‘Za Privrednu komoru Srbije vizna liberalizacija za Kosovo od velikog značaja’

Za Privrednu komoru Srbije i privrednike u regionu, od velikog je značaja da Kosovo dobije viznu liberalizaciju, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS).

Đurđević je ocenio i da građani i privreda ne treba da budu, kako je rekao, taoci ratnih i posleratnih politika i da je davno došlo vreme da se te stvari prevaziđu.

“Mi verujemo da potencijal za veći ekonomski razvoj postoji, što dokazuje naša saradnja sa (privrednim) komorama u regionu, ali na tome moramo zajedno da radimo. Ovaj naš region je mali, sa nepunih 18 miliona stanovnika, ali ga dele granice, barijere, što ga čini dosta neatraktivanim prostorom za nekog ko želi da ovde razvija posao”, rekao je Đurđević.

Ovakva poruka dolazi nakon sastanka Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, asocijacije koja okuplja privredne komore Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine (BiH), Albanije, Crne Gore, Kosova i Srbije, koji je održan 3. februara u Privrednoj Komori Srbije.

Na tom sastanku, privredne komore Zapadnog Balkana tražile su hitno ukidanje svih barijera za poslovanje i normalizaciju odnosa u korist svih građana regiona. Zatraženo je od Bosne i Hercegovine ukidanje viza i svih drugih ograničenja za slobodu kretanja građana Kosova, a poslata je i jasna poruka Evropskoj uniji (EU) o nužnosti usvajanja vizne liberalizacije za Kosovo.

Nakon sastanka predstavnici privrednika Zapadnog Balkana uputili su zajednički apel svojim vladama i političkim strukturama regiona i EU da učine sve kako bi privreda poslovala na što jednostavniji način i poslali poruku: “Građanima regiona dajte budućnost, a ne prošlost”.

RSE: Šta ova poruka konkretno znači?

Đurđević: To konkretno znači da smo svedoci da posledice sukoba u bivšoj Jugoslaviji i dalje postoje, i mnogi političari u regionu tu podelu, koja je nastala krvavim sukobom, i dalje eksploatišu i koriste. Ona se koristi i za unutrašnju političku ali i za spoljnu upotrebu, i sa takvom retorikom i političkim stavom, ne možete očekivati da dođe do jasne političke volje za stvaranjem zajedničkog tržišta i prostora saradnje, koji pre svega zahteva visok stepen uzajamnog poverenja i zajedničke političke želje da se stvari prevaziđu i da naše zemlje, svako svojim tempom, sprovedu suštinske reforme i postanu deo EU.

Želeli smo da poručimo da ne želimo da građani i privreda budu taoci ratnih i posleratnih politika i da je davno došlo vreme da se te stvari prevaziđu. Mi verujemo da potencijal postoji, što dokazuje naša saradnja sa (privrednim) komorama u regionu, ali taj potencijal samo zajedničkim radom možemo da iskoristimo.

Ovaj naš region je mali, sa nepunih 18 miliona stanovnika, ali ga dele granice, barijere što ga čini dosta neatraktivanim prostorom za nekog ko želi da ovde razvija posao. Zbog toga se mi zalažemo za stvaranje jedinstvenih uslova poslovanja na teritoriji celog Zapadnog Balkana, a da bi do toga došlo potrebno je da postoji politička vizija regionalnog razvoja koja će uvažavati sve različitosti, ali i bliskosti koje su proizašle iz naše zajedničke istorije.

Takođe, da bismo postigli viši stepen regionalnog povezivanja, nužno je da politike koje su dovele do krvavog raspada Jugoslavije i unazadile ovaj region za više decenija, budu deo istorijskog pamćenja a ne aktuelne političke platforme.

RSE: Na sednici Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, upućen je apel vladama i političkim strukturama regiona da učine sve kako bi privreda poslovala na što jednostavniji način. Kakva je trenutna situacija u smislu funkcionisanja privrede u regionu? Koje su najveće praktične barijere u poslovanju?

Đurđević: Barijere možemo grupisati u nekoliko oblasti, u zavisnosti od uzroka nastajanja. Prvo, najznačajnije su one koje su rezultat neujednačenog tempa usklađivanja propisa zemalja regiona sa propisima i pravnim tekovinama EU. Koliko je neka zemlja bliža EU, ima usaglašenije propise, što dovodi do usvajanja tehničkih normi i standarda, koji se razlikuju od zemalja koje nisu usaglasile svoje propise sa EU u nekoj oblasit. To su na primer različiti zahtevi u pogledu zdravstvenih i sanitarnih propisa, standarda kvaliteta i bezbednosti proizvoda, što povlači i probleme međusobnog nepriznavanja izveštaja i sertifikata o kvalitetu i bezbednosti proizvoda.

Na primer, neusaglašeni pravilnik između Severne Makedonije i Srbije o prometu mesa i proizvoda od mesa, uzrokuje da takvi proizvodi zahtevaju poseban tretman na granici i ne mogu slobodno da prelaze, već prolaze kroz detaljnu kontrolu inspekcija, što taj promet usporava . Slično je i između Srbije i Kosova, gde ne postoje veterinarski sertifikati za mleko i mlečne proizvode, i meso i prerađevine od mesa, što onemogućava trgovinu, ili ako ona postoji onda se obavlja sivim tokovima.

Drugo, postoje prepreke koje nastaju zbog nedostatka ljudskih i administrativnih kapaciteta nadležnih organa ili nedostatak adekvatne saobraćajne infrastrukture koji stvara uska grla na prelazima, naročito na prelazima sa sa BIH i Crnom Gorom.

Treće, postoje barijere koje su rezultat zloupotrebe domaćih mera i propisa, a čine ih države kada na primer uvode ad hoc akcize kako bi zaštitile domaće sezonske proizvode, kao što je bio slučaj sa vinom i grožđem iz Severne Makedonije, kada je srpska strana uvela posebno uozrokovanje vina što je dovelo do poskupljenja vina iz Severne Makedonije, ili pak akciza na brašno iz Srbije koju Severna Makedonija povremeno uvodi.

Međutim, postoje i barijere koje su simptom dubljih problema, najčešće politički motivisanih, i to je ono što na primer karakteriše razmenu između Srbije i Kosova gde kosovski privrednici imaju dosta problema da dospeju na tržište Srbije. Tu pre svega govorimo o nepostojanju dogovora o deklarisanju proizvoda koji se stavljanju u promet na tržište Srbije. Zatim, nepriznavanje kosovskih tablica koje otežava putovanje građanima Kosova u Srbiju, što otežava i razvoj poslovnih odnosa.

Da bi došlo do ukidanja barijera potrebna je jasna politička volja, koju će spovoditi svi državni organi koja treba da rade na otklanjanju barijera i na uspostavljanju usvojenih EU standarda, kao i intenzivna koordinacija i saradnja sa nadležnim institucijama u regionu.

RSE: Privredne komore Zapadnog Balkana poslale su i poruku Evropskoj uniji i Bosni i Hercegovini o nužnosti usvajanja vizne liberalizacije za Kosovo. Šta znači za privredu regiona, a posebno za privredu i privrednike iz Srbije, vizna liberalizacija za Kosovo?

Đurđević: Znamo koliko je važan osećaj da možemo slobodno da putujemo po regionu i da odlazimo u zemlje Evropske unije, što nam je pre svega obezbedila vizna liberalizacija sa Evropskom unijom. Komorski investiocioni forum želeo je da pruži svoju podršku našim kolegama sa Kosova, koji nemaju mogućnost putovanja u EU, a iz političkih razloga ne mogu da putuju ni u BiH, iako su i Kosovo i BiH članice CEFTA, i aktivno učestvuju u Berlinksom procesu.

Učešćem u ovim regionalnim inicijativama i sporazumima, sve učesnice su se obavezale da će radti na uklanjanju barijera u ekonomskoj saradnji i podsticati regionalnu saradnju kako bi došlo do stvaranja jedinstvenog tržišta. Mi smo više puta isticali da postojeće stanje nije fer, da diskriminiše građane Kosova i da nije u duhu regionalne saradnje. Više puta smo zvanično apelovali na organe u BiH, i u Republici Srpskoj, da se postigne dogovora o slobodnom putovanju za građane Kosova u BiH.

RSE: Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije su 2019. pokrenule inicijativu “Mini Šengen” koja bi trebalo da predstavlja zapadnobalkansku verziju jedinstvenog tržišta i da omogući slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala. Šta zapravo donosi inicijativa „Mini Šengen” u kontekstu barijera koje ste identifikovali u regionu?

Đurđević: Kao što ste i pomenuli, u ovom trenutku to je inicijativa tri države koje su pozvale i ostale tri države ili ekonomije Zapadnog Balkana da se u nju uključe. Činjenica je da se Vašingtonskim sporazumom od septembra 2020. i Kosovo obavezalo da će učestvovati u ovoj inicijativi i mi se nadamo da će to tako i biti, jer samo ako svi aktivno učestvuju u ovom procesu može doći do pomaka na dobrobit svih građana i privrednika u regionu.

Mislimo da ta inicijativa može da doprinese onome o čemu smo pričali, da može da stvori preduslove da tržište regiona bude prostor u kojem važe isti stanadardi poslovanja i života. Ali kao i svaka politička inicijativa, i ona mora da bude pretočena u konkretne korake koje će sprovoditi adminstracije u regionu sa jasnim akcionim planovima i odgovornošću za njihovo ispunjenje. Za tako nešto je potrebna je intenzivna koordicnija sa najvišeg nivoa koja bi obezbedila sprovođenje dogovorenih politka.

Očekujemo sprovođenje sporazuma o slobodnom kretanju između tri države samo sa ličnom kartom, sporazum o kretanju građana trećih zemalja, zatim sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, a očekujemo da će vrlo brzo biti i otvaranje tržišta radne snage kroz sprovođenje odluke o slobodnom kretanju radne snage i međusobnom priznavanju zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Imajući sve ovo u vidu, smatram da je u interesu svih na Zapadnom Balkanu da budu deo ove inicijative i da obezbede bolje uslove života i rada za svoje građane.

RSE: A kakvu saradnju PKS ima sa Privrednom komorom Kosova?

Đurđević: 2013. je došlo do potpisivanja memoranduma o razumevanju i saradnji naše dve komore, što je stvorilo preduslove za intenziviranje saradnje na povezivanju privrednika i otklanjanju barijera u poslovanju. Jedna od prvih aktivnosti je bilo posredovanje kod nadležnih organa da dođe do usaglašavanja sertifikata kako bi došlo do nesmetane razmene proizvoda i vraćanja trgovine u legalne tokove.

Do sada je došlo do usaglašavanja preko 50 fitosanitanih i veterinarskih sertifikata, ali još nismo uspeli da usaglasimo sve u potpunosti. Recimo, sertifikat za meso i mesne proizvode i mleko i mlečne proizvode nije usaglašen, pa proizvodi ne mogu slobodno da teku. Učestvovali smo u pokušajima da dođe do uspostavljanja poštanske službe između Srbije i Kosova, železničkog i aviosaobraćaja, međutim i tada kao i sada politička dinamika je bila drugačija i do uspostavljanja saobraćaja još nije došlo.

Uvođenje aviosaobraćaja je “prebačeno” u okvire tehničkog dijaloga u Briselu, a svedoci smo da je prošle godine postignut sporazum o uspostavljanju avio letova između Prištine i Beograda, uz posredovanje tadašnjeg izaslanika SAD za dijalog ambadadora Grenela. Nadamo se da ćemo u skorijoj budućnosti imati letove između ova dva grada.

Ukupan promet robe sa Kosovom 2017. godine, godinu dana pre uvođena taksi na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, iznosio je 464,1 miliona evra, što je za 4,1 odsto više u odnosu na 2016. godinu i beležio je trend rasta od 9,5 odsto u odnosu na 2016. godinu. Uvoz sa Kosova je iznosio 21,8 miliona evra i bio je veći za 27,5 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.

Po ukidanju taksi, u 2020. godini promet robe između Srbije i Kosova je 277,1 miliona evra, što predstavlјa povećanje od 169,1 miliona evra, odnosno 156,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je na snazi bila primena taksi od 100 odsto na robu proizvedenu u Srbiji. U tom periodu na Kosovo je isporučeno robe u vrednosti od 251,7 miliona evra, a uvezeno je robe u vrednosti od 25,4 miliona evra.

Kada se posmatra struktura izvoza na Kosovo uviđa se da je od ukupne isporuke u 2017. godini (439,5 miliona evra), učešće proizvoda koji se klasifikuju kao sredstva za rad iznosi 24,4 miliona evra, učešće proizvoda koji se koriste za dalјu preradu od strane privrednih subjekata iznosi 258,7 miliona evra, dok učešće robe koja se direktno plasira u maloprodaju iznosi 156,4 miliona evra.

Ovi podaci ukazuju da je CEFTA sporazum doveo do saradnje dve privrede tako što je omogućio konkurentniiji uvoz sirovina i repromaterijala iz Srbije koje se koriste za dalju prerdu i porivodnju finalnog proivoda koje se plasira na kosovosko i tržišta regiona.

Srbija na Kosovo plasira proizvode koje izvozi i na druga svetska tržišta – na prvom mestu je pšenica, slede proizvodi od aluminijuma, žive životinje, kukuruz, električna energija, preparati za ishranu životinja, hleb i peciva, deterdženti i preparati, građevinski materijal, itd.

Sa Kosova je najviše nabavljan građevinski materijal (cevi, šupljih profila i plastične cevi), prerađeno voće, sirove goveđe kože, prerađene plastične mase, električni grejači, ostaci od bakra, električna energija, itd.

Za kraj važno je istaći da preko 2.000 kompanija iz Srbije i sa Kosova međusobno posluju ostvarujući pored privrednih i direktne kontakte i saradnju što značajno doprinosi normalizaciji naših odnosa.

RSE: Da li postoji politička spremnost da se ispune apeli privrednika regiona?

Đurđević: Naši napori da se utiče i da se predstavi važnost stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora su i zvanično priznati. Raduje nas što je došlo do pokretanja inicijative tzv. Mini Šengena ili saradnje bazirane ne četiri slobode Evropkse Unije (slobodno kretenje robe, ljudi, usluga i kapitala) kao i usvajanje inicijative za Zajedničko regionalno tržište na samtu u Sofiji 2020. godine.

Ono što sledi, i što će predstavljati pravi test posvećenosti svih strana preuzetim obavezama jeste implementacija dogovorenog. To će predstavljati pravi signal da li postoji politička volja da dođe do stvaranja zajedničkog tržišta baziranog na pravilima, standardima i vrednostima Evropske unije.

Mi, kao komore regiona, svojim primerom pokazujemo da je saradnja moguća, što očekujemo da učine i naše vlade uprkos čestim izbornim ciklusima koji usporavanju sprovođenje dogovorenih politika.

RSE: Da li u Vladi Srbije imaju sluha za vaše zahteve, odnosno da li podržavaju apele privrednika i zalaganje za privredu Kosova?

Đurđević: Činjenice su na našoj strani i njih je teško zanemariti. Obim razmene je veliki. Čim su ukinute takse na robu iz Srbije, za manje od godinu dana je razmena sa Kosovom skoro dva puta povećana, što je lako uočiti. Nadam se da će preostale barijere, pre svega one vezane za priznavanje dokumenata, deklarisanje proizvoda i slobodno kretanje vozila biti što pre ukinute, što će predstavljati pozitivan signal privrednicima da zaista postoji želja za regionalnom saradnjom.

Nadamo se punoj podršci Vlade Srbije i ostalih vlada u regionu aktivnostima Komorsko-investicionog foruma u želji da više od 20 godina od završetka konflikta ovaj naš region bude mesto za dostoji život i rad. Preduslovi za to postoje, na nama je da ih iskoristimo.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.