Viši sud u Crnoj Gori prihvatio je danas sporazum koji je Mirko Velimirović iz Zubinog Potoka sklopio sa Specijalnim tužilaštvom, u kojem je priznao da je bio član kriminalne organizacije koja je planirala izazivanje haosa u Crnoj Gori na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra.
Mirko Velimirović dogovorio je sa Specijalnim tužilaštvom, sa kojim je potpisao Sporazum o priznanju krivice, da dobije godinu dana uslovne kazne ili, ukoliko u tom periodu učini neko krivično delo, odleži šest meseci u zatvoru.
Kako je Specijalno tužilaštvo skinulo oznaku tajnosti sa predmeta optuženih za pripremanje terorizma u Crnoj Gori sporazumno priznanje krivice okrivljenog Mirka Velimirovića je bilo otvoreno za javnost. Tome se nije protivio ni branilac optuženog Velimirovića, Nikola Belada, kao ni sam optuženi.
Čitav tok suđenja je audio vizuelno snimljen zbog, kako navodi sudija Savić, tačnosti i specifičnosti predmeta.
| Iskaz Velimirovića možete pogledati OVDE. |
Na samom početku ročišta okrivljeni je kazao da je rođen u Zubinom Potoku, da je policajac u penziji, srednjeg imovnog stanja i otac troje maloletne dece.
Velimirović je tokom svedočenja priznao da je nabavio automatske puške, ali da je onemogućio da se unesu u Crnu Goru i da ih je bacio u jezero na Kosovu i Metohiji.
On je danas pred sudijom Višeg suda, Borisom Savićem, detaljno opisao njegovo delovanje u tom slučaju.
Priznao je da se četiri puta sastao sa Aleksandrom Sinđelićem koji mu je dao 30.000 evra da kupi oružje koje je grupa Bratislava Dikića trebalo da iskoristi i izazove krvoproliće tako što će da zauzme Skupštinu Crne Gore na dan izbora 16. oktobra.
Velimirović je priznao da je nabavio automatske puške, ali da ih nije uneo u Crnu Goru već ih je, kako kaže, rasklopio i bacio u jezero na Kosovu.
"Ja sam to oružje, kada sam kupio odmah rasklopio i to sam uništio, bacivši ga u jezero na Kosovu. To sam uradio po naredbi glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića," rekao je Velimirović.
Upitan zašto je odao čitavu operaciju, on je odgovorio:
"Ja sam policajac u penziji, i svestan sam šta je 50 dugih cevi i 3.000 metaka. Imao sam dve solucije, da mu vratim novac, i da prijavim policiji. Ako mu vratim novac, on će naći drugog i završiti posao, a da prijavim policiji uplašio sam se jer sam pretpostavao da on ima nekog u tim strukturama. To sam učinio u Crnoj Gori posle dva dana kada sam došao u Upravu policije CB Podgorica i tražio prijem kod načelnika policije govoreći da imam važno saopštenje za njega i sve sam mu ispričao. Načelnik me posle ispitivanja poslao kod Specijalnog tužioca Milivoja Katnića gde sam im kazao – pomozite meni, a ja ću vama."
Kazao je i da je od Sinđelića dobio i specijalni telefon marke Lenovo, preko koga nije bilo moguće prisluškivati razgovore, a koji je trebalo da preda Bratislavu Dikiću. Uz telefon je dobio i uputstvo o njegovom korišćenju. On je priznao i da je taj telefon, kao i ključeve od iznajmljene kuće u kojoj je trebalo da bude smešteno oružje, predao Bratislavu Dikiću ispred tržnog centra Delta city.
Velimirović kaže i da je Sinđelića pitao ko stoji iza organizacije planiranih napada, na šta mu je on odgovorio da je reč o njegovoj braći za koju je ratovao u Ukrajini ali i, kako je kazao, domaći opozicioni političari DF-a, što je i pokazala istraga koju vodi Specijalno državno tužilastvo.
"Sinđelić mi je rekao da tu postoje mnogo jaki ljudi. Kazao je da ih ima sa strane, ali i iz Crne Gore. Kada sam ga pitao ko je, on mi je nervozno rekao političari iz DF-a," rekao je Velimirović.
On je objasnio i zašto je ceo slučaj prijavio policiji. Kaže da je sve to uradio iz patriotskih razloga da bi se odužio crnogorskom narodu koji je spasio srpsku vojsku.
"Da Vam kažem danas, i Vama i Specijalnom sudstvu, ja bi danas ovde trebalo da budem odlikovan u najveće odlikovanje što ima Crna Gora, a ne da mi bude suđeno. Ja sam Vama spasio narod, spasio državu. Zamoliću i Vas i sve ovde prisutne i svakog čoveka koji je častan, neka samo zamisli u svojoj glavi šta je pedeset pušaka, šta je pedeset pištolja, šta znači tri hiljade metaka na tom skupu, da je bilo te večeri. Tri hiljade kamena da je, pa bi bilo katastrofa, bilo bi krvoproliće, bilo bi masakra, bio bi rat u Crnoj Gori. E, ja to nisam mogao da dozvolim. Ja sam časni sude izložio opasnosti, i dan danas su – moju familiju… Moja glava je na panju, ali nisam mogao da dozvolim da izgine toliki narod pa makar i moja glava neka ode. Nije moja glava vrednija od toliko ljudi, jednostavno toliko dece, razmišljao sam šta bi bilo da su moja deca tu te večeri. Želeo bih da kažem samo još.. Ima jedna stvar mnogo bitna za mene, a za one, kojima nije bitna, to me ne interesuje – ne pričam za njih i ne radim ni za koga, nego radim za sebe, zbog svoje ličnosti. Ako se vratimo u istoriju, nazad, znaćemo da je crnogorski narod pomogao srpskom, kada je bilo najteže. Pomogao mu je svojim životom da prođe putem slobode. Ako ko ne zna to što sam sad rekao, postoji istorija, pa neka pročita. A ja sam se u ime svoje, u ime srpskog naroda, bar tim ljudima što su izginuli, što su dali svoje živote za to, barem malo odužio," zaključio je Velimirović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
