Vojska za Kosovo

FOTO: Yuriy Seleznev/Shutterstock.com

Piše: Dragan Janjić

Kosovo jača nezavisnost i formira vojsku uz podršku Vašingtona. Poruka Vašingtona je jasna – Srbija može da traži ustupke i da odugovlači sa donošenjem odluka koje bi vodile ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali će stvari na terenu da se menjaju u korist nezavisnosti Kosova.

Prošle nedelje u Beogradu je, po treći put za manje od godinu dana, boravio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer koji je srpskim zvaničnicima saopštio da Amerika podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ali i da sa Prištinom radi na tranziciji Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova. Njegova poruka je jasna – Srbija može da traži ustupke i da odugovlači sa donošenjem odluka koje bi vodile ka normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali SAD neće čekati na te korake nego će preduzimati konkretne korake.

Kosovske vlasti su, paralelno sa podrškom koju su im iskazale SAD, formalno započele proces formiranja vojske, a parlament je prošle nedelje usvojio u načelu tri nacrta zakona koji se tiču transformacije Kosovskih snaga bezbednosti u vojsku. Jedan od tih predloga predviđa formiranje Ministarstva odbrane. Ranije su, na osnovu Briselskog sporazuma, policija i sudstvo u kosovskim opštinama sa srpskom većinom formalno prešli u nadležnost vlasti u Prištini, a kosovske vlasti su upravo pojačale nastojanja da bude primljene u INTERPOL.

Vojska je, pored članstva u Ujedinjenim nacijama (UN), jedan od poslednjih važnih prerogativa nezavisne države koji nedostaju Kosovu. Njeno formiranje je, zapravo, politička odluka kojom Priština pokazuje da je, zahvaljujući podršci Vašingtona, u stanju da menja situaciju na terenu i neopozivo jača nezavisnost koju je Kosovo proglasilo (jednostrano, prim.red.). Neposredno uoči Palmerovog dolaska u Beograd SAD su u UN pokrenule inicijativu za prestanak misije UNMIK, što koincidira sa zalaganjem za stvaranje kosovske vojske.

Formiranje kosovske vojske će biti proces koji se neće završiti tako brzo. Palmer je rekao da Kosovo na putu formiranja svoje vojske ima podršku SAD, ali je dodao da je reč o „tranziciji kojoj će trebati dosta vremena” i da Vašington “namerava pažljivo da radi sa partnerima u Prištini” kako bi podržao tu tranziciju. Formiranje Vojske Kosova za Srbiju jeste krajnje osetljivo pitanje i sasvim je izvesno da će, kao i eventualni ulazak Kosova u INTERPOL, biti ozbiljan poraz srpskih vlasti.

Poruke

Za razliku od Prištine, Beograd nema na raspolaganju široku paletu koraka koje može da preduzme. Srbija ne priznaje Kosovo i protivi se ideji da ono dobije stolicu u UN, ali su apeli sve što može da uradi. „Mi smo suviše mali da bismo nešto zahtevali od jedne super sile kao što je Amerika, naše je da molimo da dobro razumeju da to može da ugrozi mir i stabilnost i da dovede do tragičnih posledica,“ rekao je srpski predsednik Aleksandar Vučić nakon razgovora sa Palmerom koji ga je obavestio o podršci stvaranju kosovske vojske.

Vučiću je preostalo da ponavlja da se ne može dozvoliti da Srbija u rešavanju kosovskog problema izgubi sve, a da Kosovo bude dobitnik, ali iole zadovoljavajućeg odgovora na te apele nema ni iz Prištine, ni iz Brisela i Vašingtona. Tako srpske vlasti, koje su minulih godina uživale pojačanu naklonost Zapada upravo zbog iskazane spremnosti za rešavanje kosovske krize, postaju sve usamljenije. Od njih se očekuje da ne prave smetnje ulasku Kosova u međunarodne organizacije, uključujući i UN, a ne obećavaju im se (makar ne javno) nikakvi ozbiljniji ustupci na samom Kosovu.

Nepovoljne poruke Srbiji iz SAD, inače, stižu već nekoliko nedelja. Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot se na jednom sastanku u Vladi Srbije otvoreno usprotivio formulaciji „takozvana država Kosovo“, rekavši da Kosovo za SAD nije “takozvana“ nego suverena država koju Vašington priznaje. Usledili su oštri prigovori srpskih funkcionera, ali se na prigovorima koje su preneli mediji i ostalo. Nije bilo nikakvih konkretnih reakcija koje bi dovele u pitanje odnose dve zemlje, budući da Beograd ne raspolaže ni resursima ni međunarodnom podrškom za neki ozbiljniji uticaj na politiku koju Vašington sprovodi u regionu.

Pokazalo se da Beograd, zapravo, nemoćno posmatra ne samo jačanje kosovske nezavisnosti, nego i političke prilike u regionu, koje se odvijaju svojim tokom. Crna Gora već uveliko krči put ka EU, a makedonski parlament je, istina uz ogromne napore vladajućeg bloka, uspeo da obezbedi većinu za prihvatanje sporazuma sa Grčkom o imenu Makedonije. Tako je ofanzivna pozicija koju u odnosu na kosovski problem već nekoliko meseci pokušava da izgradi srpski predsednik  Aleksandar Vučić, promovišući i dalje prilično maglovitu ideju o razgraničenju, izgubila zamah.

Opcije

U ovom tenutku nije do kraja jasno da li su prestali mahom posredni kontakti Beograda i Prištine o modelima za rešavanje krize zasnovanim na razgraničenju koji su postojali u proteklim mesecima, ili se i dalje održavaju, ali je prilično izvesno da Srbije nije definitivno odustala od te ideje. Premijerka Ana Brnabić je, reagujući na odluke vezane za formiranje kosovske vojske, rekla da to nije dobra poruka za dijalog, ali je naglasila da je takozvani „zamrznuti konflikt“ za Srbiju ipak najgora opcija.

“Zamrznuti konflikt” zagovaraju nacionalistički orijentisani krugovi i Srpska pravoslavna crkva (SPC), koji se protive bilo kakvim ustupcima Prištini, smatrajući da treba čekati neko “povoljnije vreme”, a ideja o razgraničenju je pokrenuta upravo sa ciljem da se izbegne takva vrsta konflikta. Otuda se premijerkina izjava može “čitati” i kao poruka da Srbija, uprkos svemu što se događa na terenu, neće prihvatiti zalaganja opozicije i da se neće vraćati pokušajima da učvrsti stav da je Kosovo njen neodvojivi deo.

„Kada čujem kritike na predlog razgraničenja pod izgovorom da će to otvoriti Pandorinu kutiju, želim da budem potpuno jasna. Pandorina kutija je otvorena pre deset godina, 2008. godine kada su etnički Albanci, ili deo njih proglasili jednostranu nezavisnost Kosova,“ rekla je Brnabić. To zvuči kao oštra kritika Prištine i međunarodne zajedice, ali takođe pokazuje da Beograd i dalje priželjkuje dogovor o granicama, što samo po sebi znači da Kosovo suštinski (mada ne i formalno) već tretira kao teritoriju koja nije u sastavu Srbije.

U trenutku kada je počelo da se intenzivno govori o takozvanom razgraničenju vlasti, u Beogradu su praktično prestale da pominju Briselski sporazum i EU kao ključnog posrednika za rešavanje krize (mada tu ulogu nisu nikada direktno osporile), a mediji su spekulisali o sve snažnijem uplivu Vašingtona na pregovore. Ali, u proteklih desetak dana Vučić je počeo ponovo da pominje odlučujući značaj EU za pregovore između Beograda i Prištine, što stvara utisak da više nije tako siguran u nove modele o kojima se priča već mesecima.

Osservatorio Balcani e Caucaso

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.