Vokri o zemlji V.Dečana: Ustavni sud napravio grešku, odluka ne može „surovo da se implementira“, potreban dijalog sa SPC

Odluka kosovskog Ustavnog suda koji je još 2016. godine utvrdio da 24 hektara zemlje pripada manastiru Visoki Dečani, za zamenika kosovskog ministra administracije lokalne samouprave predstavlja „grešku“. Iako je reč o konačnoj odluci koja je obavezujuća, Vokri tvrdi da „ne može samo surovo da se implementira“, te poziva na dijalog sa SPC.

Osam godina je prošlo od kada je kosovski Ustavni sud nakon 16 godina dugog sudskog procesa potvrdio odluku Vrhovnog suda Kosova o vlasništvu manastira nad ovom imovinom.

Iako odluka postoji i uprkos brojnim zahtevima ambasadora zemalja sa Zapada, SPC i Eparhije, Opština Dečani odbija da zemlju uknjiži u katastar. Predstavnici centralne vlasti, sa druge strane, ne zahtevaju od lokalnih da ispune svoju obavezu, već čak javno iskazuju neslaganje sa istom, preispitujući njen ligitimitet, uz navode da je zemljište dodeljeno manastiru za vreme Miloševićeve vlasti.

Iste navode večeras u emisiji „Slobodno srpski“ Budimira Ničića iznosi i Arber Vokri.

„Ne bi bilo sasvim ispravno da tako baš neispitivano Ustavni sud Kosova odobri odluke koje je donela Miloševićeva vlast“, poručuje zamenik ministra administracije lokalne samouprave.

Tvrdi da se kosovska vlada ne zalaže za to da „dominira nad manastirom i SPC“, ali i kaže da „mora da se uzme u obzir pod kakvim uslovima su se razvijale stvari i pre rata“.

Ovaj zamenik ministra poručuje da opštine imaju svoja ovlašćenja, te da centralna vlast, odnosno ministarstvo administracije, ne može da na to utiče, već da može da pomogne u primeni odluka ili da izda opomenu.

Vokri, međutim, u ovoj emisiji nije odgovorio na pitanje da li je ministarstvo izreklo opomenu zbog toga što opština nije primenila odluku.

„Barem da se malo ispita“

Čak tvrdi da je odluka o dodeli zemljišta „politička“ i da se ne odnosi samo na opštinu Dečani.

Ali Ustavni sud nije politička institucija, konstatovao je voditelj, na šta je Vokri odgovorio – „pa nije, ali donosi odluke koje se odnose na politiku“.

„Kada je reč o odluci koja je doneta tokom Miloševićeve vlasti, barem da se ispita malo. Treba da postoji Ustavni sud i da se poštuje, oni daju svoju reč – kako vide na pravnom nivou neki predmet, ali ne može uvek samo da se surovo implementira, nego treba da se uzme u obzir istorija, volja naroda i stranke – bila to SPC ili bilo ko. Nije baš onako jednostavno“, kazao je.

Vokri traži „iskren dijalog“ sa SPC

Na još jednu konstataciju novinara da je Ustavni sud doneo konačnu odluku i zaključio da je sve u skladu sa zakonom, Vokri konačno konstatuje:

„Ja mislim da je Ustavni sud na tom predmetu učinio jednu grešku“.

Osim što poziva na „ispitivanje“ odluke, Vokri traži „iskren dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom“.

Je li treba crkva da odustane od svoje imovine? upitao je voditelj Vokrija, a on je ponovio „pa ta imovina joj je data od strane Miloševića“.

„To pre toga nije bila imovina te crkve, to mora da se uzme u obzir“, kaže Vokri.

Manastiru 1946. oduzeto 700 ha

Manastiru Visoki Dečani je, međutim, 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Država Srbija 1997. godine vratila mu je 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje.

Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opštinske vlasti počinju da osporavaju vlasništvo manastira nad tih 24 hektara.

UNMIK je tada odlučio da Manastir nastavi da koristi ovo imanje sve do rešavanja spora na sudu.

Maja 2016, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud Kosova doneo je odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o potvrdi vlasničkog prava manastira Visoki Dečani nad 24 hektara sporne zemlje.

Odluka je tada dovela do oprečnih reakcija u kosovskom društvu, najnegativnijih od strane rukovodstva opštine Dečani, koja do danas odbija da primeni odluku suda i zemlju u katastru zavede kao manastirsku.

ZSO ne može bez priznanja

Arber Vokri govorio je za Slobodno Srpski i o obavezama Beograda i Prištine koje su proistekle iz briselskog dijaloga.

Kada je reč o formiranju ZSO, Vokri je podsetio da je u prošlogodišnjem sporazumu potvrđeno da je reč o obavezi Prištine, ali i kazao da je, sa druge strane, Beograd preuzeo obavezu da de fakto prizna Kosvo.

Konstatovao je da je Kosovo spremno da ispunjenje svih obaveza, odnosno da ne može jedna obaveza da se ispuni bez primene drugih tačaka sporazuma.

O uredbi – ponekad morate preduzeti hrabre odluke, a partneri će u međuvremenu da se prilagode

Govoreći o načinu primene Uredbe Centralne banke Kosova kojom je dinar izbačen iz platnog prometa, Vokri je, uprkos kritikama Sjedinjenih Američkih Država, ponovio stav kosovskog premijera, da odnosi ove zemlje i Prištine nisu ugroženi.

Upitan „odakle Kosovu ta snaga da Amerikancima kaže ne“, Vokri poručuje:

„Ne bih mogao da kažem da imamo neku veliku snagu, pogotovu prema SAD, ali ponekad moraju da se preduzimaju neke hrabre odluke, a onda prijatelji i partneri će u međuvremenu da se prilagode tome“.

Sa druge strane, demantovao je navode i „teorije zavere“ da je reč o koordinisanoj akciji američke i kosovske vlade – „mi ćemo da kritikujemo, a vi terajte po svome“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.