Piše: Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje
Hrvatska prestonica Zagreb trebalo je da bude domaćin samita između Evropske unije i Zapadnog Balkana maja meseca, gde je, između ostalog, trebalo da lideri podrže ekonomski investicioni plan za region. Ovaj plan je jedan od tri nivoa novog pristupa koji je Evropska komisija osmislila za region, a koji dopunjuje prva dva: revidirana metodologija za proširenje Evropske unije, koju je komisija utvrdila februara meseca da bi vratila kredibilitet jednoj od najvažnijih politika EU i odluka o otvaranju razgovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koju su lideri EU podržali marta meseca, zajedno sa revidiranom metodologijom.
Pandemija COVID-19 nije zaustavila ovaj pažljivo osmišljen plan: nije promenila naš cilj, ambiciju niti rešenost. Ovo je lako moglo da se desi: pandemija je teško pogodila Evropsku uniju i ceo kontinent i uzrokovala nezamisliv gubitak života. Komisija je preduzela vanredne mere da podrži i pomogne zemljama članicama u rešavanju ove krize, da spasu živote, zaštite zdravstvene sisteme i smanje socio-ekonomski uticaj. Ali u isto vreme Komisija je bila jasna da pandemija može da se pobedi samo globalnom akcijom i radom sa partnerima.
Ovo nigde nije bilo očiglednije nego na Zapadnom Balkanu, u regionu u središtu Evrope i potpuno okruženom zemljama članicama EU. Zapadni Balkan je bio prvi region gde je ovaj način razmišljanja postao i akcija. Posle prvih nekoliko teških dana, Komisija je preduzela konkretne mere već u drugom delu marta da podrži sve partnere u regionu – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju. Mere su obuhvatile podršku za hitne potrebe kao i privredni oporavak, i finansijski sada su bez premca sa 3,3 milijarde evra u vidu grantova i zajmova.
Ova solidarnost bez presedana nije se tu završila: imajući u vidu njegovu evropsku perspektivu, Evropska Unija Zapadni Balkan tretira kao privilegovanog partnera dajući mu pristup mnogim inicijativama i instrumentima za zemlje članice. Pozvali smo vlade da se pridruže evropskom sporazumu o nabavci medicinske opreme, izuzeli smo region od uslova pribavljanja dozvole za izvoz, dok su zelene trake proširene da bi se olakšao transport robe do granica sa regionom i unutar njega. Region je povezan sa relevantnim zdravstvenim organima EU, a zemlje u pregovorima moći će da koriste fond solidarnosti EU. U isto vreme EU ceni podršku koju je dobila od partnera na Zapadnom Balkanu u vidu medicinskog osoblja i opreme.
Samit u Zagrebu se sada održava kao video skup, ali se održava. Zajedno smo ušli u ovu krizu i trebalo bi da iz nje izađemo zajedno. Podržaćemo privredni oporavak regiona, što će u isto vreme približiti partnere EU. Naše ekonomije su tesno integrisane, a ekonomski i investicioni plan koji treba da bude spreman u drugom delu ove godine biće još važniji. Njegov cilj će biti da se ubrza dugoročni oporavak, osavremene ekonomije, poveća rast, podrže reforme koje su potrebne na putu EU i samim tim počne da se zatvara jaz u razvoju i koristi brže približe ljudima.
Plan će se usredsrediti na povezanost, posebno u transportu i energetici, i na ekonomiju koja funkcioniše za ljude, takođe kroz digitalnu i zelenu transformaciju. U predstojećim sedmicama i mesecima, region može da inspiriše ovaj plan iznošenjem konkretnih planova i ideja i radeći zajedno i tesno. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi biće zaista od ključnog značaja za privredni oporavak. Biće i nastavak reformi, što znači ne samo usvajanje zakona već i stvarna primena preduzetih mera. Fokus na vladavini prava, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave mora da se nastavi.
Zajedno ćemo prevazići ovu krizu i iz nje izaći jači: pandemija COVID-19 jasno je potvrdila da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ove godine smo napravili važne korake uprkos pandemiji i moramo da nastavimo da se nadovezujemo na njih zarad istinski ujedinjenog evropskog kontinenta.
Pročitajte još:
Detalji zagrebačkog samita: Govornicima po tri minuta, bez pominjanja Kosova
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
