Od proleća je primetno zaoštravanje u političkoj retorici između Beograda i Prištine, momenti „naglašene napetosti“ na terenu, dok je pažnja obeju strana bila usmerena na međusobne optužbe, umesto na angažovanje u konstruktivnom dijalogu, ocenila je šefica UNMIK-a na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.
U Njujorku se večeras razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, o situaciji na Kosovu za period od 16. marta do 15. septembra 2022. godine. Srbiju na ovoj sednici predstavlja šef diplomatije, Nikola Selaković, a Prištinu kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala.
Gutereš je u izveštaju ukazao na nestabilnu situaciju na terenu, praćenu visokim tenzijama i žustrom retorikom, upozorio na eskalaciju tenzija 31. jula na Severu Kosova uz naglasak da se tada došlo do ivice sukoba „sa potencijalno tragičnim posledicama“.
On je istakao značaj diplomatskog angažmana SAD i EU za deeskalaciju situacije, kao i aktivnosti misija KFOR-a i EULEX-a na očuvanju mira i stabilnosti i pozvao obe strane da pokažu uzdržanost i privrženost dijalogu radi smanjenja rizika od nove eskalacije tenzija.
Izveštaj generalnog sekretara UN-a večeras je po drugi put, a nakon prethodnog prolećnog zasedanja, predstavila Karolin Zijade (Caroline Ziadeh) u svojstvu Specijalne Predstavnice Generalnog Sekretara (SPGS) I šefica UNMIK-a.
Zijade je poručila da su u regionu u kojem je UNMIK angažovan, ovaj mesec obeležili presudni rokovi vezani za dijalog Beograda i Prištine.
„Najpre pitanje mape puta za energetiku i isticanje roka za preregistraciju vozila – kao i brojne diskusije na nekoliko evropskih instanci o mnogim pitanjima vezanim za evropsku perspektivu Srbije i Kosova, koja će uticati ne samo na život stanovništva u ovom regionu, već i na političko i bezbednosno okruženje u kojem se rad Misije odvija“, poručila je Zijade.
Tvrdi da je u proteklih šest meseci bilo mnogo primera „političkog pozerstva“ o pitanjima koja su i dalje na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem EU
„Pomenuću samo nekoliko – mapa puta za energetiku, sloboda kretanja, validnost ličnih isprava i Zajednica srpskih opština“, kazala je Zijade, dodavši da će UNMIK nastaviti da pruža svaku moguću podršku za uspeh dijaloga.
Iznela je procenu da problemi koji deluju primireni mogu lako da se vrate na vrh dnevnog reda dijaloga.
„Samim tim odgovornost postaje veća za obezbeđivanje tesne koordinacije među različitim misijama na terenu. Kada radimo zajedno, koherentno i efikasno, možemo da doprinesemo razjašnjenju nesporazuma i da izbegnemo eskalacije. Možemo da pomognemo i u osnaživanju lidera čije vizije spoznaju korist od smanjenja tenzija, a ne od njihovog raspirivanja. Lidera koji su spremni da otvore prostor za napredak i pozitivne promene“, poručila je.
Tvrdi da je od proleća primetno zaoštravanje u političkoj retorici između Prištine i Beograda, kao i „nekoliko momenata naglašene napetosti“ na terenu, koji su pretili da ponište mnoge dobiti prethodno stečene kroz dijalog pod okriljem EU.
„U takvim trenucima, pažnja obeju strana bila je usmerena na međusobne optužbe, umesto na korišćenje zvaničnih i nezvaničnih kanala za angažovanje u konstruktivnom dijalogu“, poručila je.
Tvrdi da su diplomatske intervencije, zajedno sa sastancima na visokom nivou u procesu dijaloga, 18. avgusta, dovele do privremenog smirivanja, u vidu produženih rokova i obećanja da će se nastaviti sa razgovorima.
„Ipak, spremnost strana da rizikuju opasnu konfrontaciju na terenu je, u najboljem slučaju, unazadila proces. U najgorem slučaju, može da dovede do mnogo ozbiljnijih posledica, čak i neželjenih“, poručila je.
Tvrdi i da je u trenucima kada je „linija između političke provokacije i prikrivene ratobornosti nejasna“, potrebno da se ukaže na važnost KFOR-a.
Zbog toga je izrazila zahvalnost odlazećem komandantu KFOR-a, general-majoru Ferencu Kajariju iz Mađarske.
Dodala je da kosovska vlada ima „ambicioznu agendu“ čije ostvarenje zavisi od razboritog donošenja odluka, jakih partnerstava i javno konsenzusa.
Kaže i da UNMIK prepoznaje „neprestane napore vlade da ojača vladavinu prava i pravosuđe“, ali je ujedno ukazala na važnost punog sprovođenja svih odluka viših sudova, među kojima su i odluke Ustavnog suda.
Ukazuje i na važnost punog poštovanja ljudskih prava, uključujući socijalna i ekonomska prava, imovinska prava i slobodu kretanja, za sve zajednice i punog poštovanja svih obaveza prethodno preuzetih i ratifikovanih u okviru Dijaloga pod okriljem EU.
Tvrdi i da je jačanje vladavine prava i puno poštovanje ljudskih prava prioritet koji naglašavaju i Beograd i Priština.
„Ovo je još jedan razlog zašto je aktivnije i konstruktivnije angažovanje u dijalogu preko potrebno, i zašto danas podsećam obe strane na potrebu punog poštovanja svih prethodno preuzetih i ratifikovanih obaveza u okviru dijaloga pod okriljem EU“, dodala je.
Ujedno dodaje da je mnogo izbora pred političkim liderima u danima koji predstoje.
„Reč je o izboru između saradnje i podele, između pretnje i gesta dobre volje, između kompromisa i rizika na sve ili ništa. Za tako nešto, odgovornost počinje prvo kod kuće“, tvrdi.
Zijade ujedno tvrdi da regionalne inicijative za saradnju na nivou vlada – bez obzira na to kako su nazvane, ko im je autor i koji su učesnici, mogu da doprinesu rešavanju političkih tenzija i problema.
„Ovo je posebno istinito sada kada su svi delovi regiona pogođeni sličnim rizicima u lancima snabdevanja i drugim ekonomskim izazovima“, poručila je.
Zijade, međutim, dodaje da ni regionalne inicijative „nisu lek za sve“.
„Za održiv mir potrebno je mnogo više, između ostalog i neposredno angažovanje zajednica i bolje razumevanje njihovih gledišta, zabrinutosti i interesa. Uloga misije kao što je naša može u tome da učini više i tako podrži napredak“, naznačila je Zijade.
Šefica UNMIK-a ujedno kaže i da je sada „sve više i više ubeđena da se bilo kakav sporazum između Beograda i Prištine može jedino ostvariti i primeniti uz visok stepen uključivanja javnosti i preuzimanja odgovornosti od strane javnosti“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
