Veton Suroi: Terra incognita

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Destilovana verzija onoga što se dogodilo u Ohridu 18. marta i šta će se dalje dešavati

1.

Šta se desilo u Ohridu?

Evo pojednostavljene i destilovane verzije interpretacija, od kojih su neka od subote uveče zvučala kao verzija „Velikog brata“, ali sa izraženijim političkim sadržajem.

Kosovo i Srbija dali su saglasnost za sprovođenje Aneksa Evropskog plana za put normalizacije.

Ovaj sporazum je dat predstavnicima EU. Predstavnici EU priložili su ovo pismo ranije dogovorenom Predlogu 27. februara i saopštili da sada imaju potpuno usaglašen dokument.

Ovaj potpuno usaglašen dokument predstavljen je Evropskom savetu u ponedeljak i oni su ga pozdravili.

Evropska unija sada ovo smatra dokumentom koji čini pravni deo ugovornih odnosa sa Srbijom u poglavlju 35 pregovora za članstvo u EU, odnosno sopstvenih ugovornih odnosa sa Kosovom u posebnom aranžmanu SSP-a.

Dokument dogovoren 27. februara i 18. marta je međunarodni ugovor. Ali ne između Kosova i Srbije. On je između Srbije i EU i Kosova i EU, nešto sasvim neobično u procesu normalizacije.

I ovo je deo putovanja koje zna svoje odredište (postizanje pravno obavezujućeg Sveobuhvatnog sporazuma, što je šifrovan naziv za sporazum usredsređen na uzajamno priznavanje), ali koji prolazi kroz Terra incognita, nepoznato, neutabano tlo do sada.

2.

Putovanje dokumenta kroz nepoznatu zemlju je zajedničko za EU, Kosovo i Srbiju.

Od ove nedelje tri strane moraju da se pomire sa novom realnošću, a to je da je osnova ovog puta činjenica da su se Kosovo i Srbija dogovorile (sa EU) da će osnova njihovih odnosa biti ekvivalencija sopstvenih zasebnih pravnih identiteta. Ili jednostavnije rečeno, ravnopravnost njihovihu uzajamnih stanja. To se nikada nije desilo u odnosima Kosova sa Srbijom. To se, teškom mukom, dešavalo u odnosima Srbije sa ostalim republikama bivše Jugoslavije (od kojih je sa dve ratovala, BiH i Hrvatskom), ali to je mentalna granica koja je do danas bila nepremostiva za apsolutnu većinu Srbije.

A ovo je neutabano tlo za EU ​​(sa petorkom koja ne prizna nezavisnost Kosova). Sada kada su se Kosovo i Srbija dogovorili (sa EU) da će temelj njihove normalizacije biti ravnopravnost, EU takođe mora da normalizuje svoj odnos sa Kosovom na osnovu ravnopravnosti.

Dobrodošli u eru posle zvezdice!

Ovaj period posle zvezdice, do sledeće stanice – Sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznavanju – važiće 150 dana, ako EU uspe da sprovede sve tačke svog Plana sa Kosovom i Srbijom. Ili će trajati duže, sve dok se strane ne dogovore. Ali, za razliku od perioda zvezdice, priroda odnosa između Kosova i Srbije je već prešla psihološku barijeru ravnopravnosti. Samim tim, prošla je faza kada je pitanje prirode odnosa između Kosova i Srbije bilo kontroverzno.

I, ovo je okvir budućih pregovora.

3.

Pregovori neće biti laki.

Narednih pet meseci biće izazov za Kosovo, Srbiju i EU kako bi na kraju ovog perioda Kosovo u njemu pronašlo nove inventivne forme za odnose između države i srpske zajednice, odnosno legitimne odnose Srbije sa svojom nacionalnom manjinom na Kosovu. Deo ovog izazova biće i legalizacija odnosa između Kosova i Srpske Pravoslavne Crkve, a na taj način i sa drugim tradicionalnim verskim zajednicama u zemlji.

Na kraju ovog mandata Kosovo i Srbija moraju imati svoja uzajamna (diplomatska) predstavništva u funkciji; moraju intenzivno raditi na osnovu dogovora za potpuno otkrivanje sudbine nasilno nestalih; treba da se naviknu da Kosovo ima pravo da bude u Savetu Evrope i da ima status kandidata za članstvo u EU.

Na kraju ovog perioda, Kosovo i Srbija trebalo je da nađu način da postignu sporazume u mnogim oblastima, od avijacije do kulture. I to nije posebno teško: ako je temelj normalizacije ravnopravnost, odnosi sa Srbijom će biti manje-više jednaki onome što je Kosovo postiglo sa Crnom Gorom, ili ono što je Srbija postigla sa Severnom Makedonijom.

Ali, da bi se sve ovo postiglo, potrebno je ići uz posredovanje EU. Ovo posredovanje sebi daje za pravo da odredi dinamiku postizanja sporazuma, redosled kojim bi oni trebalo da budu postignuti, ocenu da li su postignuti ili ne, kao i procenu ko je odgovoran za nepostizanje ili sprečavanje postizanja sporazuma.

O francusko-nemačkom predlogu koji je u međuvremenu preimenovan u Evropski, a potom postao Sporazum Evropske unije, čitajte na našoj tematskoj stranici: Evropski predlog