Odluka Specijalizovanih veća Kosova u Hagu da izricanje presude u predmetu protiv bivših lidera OVK odloži za 20. jul izazvala je još jedan talas reakcije na Kosovu, uz nove teške optužbe na račun rada Specijalizovanih veća. Poruka: Postupak protiv nevinih se dodatno odugovlači čime narušava poverenje u međunarodnu pravdu.
Prema pisanju RTK, odluka u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija prvobitno se očekivala 19. maja, ali je sada pomerena za 20. jul. Informaciju o odlaganju potvrdio je advokat Hašima Tačija, Luka Mišetić.
„Mogu da potvrdim da je ovo tačno“, izjavio je Mišetić juče za RTK, odgovarajući na pitanje o navodima da je odluka odložena.
Prema pravilima Specijalizovanih veća, sudsko veće ima rok od 90 dana za objavljivanje presude, uz mogućnost dodatnog produženja od još 60 dana.
„Produžavanje nepravde“
Na odlaganje je danas reagovala organizacija „Sloboda ima ime“ („Liria ka emër“), što je već godinama slogan za odbranu pritvorenih pripadnika OVK i njenih lidera, ocenjujući da se više ne može govoriti o uobičajenoj sudskoj proceduri, već o „produžavanju nepravde“.
„Ovaj proces, koji se godinama razvlači, sa ponovljenim odlaganjima, potpuno je izgubio kredibilitet i već se pretvorio u mehanizam koji proizvodi kontinuiranu nepravdu“, navela je ova organizacija, prenosi Koha.
Oni tvrde i da gotovo šestogodišnje držanje bivših lidera OVK u pritvoru „nije u skladu ni sa jednim standardom međunarodne pravde i osnovnih ljudskih prava“, te da ovakve odluke dodatno narušavaju poverenje građana u međunarodne pravosudne institucije.
Predali peticiju sudu sa 200.000 potpisa
Istovremeno, bivši predsednik Udruženja veterana OVK Hisni Gucati, koji je i sam bio osuđeni haški pritvorenik, objavio je da je danas u Specijalnom sudu u Hagu predato 200.000 potpisa sa zahtevom „pravda za oslobodioce“.
Gucati je iz Specijalnog suda pušten sredinom oktobra 2023. godine, nakon što je odslužio dve trećine kazne od četiri godine i tri meseca, uz niz uslova koje je morao da poštuje do isteka kazne. On je ranije osuđen zbog ometanja pravde, zastrašivanja svedoka i neovlašćenog otkrivanja poverljivih sudskih informacija.
„Ovo nije samo peticija, ovo je čista volja naroda koji ne zaboravlja žrtvu“, naveo je Gucati na Fejsbuku, dodajući da se nada da će se „ovog leta sunce drugačije podići, sa našim liderima kod kuće“.
Peticija je inače pokrenuta još krajem februara.
„Peticija je glas naroda koji ne pristaje na ćutnju u lice nepravdi, živa zakletva za dostojanstvo i istinu nikada ne prestaje“, poručeno je prethodno tokom prikupljanja potpisa.
„Jedan cilj – da dignemo glas protiv nepravde“
Udruženje veterana OVK, čiji je Gucati lider, reagovalo je još prošle nedelje, pre zvanične odluke o odlaganju presude, ističući da godinama vodi koordinisanu kampanju protiv, kako navode, nepravednih procesa pred Specijalizovanim većima.
Kako su naveli u saopštenju, kroz „stotine pisama međunarodnim institucijama, sastanke sa ambasadorima, međunarodnim ličnostima, u Evropskom i švajcarskom parlamentu, pa čak i u Vatikanu“, kao i kroz proteste i peticije, imali su „jedan jedini cilj“.
„Da dignemo glas protiv nepravdi i kršenja koja se dešavaju u suđenjima bivšim liderima OVK“, poručili su tada.
Udruženje tvrdi da se njihove dugogodišnje primedbe sada potvrđuju i na međunarodnom nivou, pozivajući se na nedavni izveštaj britanske organizacije za ljudska prava, koji je prošle nedelje predstavio ombudsman Naim Ćeljaj, a kojim se zapravo kritikuje postupak u Hagu.
„Ovo je jasna potvrda da su naša upozorenja bila opravdana“, poručilo je Udruženje. U reagovanju se dalje navodi da je ovo „važan trenutak za međunarodnu svest“ o načinu rada suda, uz ocenu da tretman optuženih nije pravedan.
„Selektivna pravda i dvostruki standardi ne mogu izgraditi poverenje niti doneti stvarnu pravdu“, poručili su, pozivajući međunarodne institucije da ozbiljno razmotre ove nalaze i preduzmu konkretne korake.
U iščekivanju presude i Ombudsman predstavio izveštaj „nezavisnih eksperata“
Odlaganje presude usledilo je samo nekoliko dana nakon što je kosovski Ombudsman Naim Ćeljaj međunarodnim akterima uputio izveštaj o radu Specijalizovanih veća.
Izveštaj je, kako je saopšteno, dostavljen i zvaničnicima EU, uključujući Ursulu fon der Lajen, Kaju Kalas, Robertu Mecolu, kao i predstavnicima Saveta Evrope.
Ćeljaj se pozvao na nalaze Komiteta advokata za ljudska prava Engleske i Velsa, koji je angažovan radi nezavisne procene rada Specijalizovanih veća u odnosu na standarde ljudskih prava. U izveštaju su, kako se navodi, identifikovani ozbiljni problemi u zaštiti procesnih garancija, posebno kada je reč o pravu na pravično, transparentno i nepristrasno suđenje.
Među spornim pitanjima istaknuti su dugotrajni pritvor bez realne mogućnosti privremenog puštanja, način prihvatanja dokaza – posebno onih pribavljenih iz Srbije – kao i pitanja transparentnosti i odgovornosti suda.
Specijalizovana veća su potom odgovorila da Ombudsman Kosova nema mandat nad ovim sudom, već da je za postupke pred njim nadležan isključivo Ombudsman Specijalizovanih veća. U odgovoru za RTK naveli su i da „nije jasno kakav je status izveštaja“ objavljenog na stranici kosovskog Ombudsmana.
Ćeljaj pisao Rubiju
Na problem transparentnosti ranije je ukazao i Fond za humanitarno pravo na Kosovu. Amer Alija iz ove organizacije ocenio je da je tokom procesa došlo do značajnog smanjenja broja javnih ročišta, dok javnost nije imala uvid u veliki deo svedočenja tužilaštva, što, kako je naveo, predstavlja narušavanje principa javnosti postupka.
Ćeljaj je danas, preko diplomatskih kanala, pisao američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, Ministarstvu pravde SAD i državama finansijerima suda, izražavajući zabrinutost zbog nalaza iz dokumenta „Preliminarna procena Specijalizovanih veća Kosova“.
Novinari iz regiona pisali EU i SAD zbog suđenja u Hagu – ključne primedbe
Sredinom aprila čak je i grupa novinara sa Kosova i iz Albanije uputila pismo EU i SAD, izražavajući zabrinutost zbog suđenja bivšim liderima OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu.
Oni tvrde da zabrinutosti nisu političke, već zasnovane na izveštajima medija, nalazima Ombudsmana i reakcijama civilnog društva. Upozoravaju na pitanja pravičnosti, proporcionalnosti i transparentnosti procesa.
Glorifikacija
Glorifikacija vođa OVK se posebno reaktuelizovala od prošlog septembra kada je započelo iznošenje dokaza odbrane, a još više od kada je započelo iznošenje završnih reči.
U prethodnom periodu, kao vid podrške bivšim vođama OVK, organizovan niz protesta, i to u Prištini, Skoplju, Hagu, Strazburu i ispred Kancelarije EULEX-a na Kosovu.
Podrška nije izostala ni od strane kosovskih zvaničnika, kako onih iz vladajućih partija, tako i opozicije. Pa je tako na dan obeležavanja 18-godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova cela ceremonija obeležavanja protekla u veličanju OVK, kritici Specijalnog suda u Hagu i pozivanju na slobodu bivših lidera.
„Rat OVK bio čist, oslobodilački i antikolonijalni rat. Pravedan rat jednog okupiranog i potlačenog naroda pod aparthejdom, i to je istina koja se nikada ne može promeniti“, poručio je tada Aljbin Kurti.
Istog dana, pod organizacijom platforme „Sloboda ima ime“, održan je protest u Prištini kao vid podrške optuženima u Hagu. Učestvovala je i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Podrška i iz Albanije
Pored kosovskih zvaničnika, i albanskih novinara, snažne poruke podrške, ali i kritike na račun Specijalnog suda u Hagu, upućuje i premijer Albanije, Edi Rama. On je u Vašingtonu pozvao Trampa da „uradi nešto“ povodom ovog pitanja.
Zahtev tužilaštva, Rama je nazvao „gomilom g****a koju je teško progutati u srcu demokratske Evrope“.
Tokom boravka u Prištini, Rama je komentarisao i širi kontekst odgovornosti tokom rata, ističući da, ako bi lideri OVK bili kažnjeni, hapšenja bi oda trebalo proširiti i na zapadne lidere koji su podržavali NATO intervenciju, uključujući Bila Klintona i Havijera Solanu.
Ujedno, i predsednik Albanije Bajram Begaj izrazio je podršku OVK i bivšim liderima, naglašavajući da istorija Kosova „ne može biti napisana bez Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija“.
Presuda 20. jula
Suđenje Tačiju i ostalima počelo je 2023. godine, dok se optuženi u pritvoru u Hagu nalaze od 2020. godine. Postupak je sada u završnoj fazi, nakon okončanja izvođenja dokaza i završnih reči.
Presuda, prema najnovijim informacijama, očekuje se 20. jula.
Procese u Hagu, pratite na našoj posebnoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
