spomenutoj anketi. Potvrdilo se da nema dovoljno transparentnosti u procesu pregovaranja, da se ne radi sa građanima i da propagandistički pristup vlasti nije efikasan.

Problem je i u tome što se ni EU nije potvrdila da ojača svest o ZSO kao jednom od “stubova” integracije Srba u Kosovo.

Uskoro novi upravljački tim

S obzirom na to da će se uskoro deblokirati rad na Statutu ZSO, tako što će biti imenovan novi “upravljački tim”, valja očekivati da će i Beograd i Brisel promeniti svoj pristup. Prištini sadašnje stanje odgovara, jer ublažuje kritike opozicije.

Mada, istina je da je ZSO svojevrsni oblik funkcionalne autonomije koji se tiče koordinacije, monitoringa i izveštavanja o delovanju članica ZSO u važnim oblastima života njihovih građana. To nije nikakav “srpski entitet sa izvršnom vlašću” ali nije ni nevladina organizacija. Po Briselskom sporazumu ZSO je značajna mogućnost, ali pod mnogim uslovima. Jedan od tih uslova jeste da srpski političari i sam Beograd promene svoj pristup, koji je po ovom pitanju bio nejasan, ali je ukazivao na onu pogubnu srpsku dramu devedesetih: “Ako ne može sve, onda ništa!”. Valja manje obećavati a više raditi da se izbori za ono što je potpisano!

ZSO će biti formirana i proraditi do aprila 2017.

Skepsa ispitanika da ZSO neće uopšte biti formirana je posledice napred iznetog, kao i brojnih političkih otpora i opstrukcija iz redova albanskih stranaka, ali i odsustva energičnijeg angažovanja EU. To je razumljiv stav, ali, na sreću, nije tačan. ZSO će biti formirana i proraditi do aprila 2017. godine.

Da je formiranje ZSO, kao i sve drugo što se pregovara i dogovara u Briselu – deo igre uslovljavanja, stav je anketiranih koji potvrđuje, pre svega, njihovo životno iskustvo, ali i javnog objavljivanja ovih uslova, pre svega od strane Prištine. I tu, kao da Beograd gubi bitku. Beograd ima svoje uslove i ozbiljne argumente, ali kao da ih je stavio pod “strogo poverljivo” – sakrio od drugih, pa i sebe samog. To je naravno odlika “birokratskog uma”, koji malo pomaže u situacijama kakva je na Kosovu i oko njega. To, svakako, nije efikasno sredstvo u savremeno doba masovnih komunikacija, sve zainteresovanije javnosti i prednosti javnih podrški politikama.

"Kao prevaru od strane Beograda"; "Dok bude para biće i ZSO. Klasična prevara srpske političke elite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Kroz ZSO će se ugasiti poslednje institucije R. Srbije na KiM – zdravstvo i školstvo, a onda zbogom Srbijo"; "Organ sa savetodavnom ulogom"; "Telo gde će raditi najbliži saradnici vlasti u Beogradu, kojima će jedini mandat da bude da primaju svoje plate i koriste budžetske privilegije, kako Kosova tako i Srbije. Ali će ti ljudi takođe morati u svim prilikama da se zaklinju u patriotizam i srpstvo. To telo će imati ovlašćenja ravna nuli i služiće za podsmeh kosovskih Albanaca Srbima koji se bave formom, a suština je da iščezavamo sa ovih prostora i niko o tome realno ne brine".

Ima i drugačijih komentara:

"Uz dobro i strateško rukovođenje, postepeno će prerasti u značajan faktor, jer ga priznaju Brisel, Vašington, Berlin, Moskva, Peking, pa samim tim i Beograd i Priština. Ne treba smetnuti sa uma večitu Njegoševu misao 'u rukama Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita'. Dakle, ključno je dugoročno rukovodstvo ZSO"; "Organizacija u koju će se slivati novac EU, Vlada Kosova i Srbije, brojnih ambasada, koji bi trebalo da se koristi za brojne realne i nerealne projekte".

Iako se procenat onih koji u prvom pitanju misle da se ZSO neće nikad formirati, odgovarajući na to kako će izgledati ZSO – našao na drugom mestu, u poslednjem pitanju, na koje se odgovaralo isključivo opisno – kada će ZSO da bude formirana, dominirao je odgovor "Nikad". Pored ovog odgovora, najčešće se spekulisalo vremenskim intervalom od 2017. do 2018. godine. Svega nekoliko odgovora predviđa formiranje ZSO ove godine, odnosno "uskoro", a bilo je i onih koji su navodili vreme za nekoliko hiljada godina.

Formiranje ZSO biće uslovljeno

Samo četiri odsto ispitanika uvereno je da formiranje ZSO neće biti uslovljeno. Na ovo pitanje, ispitanici su, pored opisnog odgovora, imali mogućnost da izaberu i više ponuđenih odgovora, te je prikupljeno ukupno 489 odgovora.

Trideset četiri odsto smatra da će uslov biti ukidanje preostalih institucija Republike Srbije, 21% da Kosovo dobije međunarodni broj, 20% da će Priština za uzvrat zatražiti formiranje vojske Kosova, a 16% misli da će uslov biti nezavisan rad kosovskog energetskog distributivnog sistema na celom KiM-u.

Većina misli i da će formiranjem ZSO Srbi biti integrisani u kosovski sistem zdravstvene zaštite i obrazovanja – njih 39%, ali i da neće uživati veća prava i slobode – 35% njih. Trinaest odsto misli da će kosovski Srbi ostati u srpskom sistemu, a 6% da će uživati veća prava i slobode.

"Ma neće da bude. Dovoljno je, ništa više"

Kada će biti formirana Zajednica srpskih opština? Očekivano, na ulicama Kosovske Mitrovice, građani, takođe, nisu bili raspoloženi da daju odgovor na ovo pitanje. Gotovo svi naši sagovornici odgovorili su da ne znaju kada će ZSO biti formirana, a nekolicina njih je odgovorila da neće ni biti formirana. 

"Ne znam ja, nisam ti u tim vodama. Ja sam privatnik, ja to ne znam," kazao je jedan naš stariji sugrađanin.

"Ne znam ja, žimi ti. Ništa nemoj da me pitaš. Evo njega pitaj," odgovorio je drugi.

"Pojma ti nemam ja politiku," bio je, takođe, jedan od odgovora.

Jedna naša starija sugrađanka na naše pitanje kada će, po njenom mišljenju, biti formirana ZSO, odgovorila je:

"Ne znam, ja nešto pritisak imam, pa me glava boli, jedva idem."

"To me ne interesuje," kazao je još jedan Mitrovčanin, dok je drugi, mlađi, odgovorio:

"Ja' nemoj me, molim te, sa tim izjavama."

Samo dvoje naših sugrađana dalo je konkretan odgovor, navodeći da ZSO neće biti formirana.

"Ma neće da bude. Dovoljno je, ništa više," rekao je jedan od njih, dok je drugi odgovorio:

"Nikada…Nemoj mene, molim te."


Ovo je inače bila anketa, koja je, prema našim podacima o broju učesnika i broju dana u kojima se glasalo, izazvala najmanje interesovanje naših čitalaca. Za sedam dana, koliko je glasanje bilo otvoreno, glasala su 248 ispitanika, za razliku od prethodne ankete, na primer, u kojoj su građani izneli svoje mišljenje o pasošima Koordinacione uprave i u kojoj je, u kraćem vremenskom intervalu, učestvovalo 437 građana.


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.