Viliamson: Za sada bez dokaza za podizanje optužnice za trgovinu organima. Nalazi u skladu sa izveštajem Dika Martija

Glavni tužilac Specijalnog tima Evropske unije za zločine na Kosovu od 1999, Klint Viliamson, upravo je saopštio da njegov tim još uvek nije došao do dokaza za pokretanje optužnice za trgovinu organima na Kosovu, ali da nije isključeno da će kasnije biti podignute optužnice, kao i to da tako nešto sada nije moguće. Istraga za trgovinu organima će i dalje biti fokus istrage njegovog tima. Viliamson je potvrdio da je bilo trgovine organima na Kosovu, ali u svega desetak slučaja. Sa druge strane, Viliamson je više puta naglasio, posebno odgovarajući na pitanja novinara, da su nalazi i izveštaju Specijalnog istražnog tima EU, koji je formiran nakon izveštaja Dika Martija „u potpunosti poklapaju.“ Ovaj tim je takođe došao do neospornih dokaza protiv pojedinih vođa OVK. Podizanje optužnica se može očekivati nakon formiranja suda za ratne zločine na Kosovu od 1999. godine, što će uslediti u narednim mesecima. Viliamson je takođe potvrdio da je posle rata došlo do brutalnog napada na Srbe, Rome, druge nealbance, koji su, kako je naveo, „želeli da ostanu i to su uglavnom bili stari i bolesni,“ ali i na Albance koji su se „tome protivili.“ SNIMAK KONFERENCIJE MOŽETE PRATITI OVDE, A PISANU VERZIJU GOVORA KLINTA VILIAMSA, MOŽETE PROČITATI OVDE.
„Što se optužnica tiče, rad na optužnicama je u toku, nećemo biti u poziciji da podignemo optužnicu dok se ne otvori sud, u najboljem slučaju – do sredine sledeće godine. Istraga traje. Kako istraga traje, istraga će biti sve jača i jača, kako uspevamo da pronađemo svedoke. To je proces koji je u toku. Što se tiče pitanja trgovine ljudskim organima, ne isključujem da će i to biti uključeno u optužnicu. Ono što danas kažem, jeste gde smo mi danas, što se tiče dokaza. Mi nastavljamo, mislim da svakako postoji mogućnost i da i za to budu podignute optužnice.“

„Nije pronađeno dovoljno dokaza, ali to ne znači da ih neće biti,“ rekao je Viliamson na upravo završenoj konferenciji za novinare u Briselu, koja se uživo prenosila i na kojoj su predstavljeni nalazi Specijalnog istražnog tima EU o ratnim zločinima na Kosovu od1999.

Viliamson izjavio je da je utvrđeno „desetak“ slučajeva trgovine organima.
„Kad kažem šačica, mislim na manje od 10. Razgovarao sam sa Dikom Martijem i informacije koje imamo u skladu su sa onim što je on prikupio“, rekao je Viliamson, koji je u jednom trenutku, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da ih može biti i više od deset, ali sigurno ne u brojevima o kojima je istražni tim slušao tokom dosadašnje istrage.
Koliko ljudi je ubijeno nakon završetka sukoba?
„Neću da ulazim u detaljne brojeve, ali verujem da ono što je rečeno u Martijevom izveštaju – šačica, to je tačno. Naravno, taj broj može da se menja tokom istrage, taj broj je malo veći, ali ne moŽe da se puno promeni. A što se tiče toga, koliko ljudi je ubijeno, oko 470 ljudi je nestalo posle juna 1999, od toga 95 su kosovski Albanci, a 375 kosovski Srbi. Sve u svemu, broj pojedinaca je 500 ubijevnih i oko 300 otetih i još uvek nestalih, Tu su Srbi, Romi, kosovski Albanci i druge manjine. Takođe, broj raseljenih ide od oko 150.000 do preko 200.000. Neki su raseljeni u Srbiji, neki na Severu Kosova, neki u enklavama, ali sve je ovo još uvek deo našeg procesa verifikacije, ali smo posvećeni, fokusirani i istraga se nastavlja.“
Naglasili ste šacica slučajeva je predmet trgovine ljudskim organima, šta znači „šačica“? Pet, koliko?
„Kad kažem šačica, mislim bukvalno 10, broj manji od 10. Razgovaramo sam o tome sa Dikom Martijem. Informacija koju mi imamo je u potpunosti u skladu sa onim što je on mogao da prikupi. Tokom istrage, slušao sam porodice i ostale koji govore o velikim brojevima, da je svako nestalo lice stradalo u trgovini organima. Apsolutno nemam takve informacije koje potvrđuju da je drastično veći broj od toga u pitanju. Dik Marti se strašno potrudio da to dobro objasni. Ovo pitanje izaziva strašnu tugu porodica, razgovarao sam sa ljudima, porodicama, koje zamišljaju da je svaka osoba koja je nestala, da su joj organi vađeni. Broj može biti nešto veći, jer se istraga nastavlja, ali ne mnogo.“
Glavni tužilac je ipak potrvdio da će optužnice protiv nekih lidera OVK u vezi sa progonom Srba, Roma, ali i Albanaca, biti podignute, ali tek kada bude formiran Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu.
„Specijalni tim došao je do nespornih dokaza protiv pojedinih bivših lidera OVK“, rekao je Vilijamson. Na pitanje da li su neki od osumnjičenih sada političari, Viliamson je rekao da su pojedinci iz istrage bili na samom vrhu OVK“, ali i dodao da neće izneti više detalja.
On je istovremeno odbacio optužbe sa kosovske strane da će budući sud za ratne zločine na Kosovu zapravo biti sud protiv OVK, odnosno sud u kojem že se suditi OVK, rekavši d ase radi o pojedincima i pominjući i zločine Srba, te svoje angažovanje u izveštavanju o zločinima tokom upravljanja Miloševića Kosovom
Viliamson je takođe govorio i o zastrašivanju svedoka kao o nečemu što ga najviše zabrinjava, kako je rekao.
„Sve dok nekoliko moćnika pokušava da spreči istragu o sopstvenim kriminalnim delima, cenu će plaćati celo Kosovo, jer ovo ostavlja taman oblak nad celim Kosovom. Oni koji su uključeni u nasilje, ili pretnju nasiljem protiv svedoka, ili oni koji se nalaze na političkim pozicijama, ili su u pitanju mediji koji napadaju svedoke koji se usude da progovore, nisu oni koji brane Kosovo. Oni su ljudi koji izdaju budućnost Kosova“, rekao je Viliamson.
Ipak, pohvalio je saradnju sa nekim kosovskim zvaničnicima, pre svega, predsednicu Atifetu Jahjagu, koja je po njegovim rečima, „razumela da je rešenje ovog pitanja i jaka posvećenost vladavini zakona u interesu Kosova.“ Viliamson je ovom prilikom pohvalio i saradnju Albanije, Srbije, Crne Gore kao i pojedine NVO, bivšeg i sadašnjeg premijera Dačića i Vučića, tužioca Vladimira Vukčevića i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, kao i organizacije za nestala lica.
Iako je rekao da u ovom trenutku ne postoje optužnice, kao ni dovoljno dokaza, Viliamson je, uprkos ovoj izjavi, naglasio, ali i nekoliko puta ponovio tokom odgovaranja na novinarska pitanja, da su sva otkrića njegovog tima u skladu sa izveštajem Dika Martija, objasnivši da Specijalni tim nije odbacio istinitost Martijevih optužbi protiv određenih lica na Kosovu, ali da u ovboj fazi istrage, nemaju dokaze da pokrenu optužnice za trgovinu organima.
„Nemamo mnogo dodatnih informacija koje bi rasvetlile šta se desilo sa ljudima. Potraga za tim će ostati važan zadatak za nas. Tim EU će nastaviti istragu o trgovini organima na Kosovu, ali u ovom trenutku ne mogu da kažem da postoje čvrsti dokazi da se to događalo“, rekao je Vilijamson.
Podsećajući da Martijev izveštaj govori o mučenju pre svega nealbanaca, Vilijamson je naveo da u istrazi nije došao do dokaza da je bilo više ljudi i da je veći broj nealbanaca bio žrtva.
„Izveštaj da su stotine ljudi bile izložene, nije u skladu sa onim do čega smo mi došli, ali svirepost zločina ne umanjuje ni to da je i jedan čovek u pitanju“, rekao je i potvrdio da će optužnice ipak biti podizane nakon što bude formiran Specijalni sud za zločine na Kosovu.
Uprkos prvim spekulacijama da bi taj sud mogao biti na na Kosovu, i uprkos tome što Viliamson danas nije hteo da kaže u kojoj zemlji će se nalaziti, utisak novinara je da će se ovaj sud nalaziti u nekoj od zemalja zapadne Evrope.
„Sud će imati svoj statut i svoj pravilnik koji će biti zasnovan na kosovskom zakonu, ali i na međunarodnom pravu. Osoblje će biti međunarodni stručnjaci, pravnici i sudije. U intenzivnim razgovorima smo sa zemljom koja se ponudila da na njenoj teritoriji bude ovaj sud, i ne mogu da vam dam odgovor gde će sud biti smešten“, rekao je.
Na pitanje koja je legalna osnova za sud za zločine posle 1999 i zašto dosadašnji sud u Hagu ne sudi za ove zločine, Viliamson kaže:
„Legalna osnova novog suda za zločine proističe iz izvršnog mandata misije EU na Kosovu. Imenovani smo kao tužioci po istom mandatu, a sud koji će se uspostaviti, imaće svoj statut i pravilnik, zasnovan na kosovskom zakonu, uključiće i međunarodni zakon za ratne zločine, ali je to u procesu i podložno je promeni. Osoblje su isključivo međunarodni stručnjaci, pravnici, analitičari i međunarodne sudije. Haški sud je imao ograničen mandat samo na oružan sukob koji je prestao povlačenjem jugoslovenskih snaga u junu 1999 i međunarodni krivični sud se ne bavi ovim slučajevima. Imali smo, dakle, vakuum, za ono što se događalo kasnije.“
Jedno od novinarskih pitanja ticalo se i nepoverenja koje je Dik Marti u svom izveštaju izrazio na račun programa zaštite svedoka EULEX-a, kad aje i pomenut slučaj ubistva jednog od zaštićenih svedoka u Nemačkoj, u trenutku kada je on bio u programu zaštite svedoka EULEX-a, na šta je Viliamson odgovorio da je svestan Martijeve zabrinutosti, te da je njegov tim radio sa svim stranama da se to i promeni.
„Marti je izrazio zabrinutost po objavljivanju izveštaja o mogućnosti EULEX-a da vodi ovu istragu. Kako sam ja ušao u ovu priču, pomagao sam kako da se naprave strukture da se ova istraga završi uspešno, radio sam sa S. Martijem, da nađemo pristup kako ćemo uspeti u tome,“ rekao je on.
Klint VIliamson je rekao i da je njegov tim sproveo najsveobuhvatnijU istragu nakon završetka rata na Kosovu, u junu 1999. godine, ali i da se on, nakon ovog dela istrage, povlači sa mesta glavnog tužioca Specijalnog tima EU.
____________________________________________________________________________________________
U međuvremenu je reagovala i bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, koja je izrazila žaljenje što tim glavnog tužioca za istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji 1999. zajedno sa glavnim tužiocem, Klintom Vilijamsonom nije pronašao dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv odgovornih za te zločine, javila je agencija „Tanjug“.
„Znate, to je šteta, ali nisam iznenađena jer je mnogo teže da se obavi adekvatna istraga posle toliko mnogo godina od onoga što se dogodilo“, rekla je Del Ponte u telefonskoj izjavi Tanjugu i objasnila da ni istražitelji suda u Hagu nisu mogli da pronađu dokaze, „jer niko nije hteo da im pomogne“.
Ona je istovremeno izrazila nadu da će u budućnosti ipak biti pronađeno dovoljno dokaza da se podigne optužnica za trgovinu organima.
Del Ponte je takođe istakla činjenicu, koju je tužilac Vilijamson izneo na konferenciji za novinare u Briselu da on lično veruje da je bilo trgovine organima.
Karla del Ponte, je nakon svog mandata u Hagu objavila njigu „Lov“ 2008. godine, u kojoj je iznela dokaze za trgovinu organima na Kosovu, nakon čega je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine potom otvorilo slučaj „žuta kuća“.
____________________________________________________________________________________________

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.