Vest je ažurirana
Uspenje Presvete Bogorodice, poznatije kao Velika Gospojina obeležava se i ove godine u više pravoslavnih hramova širom Kosova. Centar okupljanja pravoslavnih vernika sa Severa Kosova, ali i šire, danas je manastir Sokolica.
Praznik se i ove godine proslavlja u prisustvu većeg broja vernika.
U porti manastira Sokolica, prenosi danas Radio Kosovska Mitrovica, služena je sveta liturgija.
Vernici koji su postili četrnaestodnevni Gospojinski post, danas su pristupili svetoj tajni pričešća.
Okupljenim vernicima u Sokolici obratio se protojerej Milija Arsović.
“Praznik Velike Gospojine je veliki Bogorodični praznik. Bogorodica je mnogo učila učenike Hristove posle njegovog vaskrsenja, ulivala im nadu i veru i često išla na ona mesta gde se Gospod bog pojavljivao i tu se molila i naučila i nas da se molimo. Mi često dolazimo u svetinje i manastire ali ponekad prividno, zato dreba da znamo i kako treba da se ponašamo. To ponašanje naše treba da bude smireno, da budemo smireni“, kazao je protojerej u besedi.
Vernicima je još poručio:
„Teško onome ovde na zemlji koji misli da je neko i nešto. Svi smo mi deca Božja, svi smo mi hrišćani i treba da budemo potomci Majke Božije i da se tako i ponašamo“.
Protojerej Arsović je naglasio i da onda kada vernici dođu da se pričeste, tada treba da se zapitaju da li su došli čista srca, da li su uvredili oca, majku, brata, komšiju, rođaka…
„Kako da tražimo oproštaj od samoga Gospoda ako ne tražimo oproštaj od bližnjeg svoga i oproštaj od onoga kome smo nešto nažao učinili”, kazao je on dalje u besedi.
Pozvao je na molitvu uz reči: „Evo nama radosti, evo nama uspeha i evo nama blagostanja“.
„Da se molimo danas zajedno prisutnoj Bogorodici majci našoj da nam bude na spasenje, da nam bude na radost, da nam bude na korist i u ova teška vremena, kada smo zaista potrebni jedni drugima, kada treba da zagrlimo jedan drugoga i da svi zajedno uspemo i da imamo radost i blagoslov Božiji. Blago tome ko ima blagoslov Božiji a još više onome ko ima blagoslov Majke Božije!“
Manastir Sokolica sagrađen je između 14. i 15. veka i kulturno-istorijsko dobro je od posebnog značaja. Iako ne postoje tačni podaci ko je bio ktitor manastira, pretpostavlja se da je to bio velmoža po imenu Musa, koji je bio oženjen jednom od sestara srpskog cara Lazara.
Sam naziv Sokolica potiče od sokolova kojih je bilo mnogo više nego danas u šumi oko manastira. Brdo na kome se nalazi manastir Sokolica je u narodu poznato kao Brdo sokolova.
U manastiru se čuva jedinstven primer umetnosti i duhovnosti za pravoslavne hrišćane – mermerni kip Bogorodice i malog Hrista, a već vekovima postoji snažno predanje i zapisi o isceliteljskim moćima ove majke Bogorodice sa malim Hristom u naručju.
Kip Presvete Bogorodice bio je jedan od najzapaženijih umetničko-istorijskih artefakta pravoslavlja na izložbi „Vizantija – snaga i moć“ održanoj u Metropolitenu, u Njujorku, pre nekoliko godina.
Upravo za Veliku Gospojinu, manastir je stecište lokalnog stanovništva i poklonika širom regiona koji dolaze da se poklone kipu.
Velika Gospojina i hramovna slava obeležena i u manastiru Gračanica
Veliki pravoslavni praznik, ujedno i hramovna slava obeležena je i u manastiru Gračanica, svetom liturgijom i rezanjem kolača.
Liturgiju i besedu održao je episkop raško-prizrenski Teodosije.
„Da nam Gospod podari na prvom mestu veru, da veruju u njega dostižemo one ciljeve koji su Bogu nemogući. Naročito mi koji živimo na ovim prostorima na Kosovu i Metohiji. Da nas Gospod osnaži. Danas imamo veliku radost i blagoslov za našu Eparhiju i crkvu“, kazao je vladika Teodosije u besedi.
Sveštenicima, monasima, monahinjama i vernicima čestitao je slavu manastira.
„Sveta Bogorodica nas je sve danas ovde sabrala oko hrama koji je posvećen njoj, u njenu slavu i njegon uspenja. Za uspenje Bogorodice kaže se da je to drugi Vaskrs, jer je Gospood vasrsao Bogorodicu sa telom, ona kako je i ona vaskrsao. Ona se uznela iznad svih nebesa, iznad anđela i arhanđela i boravi zajedno sa svojim sinom na nebu. Svagda bivajući zastupnica i pomoćnica roda ljudskog, svih onih koji veruju u sina njenom raspetog ali i vaskrslog“, poručio je episkop raško-prizrenski u porti manastira Gračanica.
Poželeo je danas da Gospod vernicima podari pre svega slogu, jer to je, naglasio je, ono što je narodu najviše sada potrebno.
„Neka je srećan praznik i neka je na pomoć svima vama, koji ste danas došli, koji ste molitvom i pesmom učinili da današnji dan bude srećan u ovom manastiru“, kazao je vladika Teodosije.
Liturgija i u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici danas se služila liturgija povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine i hramovne slave, preneo je Radio Goraždevac.
Svetu liturgiju služili su otac Isidor iz prizrenske Bogoslovije i otac Petar iz manastira Visoki Dečani.
„Ima li šta lepše, ima li šta sjajnije, ima li šta iskrenije, istinitije, očiglednije ovde u Đakovici reći da slavimo život, život i samo život. Svedočanstvo tome je i ova sveta obitelj, ove sestre sa mati igumanijom koje se ovde podizavaju i trude koje ovo mesto, i kada kažem mesto ne mislim samo na ovu usku portu ovoga svetog Hrama i ove obitelji, nego mislim na ceo ovaj grad, svojom molitvom svojim trudom, svojim podvigom osvećuju i na sve one koji žive ovde ma ko oni bili prezivaju blagodat, milost i mir od Boga“, poručio je u besedi otac Isidor.
Među oko pedesetak okupljenih vernika, bili su i raseljeni Đakovčani. Jedna od njih, Snežana Kostić Savić, sada živi u Beogradu, a danas je iz Đakovice poručila da joj je ovo bila druga kuća, ali da se sada u ovom gradu ne oseća poželjnom.
„Mnogo mi je teško, nisam ni znala kako ću se osećati dok nisam ušla u portu crkve. Ovde smo proveli detinjstvo, ovo nam je bila druga kuća. Sada kao da sam u drugom gradu, nemam nikakav osećaj. Samo smo prošli autom. Ovde se ne osećam poželjno. Imala sam veliku želju da dođem ovde, nisam osećala strah“, kazala je ona za Radio Goraždevac.
Obeležavanju slave bio je prisutan i Velimir Đoković, predsednik opštine Danilovgrad.
Velika Gospojina odnosno gradska slava obeležena i u Orahovcu
Hramovna i gradska slava Velika Gospojina proslavljena je danas u crkvi Uspenja presvete Bogorodice u Orahovcu, prenosi isti medij.
Proslavljanju slave u ovoj crkvi prisustvovalo je oko 200 vernika.
Svetu liturgiju služio je paroh uroševački otac Trajko Vlajković i paroh orahovački otac Milan Stanojević.
Paroh orahovački u svojoj besedi kazao da mu je drago što je porta crkve ispunjena decom, a okupljenima je čestitao današnji praznik.
„Drago mi je što sam deo vas koji ste jaki u veri i kakve nas Gospod voli. Oduševljava me radost ove dece. Ovde je porta ispunjena decom. Bog je svakog od nas stvorio za nešto i to kroz život treba da ostvarimo. Nemojte da se dodvoravamo nikome osim Hristu. On treba da nam bude uzor svima. Volimo jedni druge. Braćo i sestre neka Presveta Bogorodica bude naša zaštitnica pred Gospodom da činimo dobra dela, a kada ih učinimo da se ne hvalimo, Gospod će nam to vratiti. Neka je srećan i blagosloven današnji dan i današnji praznik“, kazao je on.
Porodice Veliku Gospojinu slave i kao krsnu slavu, a ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.
U Visokim Dečanima praznik obeležen u prisustvu vernika i pukovnika KFOR
Praznik je proslavljen i u manastiru Visoki Dečani.
Liturgiji je prisustvovalo oko 100 hodočasnika od kojih su većina raseljeni Srbi iz Đakovice, kao i komandant regionalnog centra KFOR-a Zapad, pukovnik Gabrijel Vaka i njegovi saradnici.
Today, we solemnly celebrated the Feast of the Dormition of the Most Holy Theotokos at Visoki Dečani Monastery. Approximately 100 pilgrims participated in the Divine Liturgy, most of whom were displaced Serbs from Djakovica, including many children.
Our monastery’s metochion in… pic.twitter.com/AQpsBrvlsi— Dečani Monastery (@DecaniMonastery) August 28, 2023
Gotovuša: Od liturgije do slavske trpeze i kulturno-umetničkog programa
Slavilo se i u Gotovuši. U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice danas se okupio veliki broj vernika iz ovog mesta, cele Sirinićke župe i drugih sredina.
Hramovnu slavu obeležili su liturgijom i litijom. Potom je osvećena sveta vodica i prerezan slavski kolač, nakon čega je svečanost nastavljena za slavskom trpezom u konaku crkve.
Kako se navodi na Fejsbuk stranici „Naša Gotovuša“, Veliku Gospojinu u ovom selu proslavlja svako domaćinstvo i svako priprema slavsku trlezu, te dočekuje goste.
Svečanost je u večernjim satima nastavljena kulturno-umetničkim programom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
