Žalbeni postupak pred Specijalizovanim većima Kosova

Autorski tekst

Piše: predsednica Specijalizovanih veća Kosova, Ekaterina Trendafilova

Specijalizovana veća Kosova (u daljem tekstu: Specijalizovana veća) osnovana su 2015. nakon što je Skupština Kosova ratifikovala sporazum sa Evropskom unijom i usvojila amandman na Ustav Kosova.

Trenutno se u Specijalizovanim većima vode četiri postupka protiv osmorice optuženih. Jedan predmet je sada pred panelom Apelacionog suda, u drugom je nedavno okončana faza izvođenja dokaza u prvostepenom postupku, treći predmet će uskoro biti prosleđen pretresnom panelu, a četvrti je u fazi prethodnog postupka.

Specijalizovana veća nadležna su za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine započete ili izvršene na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. od strane ili protiv građana Kosova ili bivše Savezne Republike Jugoslavije. Specijalizovana veća su nadležna i za krivična dela sankcionisana zakonima Kosova koja se odnose na službene postupke i službena lica.

Premda odražavaju pravosudni sistem Kosova ‒ postoji Osnovni sud, Apelacioni sud, Vrhovni sud i Ustavni sud ‒ Specijalizovana veća su nezavisni sud koji radi u skladu sa sopstvenom pravnom regulativom. Specijalizovana veća imaju zadatak da svoj mandat vrše u skladu sa najvišim standardima međunarodnog krivičnog pravosuđa. U tome centralno mesto zauzima načelo da sudije moraju postupati nezavisno i nepristrasno.

Sudska nezavisnost i nepristrasnost su sastavni deo sudske profesije i obezbeđuju vršenje pravde u skladu s vladavinom prava. Pre stupanja na dužnost, sudije Specijalizovanih veća daju svečanu izjavu da će svoju dužnost vršiti nezavisno, nepristrasno i savesno. Ta zakletva je vodeće načelo kojim se svi rukovodimo u vršenju svojih dužnosti u Specijalizovanim većima.

Nezavisnost i nepristrasnost nisu jedini mehanizmi zaštite kojima se jamče prava strana i učesnika u postupku pred Specijalizovanim većima. Jedan od tih mehanizama zaštite je i pravo optuženog i/ili tužilaštva da na odluke sudije ili pretresnog panela izjave žalbu drugim nezavisnim sudijama. Žalbeni postupak predstavlja dodatni nivo na kome se preispituju presude koje su doneli niži sudovi. On pruža priliku da se, u odgovarajućim slučajevima, isprave greške prilikom utvrđivanja činjenica ili greške u primeni prava u presudama donetim na nižim sudovima.

Sada ću govoriti o različitim vrstama preispitivanja koje se mogu tražiti od panela Apelacionog suda Specijalizovanih veća.

Postoje dve vrste odluka na koje strane ili učesnici u postupku mogu izjaviti žalbu panelima Apelacionog suda. Prva vrsta su presude pretresnog panela o krivici ili nevinosti. Ukoliko je optuženi proglašen krivim, on može da uloži žalbu na prvostepenu presudu u roku od 30 dana nakon njenog izricanja.

U maju ove godine, pretresni panel II izrekao je prvu presudu u Specijalizovanim većima. Pretresni panel oglasio je g. Hisnija Gucatija i g. Nasima Haradinaja krivim za zastrašivanje tokom krivičnog postupka i još dva krivična dela, dok su obojica optuženih oslobođeni optužbe za odmazdu. I g. Gucati i g. Haradinaj su odlučili da ulože žalbu na presudu. Kao predsednik Specijalizovanih veća, ja sam rasporedila troje sudija u panel Apelacionog suda koji će doneti odluku po njihovim žalbama na presudu. Žalbe se sada razmatraju pred tim panelom. Važno je istaći da, kao što je slučaj u svakom žalbenom postupku, troje sudija u panelu Apelacionog suda nisu iste sudije kao u prvostepenom panelu.

Tokom žalbenog postupka, advokati g. Gucatija i g. Haradinaja, kao i specijalizovani tužilac, imaće priliku da pismenim putem iznesu pravnu argumentaciju. Panel Apelacionog suda može odlučiti i da zakaže zasedanje. Panel Apelacionog suda će zatim većati i pred sobom ima tri mogućnosti: da potvrdi, ukine ili preinači u celini ili delimično presudu prvostepenog panela.

U nekim slučajevima, i na presudu panela Apelacionog suda može se uložiti žalba pred višim sudom, tj. Vrhovnim sudom, u čijem sastavu je troje drugih sudija. Ta druga žalba se, međutim, odnosi samo na slučajeve kada je optuženi osuđen na doživotnu kaznu zatvora ili kada Apelacioni sud preinači oslobađajuću prvostepenu presudu u osuđujuću presudu.

Druga vrsta žalbi omogućuje odbrani i tužilaštvu da ulažu žalbe na neke odluke koje sudije donesu tokom sudskog postupka. Ta vrsta žalbe pred panelom Apelacionog suda poznata je kao “interlokutorna žalba”. Na primer, na odluku sudije da produži pritvor optuženom licu u fazi prethodnog postupka, žalba se može izjaviti direktno panelu Apelacionog suda.

Na druge odluke sudije za prethodni postupak ili pretresnog panela žalba se ne može uložiti direktno, tj. redovnim postupkom. Naime, strana u postupku mora najpre da traži dozvolu relevantnog panela i tek kad za to dobije odobrenje može da izjavi žalbu Apelacionom sudu. Na primer, optuženi mora da traži dozvolu od sudije za prethodni postupak da uloži žalbu na odluku o prihvatanju dokaza ili drugim proceduralnim pitanjima. Ukoliko sudija za prethodni postupak ili pretresni panel ne odobri ulaganje žalbe, strana u postupku ima mogućnost da pokrene to pitanje po završetku suđenja, u okviru žalbe na prvostepenu presudu.

Tokom 2021. i 2022, paneli Apelacionog suda doneli su blizu 65 odluka i naloga po žalbama odbrane ili tužilaštva.

Načelo sudskog preispitivanja postoji u svakoj fazi postupka pred Specijalizovanim većima. Njime se obezbeđuje da se nezavisno i nepristrasno donete odluke sudija mogu preispitivati kako bi strane u postupku i javnost bili sigurni da se pravda vrši u skladu s međunarodnim standardima ugrađenim u pravnu regulativu Specijalizovanih veća.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.