Vučić „grlom u jagode“ u Briselu: „Srbija da se narednih meseci ponaša kao da je izvode na giljotinu“

Uoči sastanka Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija u četvrtak u Briselu, profesor FPN u Beogradu i bivši ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić tvrdi da je tema 16. jula otcepljenje Kosova i Metohije preko pravno obavezujućeg sporazuma, a da je cilj sa dnevnim redom utvrđen u prošlonedeljnih razgovorima. Takođe, da on nije prihvatio „ništa novo“. Vučić je u Brisel otišao grlom u jagode, te da, Srbija, prema Vučićevom scenariju, treba da se narednih meseci ponaša kao da je izvode na giljotinu i pasivno čeka na taj čas.

„U predstavi koja je trajala tri dana potvrđen je nastavak agonije Srbije“, napisao je Samardžić u svom najnovijem blogu.

Vučić je, piše dalje, „kao i do sada igrao ulogu statiste u procesu koji bi trebalo da se završi njegovim prihvatanjem pravnog otcepljenja južne pokrajine“.

Ipak, Aleksandar Vučić ovom prilikom nije prihvatio ništa novo, u odnosu na to što je već, kako tvrdi ovaj profesor, preuzeo pre više od sedam godina.

U Pregovaračkom okviru Evropske unije za pristupne pregovore sa Srbijom, koji je Vlada Srbije prihvatila januara 2014, stoji obaveza o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa „Кosovom“ na osnovu „pravno obavezujućeg sporazuma“ (tačka 23).

Pre nekoliko dana, neformalni lideri EU E. Makron i A. Merkel u zajedničkom saopštenju samo su potvrdili ovu već prihvaćenu obavezu tadašnjih i sadašnjih vlasti Srbije i sada je postavili kao cilj „dijaloga“.

Novo je samo to što su zatražili da se „u sledećim mesecima postigne suštinski napredak“ i u to ime nagovestili samit „u kasnijoj fazi pregovora“. Vučiću, kao večitom autsajderu ovih zapadnih liderskih radnji, bila je namenjena uloga da se samo složi, što je on i učinio.

Samardžić podseća na to da međunarodno pravo ne poznaje pojam otcepljenja, „pa prema tome ni pravnog otcepljenja“.

„Samim tim, ono ne može da ga spreči ukoliko sama država o čijoj je teritoriji reč prihvata otcepljenje svog dela preko ‘pravno obevezujućeg sporazuma’. To je unutrašnja stvar date države, a ne međunarodnog prava“.

Narednih nedelja i meseci Srbija treba da sa ponaša kao da je osuđena na giljotinu i samo pasivno da čeka taj čas, ističe se u tekstu.

„To je bar scenario čoveka koji se u zemlji ponaša hiperaktivno i nasilno da bi prema spolja gajio svoj hiperpasivni i podanički stil“.

Vučića optužuje da tokom osam godina nije imao ni jednu pozitivnu ideju o Кosovu i Metohiji, a još manje ozbiljnu platformu za pregovore u vezi vitalnog državnog pitanja.

Spočitao mu je uz Briselski sporazum, i „okupacija Gazivoda i elektroenergetskog sistema Srbije“, osnivanje oružanih snaga Кosova, uvođenje „drakonskih carina“.

„Sada, kada zapadnjaci nastoje da posao privedu kraju, ponovo ide u Brisel kao grlom u jagode. Bez državne strategije u ovom sudbinskom pitanju, bez pregovaračke platforme, bez ijednog zahteva u ime Srbije kao države“, istakao je Samardžić.

Znači li to da je ovaj čovek neki karakterni hazarder? Nikako; ako je hazarder za Srbiju, nije za sebe. Njagova politika „dijaloga“ ima smisla samo u pitanju – šta će on dobiti što ima veze sa Srbijom ali nije za Srbiju. Nešto čime će ubeđivati Srbiju da je apsolutni maksimum koji se mogao dobiti, ali što će u stvari biti njegov lični dobitak od modernih kolonizatora. Šta to može biti?

To su, nabraja Samardžić:

• ZSO, sa kojom i da EU „održi obećanje“ i garantuje ono što je napisano u Briselskom sporazumu, Srbi na Кosovu i Metohiji neće dobiti ništa što već nije ustavna obaveza albanske strane.
• Nastavak puta u Evropsku uniju, za šta Samardžić objašnjava da se radi o vrlo komplikovanom pitanju.

Jaka je verovatnoća da će Vučić zatražiti nastavak podrške za svoju „autokratsku vlast“. „Bitno je da se ostvari trampa između evropskih posrednika i njega lično, da oni dobiju ‘sporazum’ a on njihovu podršku za svoju ličnu vlast“.

Eto zašto lažni car Srbije nikada nema pregovaračku platformu kada ide na ovakva putovanja i zašto je neće imati ni ovoga puta. Umeo je da olovkom zapiše ciljeve albanskog učešća na dijalogu koje je izložio tamošnji predsednik vlade i da nam ih rezignirano iznese, ali nije hteo ništa, ni u obrisima, da kaže o tome šta će on zastupati za zemlju čiji je predsednik. Imajući u vidu kakva mu je stvarna „agenda“, mora se raći da to zaista nije za javnost.

„Кada se kaže: ide grlom u jagode, znači ide da se najede i da nikom ništa ne donese. Vučić iz Brisela Srbiji neće ništa doneti; štaviše, predaće i ono što Srbija još uvek ima, a to nije malo – svoju međunarodno priznatu tapiju na Кosovo i Metohiju. Ali, vratiće se sit jagoda zadovoljan što u baštu nije otišao zabadava“, poručio je na kraju svog autorskog teksta Slobodan Samaradžić.