Varhelji sa liderima Z. Balkana: Evropa se ne završava u Zagrebu ili Budimpešti

Vest je ažurirana

U Londonu se danas održava Investicioni samit Zapadnog Balkana, a uoči njega evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji se u odvojenim susretima u Londonu sastao i sa liderima Zapadnog Balkana. Samit se održava u jeku rata u Ukrajini, ali i u istom danu kada su se dve strane sastale u Belorusiji u pokušaju da dođe do obustave nasilja za sada bez uspeha. EU je nakon prozivki ukrajinskog premijera posle ruske invazije da je ova država ostala usamljena, pokrenula seriju oštrih sankcija Ruskoj Federaciji, paket pomoći Ukrajini, ali i glasne poruke protiv Rusije, odnosno ruske politike, uključivši i pojačane aktivnosti na Zapadnom Balkanu, a u pokušaju da, kako tvrde, zaustave „prodor dezinformacija i manipulacije informacijama od strane Kremlja“.

„Danas nije baš srećan dan: vidimo neku vrstu deža via, deža via koji je moja zemlja doživela već 1956. godine. Nadam se da se neće završiti na isti način kao 1956. Sa naše strane, mi radimo sve da se ne završi tako“, kazao je u uvodnom izlaganju na početku samita Varhelji, podsećajući na rusku invaziju Mađarske.

„I danas, kada smo ovde sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana, takođe zaključujemo – zajedno sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana, nadam se – da nikada ranije stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana nisu bile tako važne kao danas. Mi smo danas ovde ne samo da održimo ovu stabilnost i mir koji vidimo na Zapadnom Balkanu, već da ga ojačamo i produbimo i proširimo. To veoma dobro pokazuje vrednost stabilnosti i mira koji imamo na Zapadnom Balkanu – i evropsku perspektivu koju ukrajinski predsednik, koji je u situaciji bliskoj ili već nemogućoj, poseže za članstvom svoje zemlje u Evropskoj uniji. . Eto koliko je to važno, što se vidi i u Ukrajini, i zato je toliko važno da se nastavi izgradnja evropske perspektive za zapadni Balkan. I to je ono što ćemo učiniti danas“, naveo je Varhelji.

Za sebe tvrdi da je „veliki obožavatelj“ Zapadnog Balkana, kao i „pokretač evropske stvari Zapadnog Balkana“.

Objasnio je da je EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj) ključni partner EU na Zapadnom Balkanu, podsećajući i na to da je ona jedan od osnivača Investicionog okvira za zapadni Balkan (VBIF) 2009.

„Portfolio EBRD u okviru VBIF-a trenutno iznosi oko 8,3 milijarde evra. Sprovodi se kroz 69 projekata, velikih, više od jedne trećine projekta VBIF, koji pokrivaju sve oblasti: digitalizaciju, energetiku, životnu sredinu, transport i podršku mikro, malim i srednjim preduzećima“, objasnio je komesar.

EBRD će ostati ključni partner u budućnosti, posebno u implementaciji Ekonomskog plana investicija za Zapadni Balkan, uveravao je Varhelji, uključujući poruke o evropskoj perspektivi ovog dela Evrope.

„Pokrenuli smo ovaj plan u oktobru 2020. da podržimo društveno-ekonomski oporavak nakon pandemije – naš plan oporavka za region – i da ubrzamo zatvaranje razvojnog jaza sa EU, ubrzamo društvenu i ekonomsku konvergenciju. Plan i njegovih 10 vodećih inicijativa će ubrzati ovaj proces, a nadamo se da će to takođe ponovo potvrditi realnost evropske perspektive za zapadni Balkan“.

Varhelji je najavio buduća ulaganja do 30 milijardi evra investicija, što je trećina sadašnjeg BDP-a čitavog regiona, i da bi upravo to moglo da podigne BDP za najmanje 3,6%, pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se izbore sa „budućim sistemskim šokovima“, izgrade brže i održivije veze, uključujući i kroz zajedničko regionalno tržište,  „dekarbonizuju ekonomije“, osiguraju bezbedno snabdevanje energijom i stvore uslove da se mlade generacije zadrže u regionu.

Prošle nedelje pokrenut je prvi veći paket investicija, koji je Varhelji opisao kao „najvažniji korak u pretvaranju Plana u stvarnost“.

Preko VBIF-a, u partnerstvu sa EBRD-om i drugim finansijskim partnerima, državama članicama i Norveškom, paket predstavlja ulaganje u 21 projekat u oblasti održivog transporta, životne sredine i klime, čiste energije, digitalnog i humanog razvoja, od kojih EBRD vodi 10 projekata.

U pitanju je 3,2 milijarde evra, od čega 1,1 milijarda evra grantova dolazi iz budžeta EU.

„A ovo je samo početak. Već je počeo rad na drugom paketu, gde se nadamo da ćemo dobiti prijave za više strateške i zrelije projekte, uključujući gasne projekte koji predstavljaju alternativu snabdevanju gasom iz Rusije. I mi smo u procesu postavljanja novog garantnog mehanizma na Zapadnom Balkanu kako bismo povećali investicije tako što ćemo ugurati dodatni javni i privatni kapital“, ređao je Varhelji ‘lepe vesti’.

Upravo u jeku neprijateljstva sa Rusijom, akcenat je danas u Londonu posebno stavljen na potrebu energetske nezavisnosti u odnosu na Rusiju, odnosno artikulaciju poruka Zapadnom Balkanu da se ubrza sa primenom projekata iz EU.

„Računam na sve premijere Zapadnog Balkana, jer moraju da obezbede brzu akciju kako bi projekti iz Plana brzo zaživeli. Zajedno možemo i promenićemo realnost na terenu, za ljude Zapadnog Balkana“, poručio je Varhelji.

Živimo u vremenima bez presedana – bilo da je u pitanju rat u Evropi, bilo da je u pitanju pandemija COVID-19, a mogli bi se pojaviti i drugi izazovi. Ali, uveren sam da sve dok radimo zajedno i neumorno radimo na bezbednosti i stabilnosti u Evropi i oko nje, možemo doprineti dugoročnom miru na kontinentu. I zato je, ma koliko malo izgledalo, važno da ispunimo naše zajedničke projekte i pružimo izglede za mir i stabilnost za ljude Zapadnog Balkana“, poručio je evropski komesar.

Varhelji je konačno, uputio poruku da se radi na unapređenju procesa proširenja.

„Evropa se ne završava u Zagrebu ili Budimpešti, Zapadni Balkan prirodno pripada i ovde. Sada je važnije nego ikada da radimo na tome što brže možemo, što dublje možemo“.

Da bi se to postiglo, na delu je, kaže, „revidirana metodologija“, sa „jačim političkim kormilom“.

„Već smo videli neke pozitivne pomake koji dolaze iz ovoga – prošle godine sa napretkom koji je postignut sa zemljama koje već pregovaraju, ali sada je vreme da radimo za one koji su već trebalo da započnu pregovore na prvoj međuvladinoj konferenciji. To je ono na čemu sada radimo“, zaključio je svoj govor Oliver Varhelji.

Varhelji sa liderima sa Zapadnog Balkana, Brnabić na video linku

Varhelji se susreo i fotografisao odvojeno sa premijerima Kosova, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, odnosno predsednikom Vijeća ministara BIH, dok se srpska premijerka uključila preko video poziva.

Nakon sastanka sa svakim od premijera, Varhelji je u prilagođenim porukama za javnost poručio jednoobrazno da se razgovaralo o „brzoj primeni Ekonomsko-investicionog plana za ZB“.

„Za Kosovo povezanost i prenos energije su važni uz zajedničko regionalno tržište. Potrebno je da se osigura regionalna stabilnost, tako što će da se pojača saradnja sa regionom“, poručio je nakon sastanka sa Aljbinom Kurtijem.

Iako Varhelji nije imao poruku nakon sastanka sa Anom Brnabić, ona je nakon virtualnog uključenja navela da je za Srbiju najvažniji regionalni projekat Otvoreni Balkan.

Aljbin Kurti, sa druge strane, serijom oglašavanja prenosi atmosferu iz Londona kroz ono što predstavlja kao uspeh svoje vlade i Kosova, sastajući se i na marginama događaja sa zvaničnicima, pored zvaničnog učešća. Najavio je i železničku rutu 10 – preko Leška.

„Takođe sam naglasio da, imajući u vidu trenutnu bezbednosnu situaciju, nikada nije bilo očiglednije da se Kosovo uključi na međunarodnom i evropskom nivou“, saopštio je Kurti na Tviteru.

Varhelji sa Stjuartom Pičom, Lajčak na telefonu sa Anom Barbok

Varhelji se danas sastao i sa britanskim izaslanikom za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom. Naglašavajući da su razgovarali o podršci regionu, izdvojio je i pitanje „energetske tranzicije“, te toga da su „dirnuti posledicama krize u Ukrajini i kako da pomognu ovoj zemlji“.

Za to vreme, Miroslav Lajčak se takođe na Tviteru hvali razgovorom sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Anom Barbok. Zahvalan je nemačkoj vladi na pažnji koju Zapadni Balkan dobija, naročito u ova teška vremena, kaže, ali i na podršci koju on iz ove zemlje ima.

Prethodno se Zapadnom Balkanu autorskim tekstom obratio šef evropske diplomatije, Žozep Borelj.

„Ljudi na zapadnom Balkanu nažalost, znaju šta je rat. Oni su iskusili stradanje nedužnih civila i dobro razumeju kroz šta prolazi narod Ukrajine. Isto tako, zbog gorkih sećanja na rat i zbog svesti o vrednosti mira, narodi zapadnog Balkana velikom većinom žele da se pridruže Evropskoj uniji, najuspešnijem mirovnom projektu u istoriji čovečanstva. Oni, kao i mi, znaju da im je mesto u EU“, poručio je. Iako je tekst posvećen Zapadnom Balkanu, najveći deo tiče se stava Evropske unije u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu.