Institut za evropske poslove: Većina građana smatra da Srbija nije u mogućnosti da na Kosovu ponovo uspostavi suverenitet, ali su i protiv priznanja

10 srpskih opština, Foto: Srbija danas
10 srpskih opština, Foto: Srbija danas

Većina građana Srbije smatra da je Kosovo izgubljeno i da Srbija nije u mogućnosti da na njemu ponovo uspostavi svoj suverenitet, ali misle da Vlada Srbije neće priznati Kosovo i ogromnom većinom bi bili protiv priznavanja na eventualnom referendumu, navodi se u istraživanju Instituta za evrospke poslove.

Istraživanje je objavljeno u biltenu Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35: Ostala pitanja – Kosovo. Celo istraživanje možete da PROČITATE OVDE

Građani uglavnom navode da nisu učestvovali u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i da ne znaju šta se podrazumeva pod razgraničenjem, ali se tom predlogu većinski protive, pokazuje istraživanje beogradskog Instituta za evropske poslove.

U istraživanju, skoro polovina, 47% ispitanika, je ocenila da je Kosovo izgubljeno, suprotan stav izneo je 41% učesnika ankete, dok 12% nije znalo da se izjasni.

Da je Kosovo izgubljeno u nešto većem procentu smatraju ispitanici starosti od 30 do 60 godina, sa srednjim i visokim stepenom obrazovanja, kao i ispitanici iz svih regiona osim Istočne i Južne Srbije, pokazala je anketa.

Istraživanje Instituta rađeno je u saradnji sa istraživačkom kućom Nina media u periodu od 8. do 14. marta 2019. na uzorku od 1.207 ispitanika, a teme su bile: suverenitet Srbije, dijalog o Kosovu, nezavisnost Kosova i razgraničenje.

Anketa je pokazala da unutrašnji dijalog o Kosovu nije bio inkluzivan i, kako se ocenjuje u  autorskom tekstu Naima Lea Beširija kojim se tumači istraživanje, nije doprineo razumevanju zašto se Srbija suočava sa gubitkom dela svoje teritorije.

Rezultati istraživanja pokazali su da 93% ispitanika nije učestvovalo u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, 4% ne zna, dok 3% navodi da su učestvovali i među njima je nešto više muškaraca i ispitanika sa najmanje završenom srednjom školom.

Više od polovine ispitanika (54%) smatra da sadašnja vlada neće priznati nezavisnost Kosova i to većinom navode stariji od 60 godina, stanovnici regiona zapadna Srbija sa Šumadijom, dok sa porastom nivoa obrazovanja opada broj ispitanika koji smatraju da vlada neće priznati nezavisnost Kosova.

Gotovo trećina ispitanika (27%) smatra da će vlada priznati nezavisnost, dok 19% ne zna odgovor na to pitanje.

U anketi je čak 78% građana navelo da ne bi podržali nezavisnost Kosova kako bi Srbija brže postala članica EU i to u većoj meri izjavljuju muškarci, dok sa porastom godina starosti ovaj broj raste.

Samo 13% bi podržalo nezavisnost Kosova kako bi Srbija brže postala članica EU, dok je 9% odgovorilo da ne zna.

U istraživanju se ocenjuje da je na porast evroskepticizma i protivljenja zapadu u Srbiji uticalo i to što političke elite, u nedostatku ideje i vizije u rešavanju problema, EU često dovode u vezu sa rešavanjem pitanja Kosova i izvan pregovora u kojima posreduje.

Istraživanje je pokazalo da, iako se protive priznavanju Kosova, gotovo polovina ispitanika (49%) smatra da nije ostvarivo da Srbija opet ima punu kontrolu i suverenitet na Kosovu i to češće navode žene, stariji od 30 godina, ispitanici najmanje srednjeg stepena obrazovanja i stanovnici regiona Beograd.

Nešto manje, 36% navodi da to jeste ostvarivo, dok 15% ne zna da odgovori na pitanje.

U anketi je više od polovine ispitanih (57%) reklo da ne znaju šta znači ideja razgraničenja između Srbije i Kosova i taj odgovor češće su dali žene i stanovnici Istočne i Južne Srbije, a sa porastom stepena obrazovanja opada broj ispitanika koji navode da ne razumeju ideju razgraničenja.

Skoro trećina (29%) građana pod idejom razgraničenja podrazumeva razmenu teritorija pri čemu bi sever Kosova pripao Srbiji, a Preševska dolina Kosovu, dok 14% smatra da je to uspostavljanje granice u skladu sa trenutno postojećom administrativnom linijom.

Skoro polovina, 41,8%, ispitanika navodi da ne podržava razgraničenje između Srbije i Kosova i to češće navode muškarci, ispitanici starosti od 30 do 44, kao i stanovnici svih regiona izuzev Vojvodine.

Razgraničenje podržava 24,5%, a u toj grupi ima nešto više starijih od 60 godina i ispitanika iz Vojvodine. Petina građana navodi da je čula, ali da im nije jasno šta se podrazumeva pod razgraničenjem, 9,9% ne ume da se izjasni po tom pitanju, a 3,8% nije čulo za razgraničenje.

U istraživanju se ocenjuje da su dva dominantna motiva za protivljenje razgraničenju.

Prvi zastupaju desno orijentisane partije i organizacije koje smatraju da treba očuvati status quo i čekati promenu u međunarodnim odnosima kako bi se Kosovo ponovo stavilo pod ingerenciju Beograda, dok drugi motiv uglavnom zastupaju organizacije civilnog društva i mirovni pokreti koji veruju da razgraničenje po etničkom principu može doneti mnoge neprilike za oba naroda.

Na pitanje kako bi glasali ako bi sutra bio održan referendum o nezavisnosti Kosova, 74,5% učesnika ankete je odgovorilo da bi glasali protiv, i to su u većoj meri muškarci, građani stariji od 45 godina i ispitanici osnovnog i srednjeg stepena obrazovanja.

Na referendumu bi za nezavisnost Kosova glasalo 6,2% građana, 11,0% ispitanika ne bi izašlo na referendum, dok 8,3% nije umelo da se izjasni.

Euractiv

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.