Dok na Kosovu postoji nezadovoljstvo odlukom Specijalnog suda u Hagu da odloži izricanje presude bivšim čelnicima OVK, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, eksperti za međunarodno pravo tvrde da je to uobičajena praksa u ovakvim predmetima.
Suđenje Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku Kosova, Kadriju Veseljiju i Jakupu Krasnićiju, bivšim predsednicima Skupštine, te nekadašnjem poslaniku Redžepu Seljimiju, završeno je u februaru, a presuda se očekivala ovog meseca.
Nakon odluke Suda da će izricanje presude biti odloženo do 20. jula „zbog složenosti slučaja“, na Kosovu se mogu čuti stavovi da se radi o „nerazumnoj“ odluci i da se proces na taj način „nepotrebno“ odugovlači.
Specijalizovana veća Kosova imaju sedište u Hagu u Holandiji i čine ih međunarodni sudije i tužioci. Osnovana su odlukom Skupštine Kosova 2015. godine kako bi sudila u predmetima protiv bivših pripadnika OVK prema kosovskom zakonodavstvu.
Sud je opravdao odlaganje „složenosti slučaja“, bez dodatnog objašnjenja.
Složenost predmeta
Stručnjaci za međunarodno pravo, Matijas Holvoet i Iva Vukušić, izjavili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da postoji nekoliko faktora koji su mogli dovesti do toga, poput broja optuženih, količine dokaza i velikog broja svedoka.
„Uobičajeni razlog je količina dokaza, koja može doseći desetine hiljada materijala, velik broj stranica i težina argumenata, što zahteva mnogo istraživanja i rasprave“, kaže Vukušić, istoričarka sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji i stručnjakinja za suđenja za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji.
Vukušić naglašava da broj optuženih takođe povećava opterećenje sudskog veća.
Svi optuženi imaju svoje timove odbrane što, kako kaže, povećava opterećenje sudija, jer „svaki od njih može izneti drugačije argumente ili, ponekad, čak pokušati prebaciti krivicu na nekog drugog“.
Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi optuženi su za krivična dela poput ubistava, mučenja i progona, tokom 1998. i 1999. godine.
Tači je bio politički vođa OVK pre i tokom rata 1998–1999, Veselji je bio na čelu obaveštajne službe, Krasnići portparol, a Seljimi član Glavnog štaba.
Optuženi su negirali ove optužbe i izjavili da nisu krivi za optužbe koje uključuju oko 155 žrtava.
Tužilaštvo je zatražilo da budu proglašeni krivima i da im bude izrečena kazna od po 45 godina zatvora.
Na suđenju je svedočilo više od 130 svedoka, uz pisane izjave od 160 osoba.
Matijas Holvoet, predavač međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Amsterdamu, kaže da nema sumnje da je predmet složen, zbog čega dolazi do ovakvog odlaganja.
„Mislim da je složeno, pre svega, jer imate posla sa četiri optužena. Dakle, ne treba odlučiti samo o jednom, već o četiri. To stvari čini komplikovanijima“, ističe Holvoet.
Kakve su bile reakcije?
Demokratska stranka Kosova (PDK), među čijim je osnivačima bio i Tači, saopštila je da je odlaganje „još jedan udarac poverenju u pravdu i dodatna nepravda prema bivšim vođama OVK“.
Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, koji je dugogodišnji kritičar suda, ocenio je da on nije transparentan.
„Kosovska vlada nema pristup dinamici i događajima koji se odvijaju u Specijalnom sudu. Kosovu treba normalan sud, a ne specijalni sudovi“, rekao je Kurti novinarima 8. maja.
„Organizacija ratnih veterana OVK“ takođe je kritikovala odluku, rekavši da ona „produbljuje neprihvatljivu nepravdu i narušava kredibilitet svake institucije koja tvrdi da podržava vladavinu prava“.
Holvoet kaže da, uprkos reakcijama na Kosovu, odlaganje objave presude u ovom slučaju nije neopravdano, s obzirom na složenost pitanja.
„U poređenju sa drugim sudovima, na primer, Međunarodnim krivičnim sudom, kada je suđenje zatvoreno za javnost, ponekad je potrebno više vremena za objavu presude. Dakle, iz te perspektive, ne mislim da je neopravdano što im treba duže“, naglašava Holvoet.
No, prema njegovim rečima, u ovom slučaju vrlo je važan način i vreme kada Specijalni sud najavljuje odlaganje.
Nakon što je slučaj zatvoren 18. februara, Sud je objavio da će sudije započeti većanje kako bi doneli presudu u roku od 90 dana, bez navođenja fiksnog datuma. Takođe je upozorio da bi objava presude mogla biti odložena za 60 dana.
Dvomesečno odlaganje najavio je 6. maja, neposredno pre nego što su prošla tri meseca od zatvaranja slučaja.
Pravilnik Suda navodi da se presuda objavljuje u roku od 90 dana nakon završetka sudskog postupka i da se može produžiti za najviše 60 dana, osim kada je to apsolutno neophodno.
Šta se očekuje?
Sud je naveo da ne znači da će presuda biti objavljena 20. jula te je upozorio da bi moglo doći do još jednog odlaganja ukoliko to bude potrebno.
Holvoet kaže da bi još jedno odlaganje moglo dati signal neslaganja među trojicom sudija koji moraju odlučiti o presudi, iako jednoglasna odluka nije potrebna.
„Ako se nastavi odlagati, onda mislim da zaista postoje neslaganja oko temeljnih pitanja. O odgovornosti, naravno, a onda i o izricanju kazni. Jer onda možda više nije reč o složenosti, već možda o neslaganjima među sudijama“, naglašava.
Suđenje bivšim vođama OVK naišlo je na protivljenje na Kosovu, budući da ne uključuje zločine koje su počinili Srbi na teritoriji Kosova.
Od tada su širom Kosova postavljeni veliki transparenti i plakati s porukom „Sloboda ima ime“ i fotografijama bivših vođa OVK.
Protiv ovog procesa održani su i protesti u Hagu, Prištini i drugim gradovima. Hiljade građana učestvovalo je u protestu „Pravda, a ne politika“ na Dan nezavisnosti Kosova 17. februara u Prištini, u znak podrške četvorici optuženih.
Procese u Hagu, pratite na našoj posebnoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
