Za godinu dana 15.000 radnika ostalo bez posla na Kosovu

Katanac, preduzeće, zatvaranje
FOTO: BN

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Procenjuje se da je više od 20.000 preduzeća zatvoreno od 2020. do 2021. godine, zbog pandemije kovid-19, dok je više od 15.000 radnika ostalo bez posla.

Predsednik Kosovske poslovne alijanse (AKB), Agim Šahini (Shahini), rekao je za Ekonomia online da je mnogo toga uticalo na ekonomski pad na Kosovu – počev od nepovoljne investicione politike, birokratije, investicione klime i nedostatka promocije investicija.

„Nikada se tačno ne zna broj zatvorenih preduzeća, jer su procedure zatvaranja toliko teške da ljudi odustaju od pokušaja zatvaranja preduzeća na institucionalni način. Prema našoj statistici, 2021. godina je bila teška, ali ne teža od 2020. godine gde je u to vreme zatvoreno preko 20 hiljada preduzeća, u vreme 2021. zatvoreno je preko 5 hiljada preduzeća. Neki su zvanično zatvoreni, neki su prestali sa aktivnostima očekujući bolje dane…Prošle godine je više od 15.000 radnika ostalo bez posla“.

„Tržište rada na Kosovu svakodnevno traži profesije. Iako imamo oko 40 odsto nezaposlenih, postoji stalna potražnja za stručnim radnicima. Ekonomski rast ove godine će ponovo biti u plusu, ali će to biti najveći pad u posleratnoj istoriji u odnosu na 2021. Mnogo je krivaca zbog ovog ekonomskog pada – nepovoljne investicione politike, birokratija, investicione klime i nedostatak promocije investicija, globalna kriza – to je uticalo i na Kosovo. Kosovo je sigurno mesto za investicije, ali odlazak nekih investitora sa Kosova promoviše suprotno, prošle godine smo imali odliv investitora sa Kosova i to je narušilo imidž zemlje“.

Šahini je govorio i o minimalnoj plati na Kosovu, u kom slučaju su veterani OVK izostavljeni. Prema njihovoj statistici, za minimalnu zaradu bi trebalo da se ima 180 miliona evra u opticaju.

„Vlada zemlje nije učinila ništa da povrati imidž kroz nova ponašanja novih investitora u zemlji, a to je našu zemlju učinilo zavisnom od stranih investicija. Za minimalnu zaradu, prema statistici AKB, trebalo bi da se obezbedi budžet od oko 180 miliona evra u gotovinskom prometu, uključujući i veterane, a Vlada je napravila veliku grešku zbog toga što je isključila veterane koji su bili deo minimalne zarade, dok se ovim Nacrtom zakona uključuje samo privatni sektor, koji u većini slučajeva nije bio problem, problem je bio sa mikro preduzećima kojih ima mnogo na Kosovu“, rekao je Šahini.

Ekspert za ekonomska pitanja, Ismet Muljaj (Mulaj) rekao je da je uz brojne probleme koje Kosovo ima, minimalna plata od 250 evra nedovoljna za opstanak.

„Globalni rast je doveo do toga da neka preduzeća izgube tržišta koja su imala i kao rezultat gubitka tržišta i nepoštovanja fiskalne politike od strane Vlade Kosova, neka preduzeća se zatvaraju. Postoje i preduzeća koja se zatvaraju u nedostatku radne snage. Trebalo bi da postoje neke intervencije, da se popravi trenutna situacija na Kosovu, da se analiziraju problemi, jedan po jedan, od različitih poslovnih sektora i da se na osnovu ove analize daju preporuke. Fiskalna politika je instrument koji bi pomogao kosovskom biznisu, kao i razne inicijative, grantovi – podrška koja bi bila u interesu biznisa“, rekao je on.

Veliku štetu preduzećima, kaže Muljaj, pričinjava odlazak radne snage, koji će, kako kaže, biti najuočljiviji sledeće godine.

„Analizirajte potrošačku korpu, trenutnu analizu poslovanja, inflaciju i po ovom osnovu treba povećati minimalnu zaradu. Još nismo videli po kojoj formuli, odnosno studiju je povećana minimalna zarada. Preduzeća su u poslednje četiri godine počela da se suočavaju sa odlivom radne snage. Ovaj ogroman trend odliva radne snage uticaće na preduzeća sledeće godine. Ako tome dodamo i viznu liberalizaciju, Kosovo će imati mnogo značajnije probleme od zemalja u regionu, jer je EU raj za mlade“, rekao je on.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.