Zajednička EU ili geo-strateška podela?

Svakim danom postaje sve više jasno i očigledno o čemu će se razgovarati i pregovarati u zadnjoj fazi Briselskog dijaloga između predstavnika Kosova i Srbije.

Znamo, znači, da je cilj ovih pregovora Pravno obavezujući Sporazum između Kosova i Srbije o punoj normalizaciji odnosa. To je „kuća“ Sporazuma  (ili pak konstrukcija), ako se tako može reći, a šta će se zapravo sve naći u toj „kući“, koliko će spratova i soba imati, to će se videti i saznati tek na kraju sigurno vrlo iscrpljujućih susreta koji će, po svemu sudeći, trajati tokom cele sledeće godine, da bi se najverovatnije, krunisali potpisom dveju strana na tom Sporazumu, tek 2019 godine, koja će po svim najavama biti odlučujuća za odnose Prištine i Beograda.

Ako su protekli meseci upotrebljeni na dosta razuman način kako bi se manje više iskristalisao epilog Briselskog dijaloga, u međuvremenu je postalo nejasno ko će sve, od strane međunarodnih faktora, biti uključen kao posrednik između Delegacija Kosova i Srbije. Zadnja poseta Predsednika Srbije, Aleksandra Vučića Moskvi, njegovi susreti sa najvažnijim zvaničnicima Ruske Federacije, počevši od samog Predsednika Vladimira Putina, u okviru, ako se tako može reći „međunarodnog dijaloga o Kosovu“  (u poređenju sa onim „untrašnjim dijalogom“ koji se u Srbiji vodi od leta ove godine), donela je po svemu sudeći, nove impute kada se tiče mogućeg uticaja Moskve u ovom dijalogu.

Predsednik Vučić je uzevši u obzir ono što je čuo, u formi odgovora Putina, na njegovo vrlo konkretno pitanje da li bi Rusija mogla biti deo ovog dijaloga, u budućoj zaključnoj fazi, rekao novinarima: „Postigli smo neku vrstu dogovora. Ako bude pokušaja i namere da se širi format učesnika i posrednika u ragovoru između Srba i Albanaca, Beograda i Prištine, ako bi Amerikanci hteli da postanu deo tog formata…Pitali smo da li bismo smeli da kažemo da li bi se sa naše strane uključila Ruska Federacija i on (čitaj: Predsednik Putin), potvrdno je odgovorio. Za nas je to logično, jer Rusija nije priznala jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova. Samo tražimo ravnopravan odnos u tom pitanju. EU je za nas jedini posrednik u dijalogu i mi sa tim nemamo nikakav problem, ali ako neko hoće da uključi SAD, mi hoćemo i Rusiju“.  (kraj citata).

Predsednik Vučić je na ovaj način, preko Moskve obznanio da je Vašington zapravo u ovom dijalogu koji se vodi u Briselu, „advokat“ samo Kosova i interesa kosovskih Albanaca, i da bi se, kako-tako neutralisali Amerikanci, ako će oni imati prvoklasnu ulogu od sada pa nadalje u ovim razgovorima, onda će Srbija instistirati da Moskva igra ulogu „pravnog“ (i političkog) opunomoćenika Beograda kako bi se odbranili interesi Srbije.

Na ovaj način bi se Amerikanci i Rusi „tukli“ svim političkim i diplomatskim sredstvima u Briselu i bilo gde drugde gde će se voditi ovaj dijalog, u interesu Kosova i Srbije.

Zapravo, situacija nije baš ovakva, kako se može interpretirati nakon ove posete Predsednika Vučića Moskvi.

Kao prvo, Amerikanci su realno gledano, od prvog dana novih direktnih razgovora predstavnika Kosova i Srbije, (od marta, 2011 godine), koji se vode u Briselu, uz posredničku ulogu Evropske Unije, bilo deo ovog dijaloga, na direktan ili indirektan način.

U onoj fazi tzv. „tehničkog dijaloga“  (koji su vodili Edita Tahiri i Borko Stefanović), Amerikanci, to jest, Fil Riker (Philip Rucker), (tada zamenik pomoćnika Državnog sekretara Hilari Klinton), su bili čak u samom uredu Roberta Kupera (Robert Cooper, gde su se vodili ovi razgovori). Kada je počeo politički dijalog na najvišem nivou, Riker, kasnije i njegov naslednik, Hojt Ji, su uvek bili u Briselu, (sada ipak van ureda Visokog Predstavnika Ketrin Ešton te njene naslednice Federike Mogerini), i svo vreme, kao što je vrlo dobro poznato obema delegacijama, su bili u kontaktu sa glavnim kosovskim i srpskim pregovaračima, kako bi uticali da se postignu sporazumi.

I tada, i sada, interes Vašingtona je bio da Priština i Beograd postignu Sporazum o punoj normalizacija odnosa, i u tom smislu, Amerikanci su realno bili, i ostali, „advokati“ i Kosova i Srbije, a ne same jedne strane.

Moskva bar do sada, kada se tiče ovog Briselskog dijaloga, nije pokazala interes da bude deo ovih pregovora, u bilo kakvom smislu.

Kao drugo, igranje „ruskom kartom“ u kontekstu Briselskog dijaloga, može imati kao posledicu dovođenja zapravo u pitanje bazične koncepcije ovih razgovora. Evropska Unija je posrednik u ovim ragovorima, zbog toga što Srbija i Kosovo žele da budu deo EU u bliskoj budućnosti, te normalizacija odnosa između ove dve države je „motor pokretač“ ubrzanja evropskih integracija za obe države.

To je bila i ostala glavna nit dijaloga u Briselu.

Ideja američko – ruskog „velikog političkog spora“ oko Kosova  (koja nije uopšte realna), zapravo podrazumeva da bi Brisel, kao politički, ekonomski i civilizacijski magnet za Prištinu i Beograd, trebalo da bude zamenjen geo-strateškim modelom podela zona i interesa između zapada i Iistoka, Amerike, EU i Ruske Federacije, a sam Predsednik Vučić je jasno stavio do znanja zadnjih meseci da on i Vlada Srbije nemaju uopše dileme da je budućnost Srbije u EU.

Inače, sam Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, govoreći o Kosovu, bio je jasan i tačan kada se tiče pozicije Moskve oko razgovora između dve strane, nakon susreta sa Predsednikom Srbije. On je rekao: „Podržaćemo svako obostrano prihvatljivo rešenje do kog dođu Beograd i Priština“.

Ovo je bio stav Moskve i tokom Bečkog procesa rešavanja pitanja statusa Kosova.

To znači da se ako predstavnici Prištine i Beograda stvarno dogovore o Pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, i ako to bude autentična politička volja srpskog vođstva, onda će Putin i zvanična Moskva to podržati.

To je sigurno u interesu i Kosova, a ne samo Srbije, imajući u obzir javno poznati interes zvanične Prištine da se preko ovog Sporazuma, uz jasne formulacije ovog pitanja u samom sadržaju Pravno obavezujućeg Sporazuma, stigne do glavnog cilja, do statusa punopravnog člana Ujedinjenih nacija (UN).

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.