Puna primena Zakona o strancima na Kosovu, započeta 15. marta 2026, već u prvim nedeljama pokazuje dubok jaz između normativnog okvira i prakse. Monitoring NVO CASA ukazuje na sistemske probleme – od kašnjenja i neujednačenih procedura do restriktivnog tumačenja zakona – koji direktno utiču na ostvarivanje osnovnih prava, pre svega kod srpske i drugih nevećinskih zajednica.
U središtu problema nalazi se kombinacija tehničkih i pravnih prepreka: nepostojanje jasnih informacija, različita praksa po opštinama, izostanak pisanih odluka, kao i pogrešna primena pravnih instituta – naročito u slučajevima sticanja državljanstva po poreklu. Sve to proizvodi pravnu nesigurnost i otvara pitanje da li administrativna praksa de facto ograničava prava koja zakon formalno garantuje.
Istovremeno, iako su EU i kosovske institucije uspostavile tranzicione mehanizme – poput tromesečnog roka i privremenih dozvola – njihova implementacija na terenu ostaje nedosledna, čime se dodatno komplikuje položaj građana koji pokušavaju da regulišu svoj status.
Normativni okvir i političko-administrativni kontekst
Puna primena Zakona o strancima formalno je započela 15. marta 2026. godine, uz prethodni dogovor između Evropske unije i Vlade Kosova koji je predvideo niz tranzicionih mera. One uključuju izdavanje privremenih boravišnih dozvola (12 meseci) za studente, profesore i zdravstvene radnike, kao i tromesečni rok za registraciju civilnog statusa i podnošenje zahteva za dokumenta.
Takođe, omogućeno je korišćenje ličnih karata izdatih od strane Srbije za pokretanje administrativnih procedura, što predstavlja ključnu olakšicu za veliki broj građana.
Međutim, upravo u ovoj tranzicionoj fazi dolazi do ključnog problema: način implementacije zakona u praksi ne prati normativne postavke, što proizvodi niz sistemskih posledica.
Ključni nalaz: jaz između zakona i prakse
Centralni zaključak monitoringa jeste postojanje „značajnog jaza između zakonskog okvira i njegove primene u praksi“, što dovodi do pravne nesigurnosti i otežanog pristupa osnovnim pravima.
Ovaj jaz nije incidentan, već strukturalan – rezultat kombinacije administrativnih kapaciteta, neujednačenog tumačenja i nedostatka jasnih operativnih smernica.
Tehnički problemi: administracija kao prepreka – Kašnjenje i skraćeni rokovi
Iako je zakon stupio na snagu 15. marta, opštinske procedure počele su sa zakašnjenjem od 7 do 10 dana, čime je realno smanjen rok koji građani imaju za regulisanje statusa.
Nedostatak informacija i konfuzija
Građani se u velikoj meri oslanjaju na usmena tumačenja službenika, koja variraju od opštine do opštine, pa čak i unutar iste opštine. Ovo stvara pravnu nesigurnost i nepredvidivost postupka.
Izostanak pisanih potvrda
Jedan od ključnih problema je nepostojanje standardne prakse izdavanja pisanih potvrda o podnetim ili odbijenim zahtevima. To direktno onemogućava građane da ostvare pravnu zaštitu ili ulože žalbu.
Nejasni rokovi odlučivanja
Građani ne dobijaju precizne informacije kada će njihovi zahtevi biti rešeni, već se upućuju na naknadna obaveštenja, što dodatno povećava neizvesnost.
Dodatni administrativni zahtevi
Uprkos najavama, u praksi se traže dodatne overe dokumenata (apostil, notar), što usporava postupak i povećava troškove.
Preopterećenost sistema
Opštinske službe suočavaju se sa velikim brojem zahteva i ograničenim kapacitetima, što dovodi do gužvi, kašnjenja i povećanog rizika od grešaka.
Pravni problemi: restriktivno tumačenje i pogrešna primena
Za razliku od tehničkih, pravni problemi imaju dublje implikacije jer direktno utiču na ostvarivanje statusnih prava.
Naturalizacija umesto prava po poreklu
Jedan od ključnih nalaza jeste praksa upućivanja građana na postupak naturalizacije, iako zakon jasno predviđa sticanje državljanstva po poreklu (ius sanguinis).
Ova praksa predstavlja suštinsko odstupanje od zakona i nameće dodatne, često nepremostive uslove građanima.
Zahtev za dokumentima oba roditelja
U pojedinim slučajevima traži se da oba roditelja poseduju kosovska dokumenta, iako zakon ne postavlja takav uslov.
Ograničenja za punoletne osobe
Posebno su pogođeni oni koji prvi put regulišu status kao punoletni, iako zakon ne predviđa rok za ostvarivanje prava na državljanstvo po poreklu.
Lica rođena van Kosova
Dodatne prepreke javljaju se kod osoba rođenih van Kosova, uprkos postojanju trajne veze sa teritorijom i roditeljima kao državljanima.
Studije slučaja: praksa na terenu
Monitoring donosi niz konkretnih primera koji ilustruju sistemske probleme:
- Odbijanje upisa punoletnih lica rođenih u centralnoj Srbiji, iako roditelji imaju kosovska dokumenta
- Upućivanje na naturalizaciju bez pravnog osnova
- Zahtevi za apostilom i notarskim overama, suprotno najavljenim olakšicama
- Nemogućnost upisa dece zbog nedostatka dokumenta jednog roditelja
- Odbijanje priznanja dokumenata iz vremena bivše Jugoslavije
Ovi slučajevi ukazuju na obrazac, a ne na izolovane incidente.
Posledice: pravna nesigurnost i rizik za osnovna prava
Kumulativni efekat identifikovanih problema vodi ka:
- ograničenju pristupa ličnim dokumentima
- riziku od ograničenja boravka i zapošljavanja
- otežanom pristupu obrazovanju i zdravstvu
- potencijalnoj diskriminaciji nevećinskih zajednica
CASA upozorava da bi puna i neposredna primena zakona bez adekvatnih tranzicionih mera mogla dodatno produbiti ove probleme.
Preporuke: standardizacija, transparentnost i pravna sigurnost
Izveštaj predlaže niz mera:
- uvođenje jedinstvenih procedura u svim opštinama
- obavezno izdavanje pisanih potvrda i obrazloženih odluka
- uspostavljanje jasnih rokova
- priznanje srpskih i UNMIK dokumenata bez dodatnih overa
- jačanje kapaciteta administracije
- unapređenje informisanja građana kroz više kanala
- Zaključak: test institucionalne doslednosti
Ovaj prvi monitoring izveštaj ne predstavlja samo pregled početnih problema, već i test institucionalne sposobnosti da se zakon primeni dosledno, predvidivo i u skladu sa sopstvenim normama.
Ukoliko se identifikovani izazovi ne adresiraju sistemski, postoji rizik da Zakon o strancima – umesto instrumenta pravne regulacije – postane izvor dugotrajne pravne nesigurnosti i dodatnih tenzija na terenu, upozoreno je u izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
