Priština svesno sabotira napore Beograda, EU i drugih strana kako bi postigla dva cilja – izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza i zastrašivanja, marginalizaciju i progon Srba, poručio je večeras na sednici Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija srpski ministar spoljnih poslova, Nikola Selaković. Veći deo svog govora posvetio je upravo kritikama na račun Prištine povodom ophođenja prema manjinama, ali i poteza koje vuče u sklopu dijaloga.
Tako je kazao da stalnim insistiranjem na uzajamnom priznanju kao osnovnom delu dijaloga Priština pokazuje nespremnost da se postigne kompromis, dok je sa druge strane ocenio da su neprihvatljivi argumenti o tome da je formiranje ZSO protivustavno. Za Srbiju je neprihvatljivo i učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, ali i tvrdnje da su aktivnosti Srba na Severu organizovane od strane Beograda s ciljem destabilizacije.
„Neporeciva je činjenica da građanski protesti predstavljaju reakciju protiv dugogodišnjeg lišavanja prava nealbanskog stanovništva… Da li su to karakteristike društva koje se predstavlja kao potpuno razvijana demokratija i faktor stabilnosti u regionu“, upitao je Selaković.
U Njujorku se večeras razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, o situaciji na Kosovu za period od 16. marta do 15. septembra 2022. godine. Srbiju na ovoj sednici predstavlja šef diplomatije, Nikola Selaković, a Prištinu kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala.
Gutereš je u izveštaju ukazao na nestabilnu situaciju na terenu, praćenu visokim tenzijama i žustrom retorikom, upozorio na eskalaciju tenzija 31. jula na Severu Kosova uz naglasak da se tada došlo do ivice sukoba „sa potencijalno tragičnim posledicama“.
On je istakao značaj diplomatskog angažmana SAD i EU za deeskalaciju situacije, kao i aktivnosti misija KFOR-a i EULEX-a na očuvanju mira i stabilnosti i pozvao obe strane da pokažu uzdržanost i privrženost dijalogu radi smanjenja rizika od nove eskalacije tenzija.
Izveštaj generalnog sekretara UN-a je po drugi put, a nakon prethodnog prolećnog zasedanja, večeras predstavila Karolin Zijade (Caroline Ziadeh) u svojstvu Specijalne Predstavnice Generalnog Sekretara (SPGS) I šefica UNMIK-a.
Odmah zatim priustnima se obratio srpski ministar spoljnih poslova, Nikola Selaković.
Misija UNMIK još uvek nije postigla cilj svog mandata – „miran i normalan život za sve građane“, poručio je srpski šef diplomatije.
Kazao je da je prema srpskim izvorima, od početka godine zabeleženo 105 etnički motivisanih napada, ali i da Priština aktivno radi na „na postavljanju birokratskih prepreka“ i preduzima radnje koje nisu dogovorene u Briselu.
Naznačio je i da svojim ponašanjem Priština „svesno sabotira napore Beograda i EU i drugih strana iz međunarodne zajednice“ kako bi postigla dva cilja – „izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza i zastrašivanja, marginalizaciju i progon Srba“.
„Privremene institucije sistematski rade na brisanju što je više moguće kulturnog i nacionalnog diverziteta koji je preostao. Istovremeno Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije, koristeći sve moguće metode“, dodao je Selaković, navodeći kao primer ovogodišnje hapšenje mladića na Gazimestanu tokom proslave Vidovdana.
Ujedno je rekao da do sada nema nijednog pravosnažno osuđenog počinioca za više od 1,000 Srba stradalih samo od 1999. godine.
„Zbog ovakvog planskog zastrašivanja svi gradovi i sela na KiM-u su etnički očišćeni“, dodao je Selaković, podsetivši ujedno da je posle rata više od 200,000 Srba raseljeno sa KiM.
Kaže da ovakav odnos Kosova traje već 23 godine, te da je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima.
Srpski šef diplomatije ujedno tvrdi da je neophodno stvaranje uslova za „početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i za zajednički život“.
Sa druge strane, navodi da to nije moguće zbog toga što se Priština „neodgovorno ponaša“ u dijalogu koji se vodi u Briselu.
„Stalnim insistiranjem na uzajamnom priznanju kao osnovnom delu dijaloga – takozvana politika reciprociteta, demonstrira suštinsku nespremnost aktuelnog političkog rukovodstva u Prištini da nađe bilo kakvo kompromisno rešenje“, precizirao je Selaković.
Ujedno tvrdi da Srbija ne dopušta da se aktuelni proces dezavuiše, dogovori poništavaju jer ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima u Prištini.
Ocenjuje i da je neprihvatljivo da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste kako bi se „izbrisalo ono na čemu je mukotrpno rađeno godinama“.
Selaković ujedno ocenjuje i da „zaoštrenu političku retoriku“ i nastupe prištinskih zvaničnika prate konkretni destabilišući koraci.
Kao primer navodi odluku o preregistraciji automobila sa srpskih tablica gradova na Kosovu na RKS, za koju kaže da je „premaskirana u navodni pokušaj integracije u kosovsko društvo“, ali i da Beograd i Priština nisu dogovorili, odnosno potpisali sporazum o primeni ovakve mere.
I ovaj srpski zvaničnik je kazao da je broj onih koji su odlučili da preregistruju svoje automobile jednocifren, a da je samo dvoje Srba sa Severa među njima.
„To je samo još jedan pokazatelj da Priština nema podršku svih, a da sa druge strane neprestano provocira prirodnu reakciju Srba“, poručio je Selaković.
Kaže i da od predstavnice Prištine očekuje da večeras aktivnosti Srba na Severu predstavi kao akcije koje organizuje Beograd s ciljem destabilizacije.
„Ovakve tvrdnje nisu tačne. Srbija sa svoje strane ne može ni na koji način da obuzda revolt među nealbanskim stanovništvom KiM. Neporeciva je činjenica da građanski protesti predstavljaju reakciju protiv dugogodišnjeg lišavanja prava nealbanskog stanovnišva kojem je u ovom slučaju uskraćeno pravo na uživanje u privatnoj imovini stečenoj na legalan način“, poručio je Selaković.
Sa druge strane, kaže da Priština ne odustaje od pokušaja oduzimanja ovakve imovine, pomenuvši ujedno kao primer Srpsku pravoslavnu crkvu i slučaj manastira Visoki Dečani.
„Dovođenjem u pitanje vraćanje imovine manastiru Dečani Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda“, dodao je Selaković.
Selaković je izlistao ono što vidi kao „pravu sliku svakodnevnog života nealbanskog stanovništva na KiM“, navodeći između ostalog kršenje prava na pravično suđenje, ograničenu slobodu kretanja, skrnavljenje grobova i crkava, napade na SPC, „ponižavajuće ponašanje“ prema srpskom kulturnom nasleđu, oduzimanje prava glasa na srpskim izborima, „upade i zastrašivanje od Specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu“.
Sve je to povezao sa niskom stopom povratka Srba na Kosovu, te upitao prisutne na sednici:
„Da li su to karakteristike društva koje se predstavlja kao potpuno razvijena demokratija i faktor stabilnosti u regionu“.
Uprkos svemu, Beograd je, prema njegovim rečima, dosledno opredeljen za politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, „vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.“
„Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana“, kazao je Selaković.
Kaže da poziv nije prihvaćen sa razumevanjem sa druge strane.
On je kategorički odbacio i argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnosti formiranja Zajednice srpskih opština, jer je, kako kaže, jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu na KiM-u, te da ujedno ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava.
Kaže da je za Srbiju neprihvatljivo to što Priština i dalje odbija da formira ZSO.
Sa druge strane, dodaje da Beograd neće da odustane od napora da se pronađe kompromisno rešenje za trenutnu situaciju.
Tvrdi i da političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati da se Beograd „ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem“.
„Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako često u svojim istupanjima ponavljaju da je slučaj takozvanog Kosova završena stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja?“, objasnio je Selaković.
Kaže i da isto važi i za slučaj sve češćih pokazatelja spremnosti Prištine za članstva u međunarodnim organizacijama.
„Pokušaji učlanjenja su neprihvatljivi i Srbija će se odlučno boriti protiv ovakvih koraka“, naveo je Selaković.
Ministar Selaković izrazio je očekivanje da će UNMIK nastaviti da deluje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek, kako kaže, nije ispunila osnovni cilj svog mandata – miran i normalan život svih građana na Kosovu
Selaković je istakao da je Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalaženju održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.
A šta je sa Srbijom?
Šef srpske diplomatije je na kraju svog obraćanja poručio da Srbija podržava teritorijalni integritet svih članica UN-a, ali i upitao – „šta je sa Srbijom?“
„Želeo bih da pitam cenjene članice ovog uvaženog tela, da li se potrebe primene principa iz povelje UN-a odnose samo na neke ili na sve njene članice. Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i i dalje trpi posledice njenog kršenja, verujemo da povelja UN, međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država treba da se poštuju od strane svih i primenjuju na sve članice UN-a“, poručio je Selaković, podsetivši na Rezoluciju 1244 iz 1999. godine.
Kaže da je ovim dokumentom potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali i da to nije sprečilo pojedine države da priznaju Kosovo i time prekrše Rezoluciju 1244.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
