Detalji zagrebačkog samita: Govornicima po tri minuta, bez pominjanja Kosova

samit

Na ekranima učesnika pokazivaće se samo ime i prezime, ne i zemlja iz koje govornik dolazi

Tri minuta po glavi učesnika. To je minutaža na koju će se svesti Zagrebački samit, pre pojave globalne pandemije novog koronavirusa zamišljen kao najveći politički sastanak na vrhu ikad održan u Hrvatskoj, ali sada modifikovan u videokonferenciju 27 lidera država članica Evropske unije i šest lidera sa zapadnog Balkana, odnosno jugoistočne Evrope, prenosi Večernji.hr

Pet dana uoči održavanja videosamita 6. maja, Večernjak je u Briselu ekskluzivno saznao neke detalje o tome kako Evropska komisija, predsednik Evropskog veća, Čarls Majkl (Charles Michel), i hrvatsko predsedavanje Većem EU planiraju da bi trebalo izgledati taj sastanak na vrhu EU i zapadnog Balkana, s ciljem većeg približavanja u doba međusobnog udaljavanja, tj. socijalne distance. Među tim je detaljima i dogovor da se svi premijeri i predsednici drže ograničenja od tri minuta za svoj govor, a još je jedan detalj da će se na ekranima učesnika videokonferencije prikazivati samo ime i prezime, ne i odakle dolazi onaj ko u tom trenutku govori.

Ni zastave, grbovi, knjige, porodične fotografije i slični detalji koji se obično nađu u pozadini učesnika ovakvih razgovora na daljinu neće smeti da se vide: preporučuje se, saznaje ovaj medij, korišćenje univerzalne digitalne pozadine za sve učesnike.

Izbegavanje imena država i državnih simbola očigledno nije samo tehničko nego i političko pitanje s obzirom na “statusnu neutralnost” videosamita i činjenicu da među 27 država članica njih pet ne priznaje Kosovo, piše ovaj medij.

Zagrebački samit trebao je biti nešto od čega će Hrvatska kao domaćin imati političke koristi, ali i nešto od čega će komercijalne koristi imati zagrebački hoteli i restorani, posebno oni skuplji kakve vole državnici. Za potrebe tog samita Vlada je nabavljala i 50-ak limuzina gornje srednje klase, 40 kombija za prevoz delegacija…

Nije poznato gde je to sve završilo, ali za videokonferenciju je, očigledno, suvišno. Pre pojave novog koronavirusa niko nije mogao ni pomišljati da će se Zagrebački samit održati sa svim učesnicima, ali bez Zagreba u glavnoj ulozi, bez fizičkog okupljanja učesnika. Ali sada je to realnost. Iako zbog formata mnogi obični posmatrači zaključuju da je tema samita proširenje EU na zapadni Balkan, nekoliko država članica trudi se i u pripremi deklaracije jasno da naglasi da ovo nije samit o proširenju.

Ni prvi ovakav neformalni samit u Sofiji, tokom bugarskog predsedanja Većem EU 2018., nije, formalno govoreći, bio o proširenju, nego o “konektivnosti”, infrastrukturnom i svakom drugom povezivanju EU i zapadnog Balkana. Ali insistiranje na tome da se ni Zagrebačka deklaracija ne bavi temom proširenja ide do te mere da neke države traže da se u njoj ne spominje ni činjenica da je Veće EU nedavno donelo odluku o otvaranju pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom.

Nacrt Zagrebačke deklaracije spominje četiri stvari: evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, solidarnost koja se ogleda u obliku finansijske potpore EU, zajedničku borbu protiv koronavirusa i sigurnosnu saradnju.

Večernji.hr



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.